Zapadnjacima srpski zvuči kao španski, ruski i slovački, ali hit je kako nas čuju Hrvati!

Nikada ne biste rekli da strancima srpski jezik zvuči kao španski, italijanski, ruski i nemački! Ali, sudeći prema snimcima na internetu, to je naprosto tako.

Vreme je putovanja i godišnjih odmora, mi idemo kod stranaca i oni dolaze kod nas. Jedina spona između svih je govor, a najzanimljivije je kako naš jezik zvuči drugima. Nema naučnih istraživanja, ali zato ima mnogo eksperimenata u videima, u kojima se strancima pušta srpski i traži od njih da prepoznaju o kojem jeziku je reč.

Odgovori

Odgovori su više nego zanimljivi, pa tako neki misle da se radi o španskom, a drugima zvuči kao italijanski jezik. Jedna devojka pomislila je da je reč o ruskom, ali je posle rekla da je možda i nemački u pitanju.

Čak je jedna od ispitanica rekla da se radi o slovačkom, a kada joj je autor snimka rekao da je u pitanju srpski, bila je jako začuđena.

– Da li si očekivala da ovako zvuči srpski? – upitao je on.

– Uopše ne! Nikada nisam nekoga čula da priča srpski, ali sam očekivala da je mnogo “grublji”, a baš je “lagan” – izjavila je ona.

Zanimljivo je da je samo jedan ispitanik prepoznao da se radi o srpskom, nakon što mu je prethodno potvrđeno da je jezik iz istočne Evrope.

Ovakvi odgovori nisu čudni, jer većina ispitanika su ljudi koji verovatno nikada nisu čuli srpski, niti bilo koji sličan jezik. Ali šta se dešava u slučaju kada je reč o jeziku koji je sličan našem, poput hrvatskog?

Srpski im je veseo, srčan i rustičan?

Korisnik društvene mreže Quora Louis Stevanović postavio je pitanje o tome koliko Hrvati razumeju srpski i obrnuto, a drugi korisnik Luka Trkanjec objasnio je da su razlike između srpskog i hrvatskog “otprilike na nivou razlika između britanskog i australijskog engleskog jezika”, objavio je Večernji.hr.

– Smatra se da Hrvatima srpski zvuči veselo, srčano i rustično, dok Srbima hrvatski zvuči otmenije, pristojnije, čak i romantično – naglašava se u tekstu.

Dodaje se da, uprkos tome što ima dosta različitih reči, recimo susjed/komšija, tisuća/hiljada, domovina/otadžbina, oba naroda međusobno razumeju o čemu se radi.

Nije naučni rad, ali…

Naravno, ovakva istraživanja na društvenim mrežema ne mogu se smatrati ozbiljnim naučnim radovima, pa se sve to svodi na individualni utisak male grupe ljudi. To za 24sedam potvrđuje i profesor Filološkog fakulteta i potpredsednik Društva za srpski jezik i književnost Veljko Brborić.

– Istraživanja na društvenim mrežama mogu biti varljiva. To ne znači da ih moramo ignorisati. Mora se videti ko to radi i sa kakvim namerama, koliki je uzorak i kakva je metodologija. Sve to može uticati na rezultat istraživanja i zbog toga se mora biti oprezan i sve to prihvatiti sa rezervom – objašnjava on i dodaje:

– Istina je da postoje neke “kvalifikacije” za pojedine jezike, ali one nisu rezultat ozbiljnih istraživanja, već pomalo nekog mita i lične impresije onog ko je mit stvarao. Stoga se pre može govoriti o spekulacijama, a ne o vrednosnim činjenicama. Teško ćemo na osnovu “utiska” napraviti razliku između španskog i portugalskog ili češkog i slovačkog, posebno ako ne znamo te jezike.

Srpski i hrvatski standard koriste vukovski jezik

Profesor Brborić kaže da su srpski i hrvatski jezički takozvani standard Vukov ili Vuka Karadžića.

– Hrvati su krajem 19. veka taj standard prihvatili i reč je o Vukovom modelu. To nije sporno. Razlike na nivou narodnih govora postoje i nikada se nije isto govorilo na nivou narodnih govora u Zagorju i Leskovcu i Istri i Dalmaciji i u Čačku i Valjevu. Jezički standardi su skoro identični, a narodni govori su onakvi kakvi jesu, sa lokalnim specifičnostima i posebnostima. Normu čini padežni i akcenatski sistem, razlika je na nivou leksike, i od 500.000 reči koliko ima književni i narodni jezik, nije teško naći i razlikovne elemente – rekao je on.

On je uveren da se na osnovu slušanja našeg jezika utisak o Srbiji ne može steći:

– To posebno ako taj neko ne zna neki od “istojezičnih” jezika. Može steći utisak da je reč o slovenskom jeziku, ali, po mom mišljenju, o drugim elementima teško.

Ako želimo da se razumemo…

Nakon cepanja Jugoslavije i ratova devedesetih, rodile su se i nove generacije dece koja su odrastala u zasebnim državama. Međutim, profesor Brborić smatra da i te generacije uglavnom razumeju jezike sa ovog područja.

Pročitajte još:

Nastavnica srpskog jezika Marija Aleksić u svetosavskoj misiji u Berlinu: Očuvati srpski jezik i naše ćiriličko pismo

Domaći lingvisti upozoravaju da je srpski ugrožen: Ako se jezik zaboravi, nit se prekida i gubi se deo identiteta

– Srpski i hrvatski su lingvistički jedan jezik, kao i bošnjački i crnogorski. Tako da mlađe generacije imaju manje probleme samo sa nekim leksemama, ali kada je razumevanje u pitanju tu smetnje ne postoje. Nema smetnje u razumevanju između onog ko živi u Beogradu, Herceg Novom, Mostaru i Rijeci. Uporedite to razlikom Dubrovnika i Zagreba ili Beograda i Pirota. Kolika je razlika između engleskog u Londonu i onog u Americi, Australiji ili Novom Zelandu? – kaže profesor.

On zaključuje da, ukoliko želimo, onda možemo dobro razumeti komšijske jezike.

– Dobar je taj termin komšijski jezik i tu je stvar dobre volje i našeg odnosa prema komšiji. Dakle, ako hoćemo možemo se dobro razumeti, ali ako nećemo tražićemo veštačke razlike i prepreke i svakako da ćemo naći ono što se zove razlika. Ali ko i danas ima problem sa “nerazumevanjem” voz i vlak, hemija i kemija, istorija i historija, dom i kuća, domaćica i kućanica… Sve zavisi od naših namera, možemo se odlično razumeti, ali možemo i tražiti razlike i podele. Izbor je i pojedinačni i kolektivni. Mediji to odlično znaju, ali povremeno i zloupotrebljavaju – zaključio je profesor Brborić.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam