Da li će se ponoviti najhladnija zima u Srbiji: Ova godina drži rekord, cela zemlja je bila zamrznuta!

Zima u Srbiji danas sve češće liči na produženu jesen, ali meteorološki podaci pokazuju da to nije oduvek bilo tako. Kada klimatolozi pričaju o „pravoj“ srpskoj zimi, najčešće se vraćaju na sezonu 1953/1954. godine – zvanično najhladniju zimu otkako se u Srbiji vode sistematska merenja.

Šta kažu zvanični podaci?

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) i analizama domaćih meteorologa, zima 1953/54. imala je prosečnu temperaturu vazduha od oko -4,7 °C na nivou Srbije, što je čini najhladnijom zabeleženom zimom kod nas. 

Kao poređenje, najtoplija zima bila je 2006/2007. sa prosekom oko +4 °C, a poslednje dve decenije obeležene su stalnim rastom srednjih temperatura – devet od deset najtoplijih godina u Srbiji zabeleženo je upravo posle 2000. godine. 

Profimedia

Dakle, ne radi se samo o jednom hladnom talasu, već o celoj sezoni tokom koje su se ledeni dani nizali nedeljama, uz česte snežne padavine i dugotrajne minuse.

Rekordi u minusu: Sjenica, Pešter, Beograd

Zima 1953/54. ostala je upamćena i po rekordnim temperaturama na pojedinim lokacijama. U Sjenici je 26. januara 1954. izmereno -38 °C, što je tada bio apsolutni temperaturni minimum u tadašnjoj Jugoslaviji. 

Kasnije je taj rekord oboren 13. januara 1985. godine, kada je u Karajukića Bunarima na Pešterskoj visoravni izmereno -39,5 °C – to je i danas zvanično najniža temperatura ikada izmerena u Srbiji. 

Beograd ima nešto drugačiju priču: najniža temperatura u glavnom gradu zabeležena je još 10. januara 1893. godine, kada je termometar pokazao -26,2 °C. 

Za celu prestonicu, klimatolozi navode da je najhladnija zima u Beogradu bila 1891. godina, sa prosečnom zimskom temperaturom od -4,5 °C. 

Drugim rečima – istorijski ekstremi pokazuju da su i 19. vek i sredina 20. veka donosili hladnoće kakve je danas teško i zamisliti.

Profimedia

Kako je izgledala svakodnevnica tokom te zime?

Iako detaljni opisi života ljudi 1953/54. dolaze uglavnom iz sećanja i svedočenja, meteorološki podaci dosta jasno govore kakvi su bili uslovi:

• veliki broj dana sa temperaturom ispod nule čak i tokom dana
• dugotrajne ledene noći, posebno u kotlinama i visoravnima
• obilne snežne padavine i visoki snežni pokrivač u centralnim i zapadnim krajevima

Klimatolozi podsećaju da je to period kada je značajan deo zemlje bio oslonjen na peći na čvrsto gorivo, slabu izolaciju i znatno skromniju infrastrukturu. 

Zaleđene reke, zatrpane seoske saobraćajnice i prekidi u snabdevanju bili su gotovo uobičajena pojava u takvim zimama. 

U gradovima, problem nisu bili samo minusi već i sneg – u Beogradu je, recimo, visina snega od 80 cm zabeležena u februaru 1962. godine, što pokazuje da su šezdesete nastavile niz „surovih“ zima i nakon 1954. 

Serija hladnih zima – 1954. nije bila usamljen slučaj

Iako se 1953/54. izdvojila po prosečnoj temperaturi, klimatološke analize navode čitav niz „surovih zima“ u drugoj polovini 20. veka: 1949/50, 1962/63, 1968/69, 1978/79, kao i 1982/83. godine, kada je u Beogradu ponovo izmereno -26,2 °C. 

Kasnije su se u kolektivno sećanje urezale i zime:

• 1963. – jaka hladnoća i veliki sneg u velikom delu zemlje;
• 1985. – pomenuti rekord na Pešteru od -39,5 °C;
• 2012. – najhladniji februar u novijoj istoriji, uz dugotrajne minuse i sneg u mnogim gradovima. 

Zima 2011/2012. često se uzima kao primer „stare“ zime u novijem vremenu – pokazala je da ekstremni minusi nisu potpuno nestali, ali i da su mnogo ređi.

Profimedia

Od „ledene Srbije“ do zima bez snega

Ako uporedimo 1953/54. sa današnjim klimatskim prilikama, kontrast je ogroman. RHMZ i više domaćih medija konstatuju da je 2023. godina bila najtoplija u Srbiji otkako postoje merenja, dok zime postaju blaže, sa sve manje snega i značajno manjim brojem ledenih dana (dana kada se temperatura ne penje iznad nule). 

Klimatolozi objašnjavaju da:

• porast srednje godišnje temperature utiče i na zimski period – hladni talasi su kraći i ređi;
• „kontinuirane“ zime sa dugotrajnom snegom i minusima, kakve su bile pedesetih i šezdesetih, postaju statistički sve manje verovatne;
• sve češće imamo situaciju da sredinom decembra i januara temperatura bude iznad sezonskog proseka, a da se sneg pojavi samo povremeno, u kraćim epizodama. 

U jednoj analizi RHMZ navodi se i da je zima 2006/2007. bila ne samo najtoplija u Srbiji, već da je u Beogradu zabeležen zimski prosek od čak 6,4 °C, što je više nalik proleću nego onome što se tradicionalno smatra zimom. 

Zašto je važno da pamtimo najhladniju zimu?

Zima 1953/54. danas je zanimljiva iz najmanje tri razloga:

Klimatski reper – predstavlja ekstrem na osnovu kojeg klimatolozi porede savremene zimske sezone i prate koliko smo se udaljili od „normalnih“ vrednosti sredine 20. veka. 

Podsetnik na ranjivost infrastrukture – tadašnji uslovi života pokazali su koliko su saobraćaj, energetika i snabdevanje zavisni od vremena. I danas, uprkos savremenoj tehnici, dugotrajni minusi i sneg mogu lako da izazovu kvarove, nestanke struje i probleme u transportu.

Šira slika klimatskih promena – činjenica da više od pola veka nijedna zima nije oborila rekord 1953/54. po prosečnoj hladnoći, dok smo istovremeno ušli u niz rekordno toplih godina, uklapa se u globalni trend zagrevanja klime. 

Hoće li se ponoviti „zima iz 1954.“?

Stručnjaci su oprezni sa prognozama – ekstremno hladne zime nisu nestale zauvek, ali statistika govori da su danas znatno ređe. Dugoročne projekcije za naše podneblje ukazuju na to da će toplije zime sa manje snega postati pravilo, a da će „prave“ ledene zime poput 1953/54. biti izuzetak, ako se uopšte ponove. 

Najhladnija zima u Srbiji tako ostaje u domenu istorije i priča starijih generacija – ali i kao važan podsetnik koliko se klima promenila za samo nekoliko decenija.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi