"Viđećemo u polju Kosovu ko je vjera, ko li je nevjera!": Kako je epska Kneževa večera postala naša Tajna večera

Srbi sutra obeležavaju Vidovdan, datum koji je više od 600 godina predstavlja svojevrsni simbol stradanja, ali i pobede.

Svake godine, 28. juna, Srbi se sećaju svojih junaka, jer je kosovski mit duboko utkan u srpsku kulturu i do danas inspiriše ne samo umetnike, već i običan narod, budući da mnogi u njemu prepoznaju motive stradanja, žrtve i večne slave.

U folklornoj tradiciji Kosovski boj jedan je od najvažnijih motiva, a junake koji su stradali tog dana u borbi sa neprijateljem opevao je narod kroz epske pesme.

Wikipedia

Jedna od najpoznatijih pesama Kosovskog ciklusa epskih pesama je Kneževa večera koja opisuje noć pred sudbonosni Vidovdan i Kosovsku bitku, a u nauci je često noć uoči Kosovskog boja i Kneževa večera poređena sa Poslednjom večerom.

Paralele su izvlačene pre svega na idejnom smislu, odnosno motivom svesne žrtve i stradanjem radi višeg cilja.

Hristos je stradao za čitavo čovečanstvo, a Lazar za Carstvo Nebesko.

Šta povezuje Tajnu i Kneževu večeru?

Osim ključnog motiva stradanja, važan motiv je i motiv izdaje, odnosno traženja krivca za propast koja nadolazi. Hrista je izdao Juda, a Lazara, prema epskoj poeziji, ne i istorijski, Vuk Branković.

U pesmi Kneževa večera Lazar svim svojim vitezovima nazdravlja zlatnim peharom.

"Ako ću je napit po starještvu, 

Napiću je starom Jug-Bogdanu;

Ako ću je napit po gospodstvu,

Napiću je Vuku Brankoviću;

Ako ću je napit po milosti,

Napiću je mojim devet šura, 

Devet šura, devet Jugovića..:"

Ilustracija/Wikipedia

Lazar dalje hvali svoje vitezove, pa tako nazdravlja po lepoti Ivanu Kosančiću i po visini Milanu Toplici, a kada dođe do Miloša Obilića kaže:

"Ako ću je napit po junaštvu,

Napiću je vojvodi Milošu.

Ta nikom je drugom napit neću,

Već u zdravlje Miloš-Obilića!

Zdrav, Milošu, vjero i nevjero!

Prva vjero, potonja nevjero!"

Lazar tvrdi da će ga upravo Miloš izdati na Kosovu i odbeći turskom caru Muratu, a Miloš mu odgovara da će sutra "za hrišćansku vjeru poginuti"!

Ilustracija/Wikipedia

Miloš zna i krivca, pa Lazaru poručuje da mu "nevjera sjedi uz koljeno" i "ispod skuta pije hladno vino".

"A prokleti Vuče Brankoviću!

Sjutra jeste lijep Vidov danak,

Viđećemo u polju Kosovu

Ko je vjera, ko li je nevjera!".

Obe večere se dešavaju noć uoči katastrofe, obe su mirne i predstavljaju svojevrsno zatišje pred buru.

Pričešće kao osnova hrišćanstva 

Iako nije eksplicitno prikazano u pesmi, važno je pomenuti i pričešće kosovskih junaka uoči boja na Kosovu Polju.

U istorijskoj svesti naroda crkva Lazarica u Kruševcu mesto je odakle su srpski junaci krenuli u boj, nakon što su se pričestili, a prema narodnom predanju srpska vojska se pred samu bitku  pričestila u crkvi Samodreži.

Ipak, u sceni koja je opisana u narodnoj pesmi Kneževa večera svi oni piju iz istog zlatnog pehara.

Kruženje čaše i vino koje piju predstavljaju svetovni oblik pričešća i ponovo duboko vezuju narodnu i hrišćansku tradiciju.

Smrt i večna slava

Baš kao što je Isus Hrist morao da strada na krstu za čovečanstvo, ali i da bi pobedio smrt i vaskrsao, tako su i kosovski junaci dali život za duhovnu pobedu.

Lazar gubi zemaljsko carstvo da bi dobio Carstvo nebesko, što je i suština Kosovskog zaveta - smrt nije kraj već početak i pobeda.

Kosovski zavet je zbog toga duboko hrišćanski jer zapravo počiva na ideji da je fizička smrt radi višeg ideala zapravo vaskrsenje i večni život u pamćenju naroda.

Zbog toga Vidovdan i danas ostaje jedan od najvažnijih datuma u srpskoj istorijskoj i kulturnoj svesti. Narod i dalje pamti, i dok je Srba, biće i Vidovdana.

Bonus video:

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi