Ovako izgledaju junaci čije su lobanje Turci uzidali u Ćele-kulu: Prvi put nakon 2 veka, pred nama lica ljudi poginulih u bici na Čegru
26.11.2025 | 14:56
Predstavljeno je lice vojnika starog između 20 i 25 godina, dvojice vojnika starih između 25 i 39 godina i vojnika starog između 30 i 50 godina
Copyright Foto: Milica Nikolić
Projekat “Novo lice Ćele-kule” napravio je istorijski iskorak! Prvi put nakon više od dva veka, pred nama su lica ljudi koji su poginuli u bici na Čegru i čije su lobanje postale deo čuvenog niškog spomenika.
Zahvaljujući savremenim forenzičkim metodama, posvećenosti pojedinaca i podršci zajednice, istorija je dobila svoje lice i to upravo kroz digitalne rekonstrukcije ovih junaka.
Naučni tim projekta "Novo lice Ćele- kule" predstavio je juče na onlajn prezentaciji četiri prva digitalno rekonstruisana lica vojnika čije su lobanje uzidane u Ćele-kulu.
Predstavljeno je lice vojnika starog između 20 i 25 godina, dvojice vojnika starih između 25 i 39 godina i vojnika starog između 30 i 50 godina.
U okviru pomenutog projekta naučnici su najpre 3D tehnikom skenirali svih 58 lobanja uzidanih u Ćele-kulu, a potom je urađena antropološka analiza koja je dala odgovore na to koliko su godina imali nastradali, kakvog su zdravstvenog stanja bili i šta je bio uzrok njihove smrti.
Najstariji ustanik imao je preko 50 godina, a najmlađi je bio dečak od samo 11 ili 12 godina.
- Analiza sačuvanih lobanja pokazala je širok raspon starosti učesnika bitke: od dečaka od jedanaestak godina do boraca u pedesetim. Među ostacima pronađena je i vilica još jednog deteta, što dodatno govori o tragediji velikih razmera - navodi se u saopštenju.
Dr Nataša Šarkić pojasnila je i da je analiza imala svoja ograničenja, pre svega zbog toga što nisu sve lobanje dovoljno dobro očuvane - za samo 45 od 58 lobanja je moguće utvrditi pol. Takođe, zbog očuvanja integriteta Ćele-kule, DNK analiza u ovom trenutku nije bila moguća, što znači da se nije mogla utvrditi boja očiju ili kose.
Tim je rekonstrukcije zasnivao na istorijskim izvorima - portretima i opisima ljudi iz tog perioda, kao i fotografijama iz 19. veka. Na osnovu kombinacije tih podataka i antropoloških analiza, rekonstruisana su lica dvadesetak ustanika.
Zanimljivi rezultati dobijeni su i kada je reč o načinu na koji su glave odvajane. Samo dve lobanje nose jasne tragove odsecanja, dok se na ostalima ne vide nikakvi rezovi ili oštećenja.
Prema rečima dr Šarkić, moguće je da su visoke temperature kraja maja i protek vremena učinili svoje, telo se raspada prirodno, pa bi se glava mogla odvojiti i bez oruđa. Kako naglašava, u pitanju je stručna pretpostavka, a ne konačan dokaz.
U narednim mesecima tim planira da dovrši obradu i preostalih lobanja, a zatim započne i snimanje dokumentarnog filma o celom procesu. Velika želja je i organizovanje izložbe “Novo lice Ćele-kule”, koja bi mogla da bude predstavljena i u Srbiji i u inostranstvu.
Na prezentaciji je istaknuto da su se u naučnom timu koji je protekle dve godine radio na realizaciji projekta nalazili doktorka fizičke antropologije Nataša Šarkić, doktor radiologije Fabio Kavali i pomorski arheolog Darko Kovačević.
Projekat su pokrenuli Društvo za akademski razvoj Niša, jedan od osnivača tog društva politikolog Milan Simonović i doktorka Nataša Šarkić.
Urađen je zahvaljujući donacijama 154 pojedinaca i pravnih lica i zahvaljujući saradnji Društva za akademski razvoj sa Ministarstvom kulture Srbije i niškim Narodnim muzejom.
U Ćele-kulu su uzidane 952 lobanje srpskih ustanika poginulih u Boju na Čegru 30. maja 1809. godine, u znak odmazde i kako bi se zaplašio srpski narod. Sada je preostalo još samo njih 58, a jedna od njih je posebno izdvojena na pijedestalu, kao lobanja vođe ustanka Stevana Sinđilića.
U bici na Čegru koja se odigrala 31. maja 1809. godine procenjuje da je poginulo oko 6.000 turskih ratnika i oko 4.000 srpskih.