Regruti, veselje, muzika, suze i smeh: Hoće li se oživeti stari običaj ispraćaja u vojsku?

Priča o vraćanju obaveznog vojnog roka u Srbiji nije samo tema za političke debate, već budi i sećanja na nekadašnje običaje. Mnogi se pitaju – ako se vojni rok vrati, hoće li se sa njim vratiti i oni stari, emotivni ispraćaji regruta? 

Nekada je ispraćaj mladića u vojsku bio veliki događaj, ne samo za porodice, već i za celu zajednicu. Muzika, pesme, suze, i ponos preplavili bi komšiluk, dok bi se mladići spremali da obuku uniformu i otisnu se na svoj put.

Nekada su ispraćaji u vojsku imali poseban šmek. U malim mestima, ali i u gradovima, znalo se da ispraćaj regruta nije samo porodična stvar – to je bio događaj za celu zajednicu. Ulice bi odjekivale pesmama iz kafana, a veselje bi se širilo na sve strane. Neki bi roditelji zakupljivali lokale, dok bi drugi dizali šatre, iz kojih se orila muzika u čast njihovih sinova. Na tim ispraćajima nije bilo malo ni suza ni smeha – tu se slavilo, ali i tugovalo, jer su mladići odlazili na dužnost koja je često trajala duže od godinu dana.

Pripreme za odlazak u vojsku počinjale su danima unapred. Porodice bi se okupljale, spremao se bogat ručak, dolazili prijatelji, komšije, i svi zajedno provodili poslednje trenutke pre nego što mladić krene na vojni put. Bilo je tu mnogo pesama, šala, ali i suza, posebno kod majki, koje bi se s teškim srcem opraštale od svojih sinova. Kad bi došao taj trenutak, svi bi zajedno išli do kasarne, gde su roditelji sa suzama ispraćali sinove, a devojke se opraštale sa tugom, ali i ponosom.

24sedam/Goran Sivački

Iako su ta vremena prošla, stariji ljudi se i danas sećaju ispraćaja u vojsku sa posebnim osećajem. To su bili trenuci kada se cela zajednica okupljala, kada se pokazivala prava solidarnost i podrška. Ispraćaji su bili više od običnog rastanka – to je bio trenutak kada se mladić oprostio od bezbrižnog detinjstva i zakoračio u svet odraslih, spreman da preuzme odgovornost za svoju zemlju i svoju porodicu.

Šta kažu građani?

Povodom najava o mogućem vraćanju obaveznog vojnog roka, razgovarali smo sa građanima o tome da li su oni pravili ispraćaje za svoje regrute, i da li bi ih pravili danas ako bi ta praksa ponovo zaživela.

Profimedia

Potpukovnik u penziji koji nam se predstavio kao Lala podržao je vraćanje obaveznog vojnog roka.

- Juče sam gledao jednu emisiju i video staru kasarnu u Svilajncu. Rečeno je da će biti obnovljena čitava kasarna i ako mene pitate, mislim da bi to trebalo da se uradi - kaže ovaj bivši oficir.

Dodaje da nije nikoga lično pratio u vojsku ali da je bio na ispraćajima. Na pitanje da li će se vratiti tradicija ispraćanja u vojsku, on je odgovorio da su ljudi danas drugačiji a da će trebati malo vremena dok budu počeli da slave ispraćaje.

- Trebalo bi jer je to, ipak, nešto značilo za nas koji smo odlazili. A šta će biti ubuduće pitanje je, jer nisu svi oduševljeni što moraju da idu. Ali šta je to 70 i nešto dana?! - kaže naš sagovornik.

On se prisetio i svog ispraćaja u vojsku.

- Nije bilo nešto preterano, ali bilo je normalno i koliko je moglo da se napravi. Ja sam bio zadovoljan, a videćemo šta će da bude... ja sam služio 15 meseci, a pre mene su bili i više - seća se Aleksandar.

Nedeljka iz Sopota je slala svoja dva sina u vojsku i veruje da će se Srbi opet radovati na ispraćajima i da će se ta tradicija vratiti.

Profimedia

- Trebalo bi da se vrati. Moja dva sina su oba bila vojsci, usred ludila kad sam izašla iz Krajine - počinje priču naša sagovornica. 

Setila se i kako su izgledali ispraćaji.

- Bilo je lepo. Mi smo skromno spremili... kad smo izbegli iz Krajine. Jedan je služio u Zaječaru, a drugi u Aleksincu. I treba, jer momci treba da znaju reda! Da znaju da nameste svoju sobu, garderobu i da je reda malo! Ja sam za vojsku! - rekla je Nedeljka.

I Dragica Radosavljević veruje da će se vratiti stara vremena kada su se slavili ispraćaji.

- Pa verovatno da hoće. Slave se 18. rođendan i mislim da su oni počeli da se slave jer se ranije slavio ispraćaj u vojsku, a onda su prešli na punoletstvo - objašnjava ona.

Profimedia

I sama je bila na ispraćajima i objasnila kako je to izgledalo.

- Pa bilo je veselo. Muzika, ručak, večera... pevalo se  i igralo kao na svadbi - rekla je Dragica.

Očigledno je da najava obaveznog vojnog roka ponovo budi sećanja, a mnogi se pitaju – hoćemo li opet gledati te ispraćaje na gradskim trgovima, sa muzikom iz šatri i suzama pred kapijama kasarni? Ako se stari običaji vrate, to će značiti da su se vratile i one prave vrednosti zajedništva i podrške, koje su nekada činile ispraćaje u vojsku posebnim.

Dok čekamo konačne odluke, starije generacije i dalje pričaju o tim ispraćajima kao o najvažnijim trenucima u životu mladog čoveka.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi