Sve o vakcinaciji osoba sa autizmom: Zašto špric igra važnu ulogu?

Osobe sa autizmom, ali i one sa Daunovim sindromom, kao i sve druge sa razvojnim poremećajima, spadaju u prioritetne grupe za vakcinaciju protiv koronavirusa. Istovremeno, ti članovi našeg društva, osim svojih osnovnih stanja, obično imaju i pridružene bolesti, zbog čega su vrlo podložni infekciji trenutno aktulenim virusom.

Na to upozorava dr Radan Stojanović, profesor kliničke farmakologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, koji za „24sedam“ kaže da osobe sa autizmom, ali i drugim razvojnim poremećajima, spadaju u osetljive grupe kada je kovid u pitanju.

Pridružene bolesti

– Osobe sa autizam ili takozvanim autističnim spektrom predstavljaju vulnerabilnu grupu ljudi jer su kod njih često prisutna i druga hronična oboljenja. Pre svega, gastrointestinalnog trakta, odnosno organa za varenje, neurološka, često imaju epilepsiju, poremećaje ishrane, probleme sa spavanjem, anksioznost i druge bolesti i stanja – kaže prof. dr Stojanović i dodaje da su sve to faktori rizika za nepovoljniji ishod u slučaju virusnih infekcija, pa i kovida.

Prema njegovim rečima, kod određenog broja tih ljudi postoji neki stepen poremećaja regulacije imunog sistema.

– Shodno tome, te osobe spadaju u prioritetne grupe za vakcinaciju. Sa druge strane, osobe sa autizmom vole rutinu. Priprema za vakcinaciju je jako bitna. Baš kao i samo izvođenje imunizacije. Neophodno je nekoliko dana pred vakcinaciju da se takvoj osobi objasni sve u vezi sa postupkom, prostorom gde će se ona odvijati, ali na specifičan, njoj razumljiv način – ističe taj stručnjak.

Kako taj profesor dodaje, istovremeno, kod tih ljudi je otežano sprovođenje epidemioloških mera, kao što su stavljanje maske, držanje distance.

Rizik

– I to ih stavlja u povećan rizik. Takođe, osobe sa autizmom teže će prijaviti ako im se jave neki simptomi infekcije – bol u grlu, glavobolja i drugi. Oni teško verbalizuju svoje telesne senzacije i zbog toga mogu da se preskoče rane faze bolesti. Sa druge strane, istraživanja su pokazala da je bezbednost vakcine ista za njih, baš kao i za ostatak populacije – ističe on.

Naš sagovornik podseća i na grupu građana sa Daunovim sindromom.

– Pre šest meseci izašao je veliki naučni rad na tu temu u kojem su iznete činjenice da oni, koji se zaraze koronavirusom, imaju četiri puta veću šansu da budu hospitalizovani, a 10 puta veću šansu za smrtni ishod, u odnosu na ostalu populaciju – zaključuje taj stručnjak.

Vesna Petrović, predsednica Upravnog odbora Saveza „Autizam Srbija“, kaže za „24sedam“ da je naš sagovornik jedan od retkih lekara, koji je pomenuo te osetljive grupe našeg društva.

– Imam sina sa autizmom. Star je 42 godine. Kao roditelj koji je osvešćen i koji je naučio da živi sa autizmom, jedino što priznajem jesu činjenice. Mi smo, kao Savez, pisali Ministarstvu zdravlja u vezi sa vakcinacijom. Molili smo ih da vakcinacija osoba sa autizmom bude kvalitetna i dobra. Predložili smo da se ona odvija u takozvanim dnevnim boravcima, gde je osobama sa autizmom sve poznato. Naravno, u gradovima gde takvi boravci postoje. Jedini razlog za to jeste što osobe sa autizmom, kada vide špric i lekare, doživljavaju užasni stres – objašnjava naša sagovornica i dodaje da su „boravci“ ili srednje škole, ako ih lica sa autizmom pohađaju, poznata okruženja, u kojima su njima poznati stručnjaci, odnosno njihovi svakodnevni prijatelji.

Domovi zdravlja

– Istovremeno, organizacija vakcinacije u Srbiji, gde ne postoje dnevni boravci, uređena je tako da su osobe sa autizmom u domovima zdravlja prioritetne za vakcinisanje, da ne čekaju redove. Takođe, u slučajevima da su roditelji lica sa autizmom stariji, ne mogu da se kreću i da dovedu svog člana u dom zdravlja, tada medicinska ekipa odlazi kod njih kući – objašnjava Vesna Petrović.

Kako ona dodaje, sve što je nabrojala besprekorno funkcioniše zahvaljujući Ministarstvu zdravlja.

– Kako konretno to izgleda može da se vidi na primeru moga sina. Kod nas u prodici nije bilo dileme da li ćemo da se vakcinišemo. Jedino o čemu sam razmišljala je koju će moj sin vakcinu da primi pošto on, osim autizma, ima i epilepsiju. Otišli smo kod neurologa i kozilijum je preoručio „Fajzerovu“ vakcinu.  Tako je i bilo. On je reagovao dobro zato što smo ga pripremili – navodi naša sagovornica.

Prema njenim rečima, njenom sinu su desetak dana pred vakcinaciju sve nacrtali.

Crtanje

– Ali, bukvalno. Potom smo uzeli špric i dva , tri puta smo mu prislonili na rame. Objasnili smo mu da će jedna teta to tako da uradi, da neće uopšte da ga boli. Ali i da će posle toga dobiti sladoled – ističe ona i savetuje roditeljima i starateljima osoba sa autizmom da ih obavezno pripreme pred sam čin imunizacije.

pročitajte i

“Svake dve godine dokazujem da moje dete ima autizam, a sada je to postalo opasno zbog kovida!” Ispovest oca obolele devojčice (12)

Vučić: Samo zajedno pobeđujemo koronu, vakcinacija nije geopolitika već spas! (VIDEO)

– To se radi takozvanom socijalnom pričom desetak dana pred vakcinaciju. Ona podrazumeva da se osobi nacrta šta će se dešavati. Ako se vakcinacija sprovodi u domu zdravlja, tada se nacrta taj objekat, ljudi koji se vakcinišu, lekari i sestre. Objasni se da to nije ništa problematično – završila je ona.

Na pitanje „24sedam“ da li Savez ima statistiku koliko se osoba sa autizmom dosad vakcinisalo, ona kaže da u Beogradu skoro većina, ali da nema podatke za Srbiju.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi