"Ne laj ko kak’a opajdara“: Priručnik za tumačenje sremačkih reči, ovu je gotovo nemoguće izgovoriti

Ako se nađete u nekom manjem vojvođanskom ili sremačkom mestu, u kadru kao istrgnutom iz starog filma, primetićete kako u poslepodnevnim satima, naročito stariji, izlaze na ulicu. Sede na klupama pod lipom koja već decenijama pravi hlad ispred kuće i započinju razgovor koji nema rok trajanja.

U vremenu užurbanosti, kada sve ima svoju cenu, još uvek postoji poneka ulica u Sremu i Vojvodini u kojoj je vreme stalo. Klupice na šoru, tipične za ovo podneblje, služe za sedenje nedeljom, praznikom ili uveče, kada se poslovi završe. Te ulice imaju poseban miris – mešavinu toplog hleba iz furune i lipe u cvetu.

Ako budete imali sreće, sa klupice će vam se neko ljubazno osmehnuti i verovatno upitati:

- Je l’, a čiji s’ ti?

- Dis’ poš’o?

Tek da na vreme procene jeste li „kotkuće“. Malo će vas odmeriti od glave do pete, a bogme i ogovarati čim se malo udaljite.

„Ljudi smo koji mlogo volu da divane“

Mi smo ljudi koji „mlogo volu da divane“, pa će vam za nastavak razgovora često biti potreban mali priručnik za tumačenje reči i izraza.

U zavisnosti od toga koga tražite, možete čuti i ovo:

- Šor si potrefio, a ni sa kućom se nećeš puno napatiti. U kojoj avliji je najveća trava, tu je. Zajutra širi veš, uzica joj sniska, pa se popernjaci vuku po travi ko mantija na popi.

- Eno ga po ceo dan leži u guvnu ko kvočka na jajima. U bircuzu se gadno ožderao, pa se naposletku i rasplakao. Ne znam koji mu je andrak, eno ga, jopen je cvrcnuo.

- E, nećeš ga ti danas gledati. Opravio se, nazuo fusekle i nove bakandže, navuk’o najlon košulju i onu njegovu reklju. Kad ju je zadnji put oblačio, malko je falilo da ga kondukter izbaci iz avtobusa. Poplašio se čovek da mu se šofer ne ošamuti od silnog naftalina.

„Ne laj ko kak’a opajdara“

- Kupi pinkle pa idi di te noge nose. Oni njihov gedžavi đilkoš, danguba i vetropir se oženio. Doveo nekakvu nacifranu, a zrikavu. Po vasceli dan dreždi iza firangi na kibicu, ko kak’a akterka. U ladli mu stisla šlajbok i samo se kerebeči.

Uvek se, pored onog koji kudi, nađe i neko ko kobajagi brani, pa kaže:

- Ta id’ u očin. Ne laj ko kak’a opajdara, šta divaniš makaršta. Nije zrikava. Poplašila se žena, sve joj nepoznato, ne zna di će da gledi.

Mali priručnik za tumačenje reči i izraza

Divaniti – pričati

Šor – ulica

Potrefiti – pogoditi

Avlija – dvorište

Popernjak – donji čaršav u krevetu

Guvno – izdvojeno dvorište za domaće životinje

Bircuz – kafana

Ožderati – preterati u piću ili jelu

Andrak – đavo

Biri-biri-birke – uzvik za dozivanje gusaka

Buda – mali dućan, kiosk

Cvrcnuo – alkoholisao se

Opraviti se – lepo se obući

Fusekle – kratke čarape

Bakandže – cipele

Reklja – sako

Pinkli – zamotuljak odeće

Gedžav – mali, sitan, nikakav

Đilkoš, danguba, vetropir – neradnik, lakomislen momak

Nacifran – sređen, doteran

Zrikav – razrok

Dreždati – čekati

Firanga – zavesa

Je*emu ćole pantalone – uzrečica kad neki posao propadne

Kibic – isturen prozor za posmatranje šora

Ladla – fioka

Šlajbok – novčanik

Kerebečiti se – praviti se važan

Opajdara – ogovaruša

Drtina – ofucana stara osoba

Dunda – debeljko

Liz-guz – šaljivi uzvik onome ko je kinuo

Zlatne moče, kvašenice – prženice

Mišprdifarba – neodređena boja

Špacir – šetnja

Špiclov – prepredenko

Šufnudla – pecivo u obliku valjuška

Nasuvo – testo s krompirom ili kupusom

Kuća na lakat – kuća koja se prostire na dve ulice ili u krivini

Šlus – kraj

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi