Hoćemo li i mi u kafane sa kovid propusnicom? Kon: Ne sumnjam da će slično biti i kod nas

27.07.2021

13:05 >> 16:04

0

Autor: R.M.

Stručnjaci smatraju da ne postoje zakonske prepreke za uvođenje kovid propusnica za zatvorene prostore

Hoćemo li i mi u kafane sa kovid propusnicom? Kon: Ne sumnjam da će slično biti i kod nas
Pixabay

Nakon što su mnoge države uvele “kovid propusnice” za ulazak u zatvorene prostorije, stručnjaci smatraju da bi to moglo da se desi i u našoj zemlji. Naime, oni smatraju da ne bi bilo kršenja ljudskih prava i diskriminacije u tom slučaju, jer bi građani opet imali mogućnost izbora.

Srbija već ima digitalni zeleni sertifikat, usklađen sa evropskim uzusima, koji je mnogim našim građanima ovog leta poslužio za odlazak na odmor u inostranstvo. Može da sadrži podatke o vakcinaciji, preležanom kovidu (uglavnom je uslov u prethodnih šest meseci) ili negativnom PCR, odnosno antigenskom testu, a svaki od tih podataka može da bude “ulaznica”, piše Kurir.

Uostalom, i sama Srbija je imala kao primer toga u malom – Egzit, svetski događaj gde se, u skladu sa pravilima Ujedinjenih festivala Srbije, moglo ući s jednim od ta tri dokaza kojim je svedena na minimun mogućnost širenja virusa među prisutnima. I upravo zato su organizatori Egzita i dobili dozvolu kriznog štaba za borbu protiv kovida 19 za održavanje tog festivala, koji je bio više nego uspešan.

U interesu javnog zdravlja odvajati bezbedne

Predrag Kon, Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Dr Predrag Kon, epidemiolog i član kriznog štaba, istakao je kako je “jasno da je u interesu javnog zdravlja odvajanje onih koji su bezbedni u odnosu na one koji nisu”.

– Stimulacija je dozvoljena i vidi se da se to iz zemlje u zemlju sve više potencira. Ne sumnjam da će slično biti i kod nas, samo su jasni principi, bilo kakva druga logika ne postoji. Ne možemo da se ponašamo kao da nema vakcine i da zatvaramo sve, a ima ljudi koji su vakcinisani i koji mogu da rade. Moraju i jedni i drugi to da shvate – naglasio je dr Kon za TV Pink.

Da naši zakoni dozvoljavaju mogućnost uvođenja kovid propusnica, istakla je i Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, uz naglasak da to ne bi bila diskriminacija.

– Objektivno i razumno opravdanje koje teži legitimnom cilju ne predstavlja diskriminaciju. Država ima obavezu da štiti javno zdravlje, a i mi, kao građani, obavezni smo da se ponašamo odgovorno, poštujemo uvedene mere i ne dovodimo u opasnost zdravlje drugih, tim pre što mnogi iz medicinskih razloga ne smeju da se vakcinišu. Bio bi problem ako bi se kovid propusnice uvele samo po tome vakcinisani/nevakcinisani. Ali ako je ulazak moguć i na druge načine, recimo negativnim testom ili potvrdom o preležanom kovidu, to onda nije diskriminacija – naglasila je za Kurir Jankovićeva i dodala da se time ne kažnjavaju nevakcinisani, već je cilj da se suzbije širenje zaraze i omogući funkcionisanje stanovništva i privrede.

Moguće je uvođenje propusnica

I Natalija Šolić, advokatica u Komitetu pravnika za ljudska prava (YUKOM), navodi da je i u Srbiji moguće uvođenje kovid propusnica.

– I tu nije reč o restrikciji prema nevakcinisanim građanima, već o preduzimanju mera radi zaštite javnog zdravlja. Pravo na život je neprikosnoveno ljudsko pravo i zaštita života i zdravlja svakako ima primat u odnosu na sva ostala prava budući da u trenutnim okolnostima nevakcinisano stanovništvo ugrožava zdravlje drugih. Ovakve “restrikcije” mogu se pre smatrati merama stimulacije u cilju vakcinisanja i sprečavanja širenja zarazne bolesti – naglasila je za Kurir Šolićeva.

Punkt za vakcinisanje u Beogradu, Foto: B.P./ATAImages

Te stimulacije, dodala je, ne predstavljaju diskriminaciju, budući da postoji izbor.

– Ukoliko osoba nije vakcinisana, postoji mogućnost da svoje zdravstveno stanje dokazuje negativnim PCR ili brzim antigenskim testom. Ovakve mere već su bile prilikom organizovanja događaja sa većim brojem ljudi, odnosno povećanim rizikom za zaražavanje, kao što su nedavni festivali. Ustav predviđa određena prava i slobode, kao što su slobode okupljanja, kretanja, izjašnjavanja, ali isto tako i mogućnost njihovog ograničenja kada je to neophodno radi zaštite zdravlja i sprečavanja širenja zaraznih bolesti – ističe Šolićeva i podseća da vakcinacija nije obavezna za sve i zato moraju da se preduzimaju neke druge mere za zaštitu zdravlja.

Kovid propusnice povlače različita pravna pitanja

Dr Hajrija Mujović, potpredsednica Udruženja pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo Srbije, ističe da je teško dati jednoznačan odgovor na pitanje o kovid propusnicama jer one povlače različita pravna pitanja, od slobode kretanja do privatnosti unetih podataka.

– Ne kažem da bi to bilo direktno protivustavno, interes većine treba da bude zaštićen, ali je pitanje određene mere dokle mogu drugi da ograničavaju prava pojedinca. Svako ograničenje prava već po Ustavu ne sme da dovede do ukidanja prava. Uvođenje evidencije, odnosno digitalnog zelenog sertifikata, nije ništa nezakonito jer to doprinosi sigurnosti pojedinaca, kolektiva i država. Suština je da se time olakšava, a ne da se uskraćuju prava. To je cilj

Pročitajte još:
administrativnog propisa. Država može da uvede kovid propusnicu za određene prostore ili događaje, pozivajući se na Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, ali postoje i zakoni, poput onoga o pravima pacijenta, zdravstvenoj zaštiti i osiguranju. To ne bi smelo da znači zabranu pristupa drugima već njihov drugačiji pristup, npr. da nose maske, borave kraće vreme i sl. U zavisnosti od slučaja, nije isključeno da bi neko od njih podneo tužbu tvrdeći da su mu prekršena ljudska prava, a ne znamo kakav bi ishod bio jer je sve ovo nova situacija za ceo svet – kaže za Kurir Mujovićeva.

Ona navodi da će se preteranom normativom možda pokrenuti i protesti.

– Pristalica sam postepenog, a ne opšteg normiranja. Treba nam više mera sa snagom preporuka a ne naredbi, jer ovde je reč o pozitivnoj diskriminaciji, što može biti sporno ukoliko drugi to shvate kao nepravdu. Zato treba pledirati na stepenastim ili diferenciranim merama, pa bi ti kovid pasoši mogli najpre da se primenjuju tamo gde ima mnogo zaraženih ili gde je fluktuacija ljudi velika, pa raste i rizik od inficiranja, kao što su na primer aerodromi ili veći javni prostori. Svakako treba da pratimo šta se dešava i na evropskom, pa i svetskom nivou, šta kažu EU i SZO, ali i da budemo obazrivi – ističe Mujovićeva.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti