Nije žlica, a nije ni kašika: Reč koju su naše bake koristile danas gotovo niko ne razume

Srpski jezik obiluje bogatstvom izraza i broji više od 150.000 reči, među kojima su i brojne pozajmljenice koje su se toliko odomaćile da ih danas doživljavamo kao sastavni deo sopstvenog jezičkog nasleđa. Među njima posebno mesto zauzimaju turcizmi, kojih je zabeleženo nekoliko hiljada, a jedna od najčešće korišćenih reči svakako je – kašika.

Ovaj neizostavni deo pribora za jelo zvanično se definiše kao eliptična plitka posudica sa dugačkom drškom. Dok je Englezi nazivaju „spoon“, Nemci „loffel“, a Hrvati „žlica“, Turci koriste reč „kaşık“. Sličnost između turskog i srpskog naziva više je nego očigledna i potvrđuje da je naša reč poreklom upravo iz turskog jezika.

Profimedia

Istorijske okolnosti učinile su da tokom vekova osmanske vlasti u svakodnevni govor uđe veliki broj turskih izraza, od kojih su mnogi ostali u upotrebi do danas. Ipak, izvorni slovenski naziv za predmet kojim jedemo bio je drugačiji – „ložica“, a vezuje se za glagole „jesti“ i „založiti se“.

Upravo iz tog korena nastale su reči koje i danas koriste brojni slovenski narodi. U Rusiji i Ukrajini to je „ložka“, Slovaci kažu „lyžička“, Poljaci „lyžka“, Česi „lžice“, dok je kod Makedonaca u upotrebi „lažica“. Zbog toga upotreba reči „ložica“ nije pogrešna, iako bi u savremenoj Srbiji malo ko odmah prepoznao njeno značenje.

Ipak, taj stari naziv nije potpuno nestao. U pojedinim krajevima Srbije mogao se čuti još donedavno, naročito među starijim generacijama. Kada se svojevremeno povela rasprava o tome, mnogi su se prisetili porodičnih uspomena: „Tako je moja pokojna baba govorila, a mi smo je ispravljali“, „Moja baba i danas kaže ložica“, ili „Zato imamo izraz ‘založi glad’“. Kako su pojedini zaključili – pet vekova zajedničke istorije ipak nije malo.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi