Sve gore od goreg! U Srbiji se klima menja, a stručnjaci nemaju dobre vesti: Crno nam se piše

Ekstremno visoke temperature, velike suše, požari, intenzivne padavine, poplave i snažne oluje – sve ovo moglo bi da nam se dešava čak osam puta godišnje do kraja 21. veka. Ovo sumorno upozorenje dolazi od klimaktologa, profesora dr Vladimira Đurđevića.

Srbija toplija od ostatka planete

Kako je taj stručnjak kazao za “24sedam”, u ovom trenutku planeta je toplija za jedan stepen u odnosu na predindustrijski period, koji je bio pre 200 godina, dok u SrbijI ta razlika iznosi čak puna dva stepena.

– Ako problem globalnog zagrevanja ne rešimo, predviđanja su da će do kraja veka naša zemlja zagrejati za četiri stepena! Povišen je i rizik od suša, poplava, ekstremno visokih temperatura, sa kojima ćemo se suočavati, čak osam puta godišnje, a zbog čega se već sada zone sadnje pomeraju na sever. Takođe, štetočine će početi da se razmnožavaju ranije u sezoni, što može dovesti i do širenja pojedinih bolesti – navodi on.

 

A, taj porast temperature najviše se ogleda u ekstremno visokim temperaturama tokom letnjih meseci, ali i blagim zimama.

Leta vrela, zime blage

Tako, klimatološko leto počelo je pre sedam dana, ali 1. jun je osvanuo tmuran, kišovit, hladan i prilično vetrovit. Ovakva praksa se već godinama ponavlja – zima nam traje sve duže, nakon čega sledi nagla promena vremena i vrućine, sa temperaturom iznad 30 stepeni. Gotovo da možemo da kažemo da je naša zemlja ostala bez, možda i najlepšeg godišnjeg doba – proleća.

– Godišnja sezonalnost je pre bila takva da su, u smislu vremenskih uslova, godišnja doba bila jasnije razgraničena. Pošto su sada zimi temperature porasle, jesen i proleće su se skratili, pa je ljudima manje očigledan prelazak iz jedno u drugo godišnje doba. U astronomskom smislu, godišnja doba će ostati upravo onakva kao što su i bila u prošlosti, ali njihov karakter, u smislu vremenskih uslova, se menja i menjaće se dalje u budućnosti – istakao je klimatolog Đurđević.

Ipak, i pored toga što u našoj zemlji vlada kontinentalna klima, za koju su karakteristična distinktivna proleća, leta, jeseni i zime, sada imamo utisak da se godišnja doba spajaju, kombinuju, a nekad čak i preskoče.

Tako, samo u Beogradu, od januara do marta ove godine smenjivali su se oblaci, sunce, a bilo je i snega u planinskim, ali i nižim predelima. Mesec dana kasnije bili smo svedoci “kombinacije” jesenjeg i letnjeg vremena – najpre su nastupili kišni dani, da bi krajem aprila i početkom maja , uoči prvomajskih i vaskršnjih praznika, temperature iznosile čak 30 stepeni.

– Mi pripadamo kontinentalnoj klimi, ali, zbog svega navedenog, nije isključeno da ćemo uskoro preći na mediteranski tip klime, za koju je karakteristično suvo i toplo leto, dok su zime blage sa manje snega – ističe prof. dr Đurđević i dodaje:

– Vremenske prilike promenile su svoje obrasce. Leta su toplija, a zime duže, ali blaže. Takođe, same promene dešavaju se i na dnevnom nivou, vreme se češće i znatno brže menja nego ranije, a sve to je posledica toplijeg vazduha. Globalno zagrevanje je veliki problem. A, kada dolazi do zagrevanja vazduha, povećava se vodena para, koja se kondenzuje i zbog toga padne veća količina kiše. I sami smo bili svedoci da je u poslednje vreme bilo toliko ekstremno da su ulice bile stalno poplavljenje – poručio je prof. dr Đurđević.

Ko je krivac?

Glavni krivac za to smo mi sami, ističe profesor meteorologije na Fizičkom fakultetu u Beogradu dr Đurđević.

– Ljudske aktivnosti povećale su emisiju ugljen-dioksida, a samim tim i temperatura je iz godine u godinu sve viša. Zbog toga se dešava da iz čizama naglo prelazimo u sandale i iz kaputa u majice. Sve to nije nimalo naivno, i predstavlja pokazatelje da klima u našoj zemlji, ali i regionu, više nije kao što je bila – istakao je on.

Jedino rešenje, ističe ovaj profesor, jeste da se sve zemlje sveta ujedine i transformišu način proizvodnje energije.

Kada bi se količina ugljen-dioksida koju emitujemo postavila svakom stanovniku ispred vrata, shvatili bismo ozbiljnost situacije i počeli da delujemo. Uloga pojedinca možda nije velika, ali treba krenuti od malih stvari. Najpre, da ne koristimo fosilna goriva kao izvor energije, pa možda uspemo da sačuvamo planetu – zaključio je on.

Predviđanje iz 2011. koje se obistinjuje

A, da već imamo posledice porasta temperature u Srbiji trebalo bi da se samo setimo vremena od pre 2012. godine, kada je u našoj zemlji groznica Zapadnog Nila, koju prenose komarci, bila “tamo neka afrička bolest”.

Sada, ta infekcija uvrstila se u spisak zaraznih bolesti karakterističnih za Srbiju. Zbog – klime!

Spisak

Naime, 2011. godine francuski stručnjaci napravili su spisak od ukupno 22 bolesti životinja, čije bi pojavljivanje i širenje moglo da ima veze sa globalnim zagrevanjem. A, kako je tada poručio i Milanko Šekler, doktor veterinarske medicine, infektivne zarazne bolesti ljudi predstavljaju 29, od ukupno 96 glavnih uzroka smrti.

– Postoji ukupno 1.415 vrsta raznih infektivnih uzročnika i bolesti kod ljudi. Od toga čak 868 uzročnika ili 61 posto su zoonoze. U okviru toga, 10 odsto otpada na viruse i prione, 31 odsto na bakterije i rikecije, na gljivice 13 procenata, pet odsto na protozoe i 32 odsto na takozvane helminte ili gliste – rekao je tada dr Šekler i dodao da lokalni vremenski uslovi utiču na period i intenzitet pojavljivanja infektivnih bolesti i dodao:

Pročitajte još

Prošlo je sedam godina od velikih poplava, Radojičić poručuje: Stvaramo grad otporan na klimatske promene

Novi izveštaj za budućnost čovečanstva: Smanjenje jednog gasa ključno za borbu protiv klimatskih promena

– Najveći uticaj klimatskih promena je na zarazne bolesti, čiji uzročnik izvesno vreme, pre nego što dospe u svog domaćina, provede u nekom takozvanom vektoru. To su najčešće komarci, krpelji, neke vrste mekušaca (gliste) i razni drugi “insekti krvopije” – istakao je on i upozorio na širenje bolesti plavog jezika, groznice doline Rift, Vest Nil groznice (groznice Zapadnog Nila koja je već tu), Visceralne lajšmanijoze, leptospiroze i afričke kuge konja.

Neke od ovih bolesti tada su se zaista i pojavile u našoj zemlji, a kako je  temperatura planete i dalje u porastu, postoji opasnost da bismo uskoro ponovo mogli da se susretnemo sa iznenadnim i eksplozivnim pojavama zaraznih bolesti životinja i ljudi. Pored toga, mogu nas zadesiti i brojne prirodne katastrofe!

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi