Vladin (21) život zavisi od nečijeg "da"! I dok se on bori, neko je po ko zna koji put rekao "ne" doniranju organa
18.06.2024 | 08:23
Čak i da pristanete na to da budete donator organa, porodica ima poslednju reč
Copyright Profimedia
- Danas po ko zna koji put nije dobijena saglasnost za doniranje organa. Danas je to Vlada koji živi na aparatima i čeka nečije DA a samo 21 godina. Luka, Milan... nisu dočekali a svi mladi momci, deca. Zar je teško biti human? - napisala je dr Emilija Nestorović, načelnica Centra za transplantaciju srca Klinike za kardiohirurgiju UKCS.
Vlada je samo jedan mladić nad čijim životom dr Emilija i njene kolege svakodnevno strepe, čekajući da porodica potencijalnog donora dozvoli da se obavi transplatacija. Ali se to, nažalost, obično završi sa "Ne!".
Kada smo prošle godine razgovarali sa dr Emilijom Nestorović na transplataciju srca u Srbiji čekalo je oko 50 ljudi.
Ali svakog dana sa te liste neko premine, a pojave se neki drugi ljudi koji ima potrebu za transplatacijom.
Donor može biti osoba stradala u saobraćajci, ili koja je imala moždani udar ili krvarenje u mozgu. U Srbiji ima 36 centara koji imaju i koronarne i jedinice intezivne nege pri svojim bolnicama a svaki bi mogao, kako je objasnila dr Nestorović, mogao da obezbedi barem 10 donora.
Ali do sada je praksa pokazala da u poslednjih 10 godina otkako se radi transplatacija srca od 95 do 99 odsto donora je išlo iz Kliničkog centra Srbije ili Urgentnog centra.
- Ima mnogo bolnica koje su dobro opremljene i sa dobrim stručnjacima koji mogu da prepoznaju adekvatnog donora i prijave. To jeste jedan problem, a sa druge strane je da kada imate donora da li ćete dobiti dozvolu od porodice - objasnila je ona.
100 pacijenata godišnje premine
Nažalost, sve to previše košta one koji čekaju na transplataciju. Njih to može da košta života, a godišnje samo u ovoj bolnici premine oko 100 pacijenata koji su na listi čekanja.
Doktorka je objasnila da zakonska rešenja ne predstavljaju problem, ali čak i kada pristanete da budete donor poslednju reč daje vaša porodica.
- Suština jeste ili smo sa rođenjem svi donori ako se ne izjasnimo protiv toga, to je Zakon o pretpostavljenoj saglasnosti, ili se izjasnite da ste za to. U svakom slučaju i kada govorimo o Zakonu o pretpostavljenoj saglasnosti, on je sa "mekim pristankom". Šta to znači? Pa uvek se pitaju članovi porodice, bez obzira ako se za vreme vašeg života niste izjasnili protiv. A ima jako mali broj ljudi koji su se izjasnili da neće biti donori, ali bez ozbira mi pitamo porodicu. Možda je najveći problem mentalitet našeg naroda i jedna neinformisanost... puno je dezinformacija kada govorimo o ovoj temi, a iako je pre 60 godina urađena prva transplatacija srca, još uvek imate kontroverze i puno nedoumica - objasnila je doktorka.
Jedno "da" olakšaće i porodicama donatora
Dr Emilija Nestorović poslala je poruku porodicama koje se dvoume da li da daju saglasnost za donaciju organa.
- Da se informišu kroz prave informacije, da ne slušaju senzacionalističke vesti. Da nema tu mesta prevari. Kao lekar ste položili Hipokratovu zakletvu i nema mesta da razmišljate na drugi način. Ali i da hoćete da razmišljate, transplatacija srca jeste čin gde učestvuje skoro 200 ljudi i gde toliko karakteristika treba da se poklopi da vam je za svakog pacijenta sedmica na lotou ako dođe donor za njega. Nekako, njih najviše zbunjuje kada dođu i vide svog člana porodice jer deluje kao da spava. Medicina je napredovala da kada je neko moždano mrtav, vi više ne možete da ga vratite u život ali možete da održavate organe do 48 sati da bi mogli da ih iskoristite. I da je 8 puta veća šansa da vam treba organ, nego da ga nekom date. Da takva situacija može da se nađe bilo kome od nas i ako ih je zadesila neka tako loša vest, svako saoseća sa njima, ali ako mogu da pomognu nekom mladom čoveku da nastavi život da razmišljaju u tom pravcu. I da to jedno njihovo "da" će, možda i njima olakšati da tako neko nastavi da živi kroz neki drugi život.
A kako je objasnila, ovi pacijenti "hodaju po ivici žileta" pa i mala greška može biti fatalna.
Jedino što može ona i njene kolege jeste da daju sve od sebe, ali kada neki pacijent premine nije im lako. Setila se i mladića koga su "izgubili" upravo zato što nisu dobili saglasnost porodice donora da mu presade organ.
- Najskoriji slučaj je dečko od 25 godina, fudbaler, koji je preminuo na našem odeljenju. Mislim da je bio 6. jun kada je odigrao utakmicu od 90 minuta na 40 stepeni. Nakon toga je otkrivena srčana slabost... Kada smo uspeli na privremenom veštačkom srcu, pošto dugotrajno nije moglo da funkcioniše za tu vrstu bolesti, da ga stavimo i znali smo da imamo dve-tri nedelje šanse da na tom srcu dobije donora. Nekako, kao dobar znak pojavio se donor koji po karakteristikama potpuno odgovarao njemu. Ali onda nismo dobili pristanak porodice preminulog pacijenta. I znali smo da je izgubljen. To kada se pojavi donor kao da ste dobili sedmicu na lotou. Mnoge stvari treba da vam se poklope i znate da je mala šansa da se pojavi sutra ili prekosutra neko opet. Ali nadali smo se jer vidite mladog čoveka, koji ne izgleda kao da je bolestan. Deluje vam kao da spava. Nažalost, pacijent je preminuo posle mesec dana. Često ga pominjem u svojim intervjuima jer bilo je šanse da je porodica donora, u trenucima svoje nemoći i tuge, odlučila drugačije. Ali ko smo mi da sudimo. To je jedan dobrovoljni čin, koji se zasniva na dobroj volji svakoga od nas - objasnila je ona.
BONUS VIDEO