Zašto sve više kompanija uvodi prostorije za dremanje na poslu

Hronični umor, stres i stalna dostupnost postali su stalna karakteristika modernog radnog života. U takvom ritmu, mogućnost da se nakratko odmorite tokom radnog dana sve manje deluje kao luksuz, a sve više kao praktična potreba — i to ne samo za bolje blagostanje zaposlenih, već i za veću produktivnost.

Zbog toga sve veći broj kompanija širom sveta uvodi prostorije za dremanje — tihe, posebno opremljene zone u kojima zaposleni mogu da se „isključe“ na kratko i resetuju um.

Od stigme do alata za performanse

Donedavno je dremanje na poslu smatrano znakom lenjosti ili neprofesionalnog ponašanja. Danas se percepcija menja. Poslodavci sve češće prihvataju da hronična iscrpljenost smanjuje pažnju, povećava greške i loše utiče na mentalno zdravlje, što direktno umanjuje efikasnost i povećava fluktuaciju zaposlenih.

U tom kontekstu, prostorije za dremanje — često nazvane „nap rooms“ ili „power nap zones“ — postaju deo strategije za očuvanje fokusa i boljeg funkcionisanja tima. Umesto da se kratki odmor doživljava kao „gubitak vremena“, mnogi ga sada vide kao ulaganje u performanse.

Kako izgledaju i funkcionišu "nap rooms"

Profimedia

 

Ove prostorije nisu improvizovane kutije sa foteljama. Obično su opremljene udobnim ležajevima ili ergonomskim naslonjačima, prigušenim svetlom i zvučnom izolacijom, nekad i specijalizovanim kapsulama (tzv. nap pods) za potpunu privatnost.

Korišćenje prostorija najčešće je vremenski ograničeno na 15–30 minuta, jer duža dremka može da izazove pospanost i naruši noćni san. U mnogim firmama rezervacija vremena unapred omogućava bolju organizaciju i ravnopravno korišćenje među zaposlenima.

Istraživanja ukazuju da kratke popodnevne dremke mogu značajno poboljšati: pažnju i koncentraciju, raspoloženje i emocionalnu stabilnost, sposobnost donošenja odluka.

Studija iz Journal of Sleep Research pokazuje da drijemež od 10 do 20 minuta može unaprediti kognitivne funkcije bez izazivanja osećaja „otupelosti“ koji često prati duže drijemke. Drugi radovi ističu da kratki odmor može smanjiti stresne hormone i pomoći u regulaciji moždane aktivnosti tokom intenzivnog radnog dana.

Stručnjaci za san podsećaju da je ključ pravilno doziranje: kratka pauza u ranijem delu dana pomaže telu da se resetuje, ali predugo spavanje u poslu može poremetiti noćni san.

Uvođenje prostorija za dremanje deo je šire promene u korporativnoj kulturi koja sve više naglašava zdravlje, well-being i ravnotežu između posla i privatnog života. Globalni trendovi i istraživanja pokazuju da kompanije koje ulažu u dobrobit zaposlenih često imaju: nižu stopu odsustva, veću produktivnost, bolju retenciju kadrova.

Pritom, mlađe generacije radnika (millennials i generacija Z) posebno cene radna mesta koja ozbiljno shvataju mentalno zdravlje i kvalitet života. Za njih, benefiti poput prostora za odmor, fleksibilno radno vreme ili mogućnost rada od kuće nisu „bonus“ — već standard koji očekuju.

Primeri iz prakse

Neke tehnološke kompanije i start-upovi u SAD i Aziji već godinama imaju besplatne „power nap“ sobe. Na primer:

Google omogućava zaposlene da koriste dremalke u okviru radnog vremena.

Nike i Procter & Gamble izveštavaju o poboljšanju performansi nakon uvođenja odmora kratkog trajanja.

U Japanu i Južnoj Koreji, kultura kratkih popodnevnih dremki (tzv. inemuri) duboko je ukorenjena u radnim sredinama, uz podršku poslodavaca.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi