Ovo su najopasniji "izazovi" koje rade deca na internetu! Psiholozi: Roditelji, nemojte im sve dopuštati

02.07.2021

08:00 >> 11:35

0

Psiholozi smatraju da izazove na društvenim mrežama opasne po život i zdravlje obično rade deca čiji su roditelji previše popustljivi u vaspitavanju

Ovo su najopasniji "izazovi" koje rade deca na internetu! Psiholozi: Roditelji, nemojte im sve dopuštati
Profimedia

Izazovi na društvenim mrežama odavno su postali svakodnevna pojava i u njima najčešće učestvuju tinejdžeri i osnovci. Međutim, te “igre” postaju sve gore, i čini se da je cilj uraditi nešto brutalno i što opasnije.

Tako je nedavno u susednoj Hrvatskoj jedna nastavnica ispričala da se u Rijeci pojavio izazov “makazice”, koji se sastoji u tome da dete pretrči dvosmernu ulicu kada iz oba smera dolaze kola. Ona je dodala da je ranije bio izazov pretrčati prugu kada preko nje prolazi voz, ali da to više nije “popularno”, pa je najnoviji izazov “stati što bliže uz prugu raširenih ruku i čekati da prođe voz”.

Ovako bizarni izazovi nisu zaobišli ni Srbiju, pa se u našim bolnicama, prema svedočenju lekara, sve češće nalaze deca koja su se zbog “izazova” žestoko povredila preskačući terase na zgradama, a poznat je i slučaj dečaka koji je zapalio usne koje je prethodno namazao uljem u želji da pokaže kako je on gutač vatre.

Sekli se po rukama i vršili samoubistva

Jedan od najbizarnijih izazova koji se kao epidemija proširio mrežama bio je pre nekoliko godina, kada je bila poznata igrica “Plavi kit”, zbog koje su se deca sekla po rukama “crtajući” kita, a poslednji izazov je bio da izvrše samoubistvo.

Jedna od mreža koja maltene uopšte ne cenzuriše ovakve stvari je Tik-Tok, na kom je nedavno postao “trend izazov” da deca nestaju na 48 sati kako bi proverila “koliko će histerije izazvati”.

Nedavno je isplivao i jedan od ekstremnih izazova nazvan “izazov izolir trake”, u kome jedna osoba zalepi drugu za zid ili stolicu, a zatim je snima dok pokušava da se “odlepi”. Možda jedan od najopasnijih izazova na Tik-Toku jeste onaj kada dete stavi metalni dinar između punjača i utičnice kako bi utičnica počela da varniči.

Još jedan od ekstremnih izazova je i “razbijač lobanje”, gde je cilj podmetnuti nogu osobi koja skače kako bi pala i udarila glavu.

Deca ginu zbog “izazova”

Neki od “blažih izazova” podjednako su ekstremni, mada u njima deca ne ugrožavaju svoj život, ali mogu ugroziti zdravlje. Tako je jedan od popularnijih izazov u kom se deca zaleću biciklom na parkirana kola s ciljem da naprave što veće ulubljenje na njima. Postojao je i izazov da deca od 10 do 15 godina ukradu iz prodavnice što veću i vredniju stvar, kao što je najveće pakovanje čipsa ili čokolada od 300 grama.

Međutim, jedan od najgorih slučajeva koji se desio u Srbiji jeste onaj kada je dečak od devet godina u Rakovici pronađen mrtav jer se navodno slučajno obesio igrajući izazov “Blackout”, u kom je cilj da stavite sebi omču ili kaiš oko vrata i stežete dok ne padnete u nesvest.

Ovako tragične priče nisu retkost svuda po svetu, ali se postavlja pitanje zbog čega deca posežu za “izazovima” u kojima mogu da ugroze svoje zdravlje ili čak i poginu.

Roditelji im previše popuštaju

Školski psiholog Marina Nadejin Simić kaže za “24sedam” da mladost nosi sa sobom osećaj da ste “svemoćni” i da se loše stvari dešavaju drugima, ali da su za ovu priču veoma odgovorni i roditelji.

– Deca koja žive u skladu sa pravilima i koja znaju granice dokle mogu da idu zrela su da procene posledice svojih dela i ona neće ulaziti u ovakve izazove. Ali ona druga, koja hoće, nemaju realan doživljaj opasnosti. To su obično deca kojoj roditelji gotovo sve dozvoljavaju. Danas imate sve više roditelja koji smatraju da deci treba da bude sve dozvoljeno i da ih treba puštati da se “autentično” razvijaju. I ta deca, u potrazi za granicama, rade ovakve stvari. Kada nemaju nikakvih drugih izazova, njima je dosadno. Ona imaju i potrebu da se dokažu pred vršnjacima, a pokazuju i jednu dozu nezrelosti. A nezrela deca su neodgovorna, kako prema drugima, tako i prema sebi. Jedan deo njih zna da nešto loše može da im se desi, ali su i dalje neodgovorna prema sebi – objašnjava ona.

Zvuči strašno, ali to je mali procenat dece

Školski psiholog Marina Nadejin Simić kaže da neki izazovi na društvenim mrežama izgledaju zastrašujuće, ali da ih radi mali broj dece.

– Govorimo o veoma malom procentu dece. Većina dece zna da se zaštiti i nije do te mere impulsivna i povodljiva – rekla je ona.

Psihološkinja kaže da se u praksi ovo zove “popuštajući vaspitni stil”, i njegova odlika je da su roditeljski zahtevi prema detetu izuzetno niski.

– Toj deci je, u stvari, toliko sve dozvoljeno da ona nemaju meru, ali su u suštini veoma nesigurna. Ako dete pokuša da nešto uradi, onda mu roditelji kažu: pusti, mama će ili tata će to da uradi. To im šalje poruku da roditelji umeju bolje, a još je i lagodnije da neko nešto uradi umesto vas. Ali ta poruka ne deluje dobro na samopouzdanje dece, i onda ona ulaze u takve izazove da bi dokazala da su moćna i da mogu da budu uspešna. I naravno, da bi im se vršnjaci divili. Čak i ako se druga deca užasavaju njihovog ponašanja, ta deca misle da im se ona dive i imaju iskrivljenu sliku o sebi – dodaje Marina Natejin Simić.

Ne treba paničiti, već pričati sa njima

Pročitajte još:
Roditelji bi trebalo da se pozabave problemom ako primete i otkriju zašto dete ulazi u takve priče i odakle takva autodestruktivnost, smatra psihološkinja.

– Ako otkrijete tako nešto, najbolje je ne praviti paniku, koliko god da je roditelj uplašen. Treba mirno razgovarati sa detetom, bez napadanja, u smislu da li znaš šta je moglo da se desi… Znači, što staloženije razgovarati sa njim, pokušavajući da otkrijete šta se dešavalo, šta je dete mislilo da će da dobije time, da li je razmišlalo o tome da je to opasno i tako dalje. I onda, u toku razgovora, može se doći do priče o tome da je mogao da nastane neki problem. A tek potom se može potražiti i stručna pomoć – objasnila je Marina Nadejin Simić.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti