Veliki kašalj, bakterijska zaraza od koje ima sve više obolelih: Ovo su simptomi, moguće komplikacije i kako se leči

Nakon što je u Hrvatskoj registrovano više od 100 slučajeva velikog kašlja, i u Srbiji je zabeležen porast broj obolelih od ove bolesti. Dok je u protekle dve godine registrovano samo pet slučajeva velikog kašlja, ove je ta brojka do kraja oktobra iznosila čak 78 obolelih. Najviše je obolele dece do godinu dana, ali sve češće pogađa i školsku decu od 10 do 14 godina. 

Pertusis ili veliki kašalj (u narodu poznat i kao „magareći kašalj”) je veoma zarazna  bakterijska infekcija koja zahvata disajne puteve, a uzrokuje ga bakterija Bordetella pertussis koja se može naći u usnoj duplji, nosu i ždrelu zaražene osobe, saopštio je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut"

Simptomi "velikog kašlja"

Simptomi se razvijaju najčešće 7 do 10 dana nakon izloženosti uzročniku, a u nekim slučajevima i nakon 21 dan. Na početku bolesti simptomi podsećaju na običnu prehladu i uključuju kijanje, curenje iz nosa, blago povišenu temperaturu i blagi kašalj.

Unutar dve nedelje kašalj postaje sve teži sa sve češćim epizodama i napadima zacenjivanja. Ove epizode su praćene iskašljavanjem viskozne sluzi, a često i povraćanjem. Na početku bolesti napadi se javljaju tokom noći, a onda postaju sve učestaliji tokom dana i mogu trajati mesec do dva.

Kod novorođenih beba i odojčadi tipična klinička slika se retko razvija, a napadi kašlja su praćeni pauzama odnosno prekidima u disanju, što otežava dijagnozu bolesti. Posle ove faze, uz adekvatno lečenje, napadi kašlja su manje učestali i manje teški, a bebe se osećaju bolje i oporavljaju se u periodu do tri meseca.

Adolescenti, odrasli ili nepotpuno vakcinisana deca imaju blage ili atipične simptome, pa je i kod ovih kategorija teško dijagnostikovati bolest.  

Bolest može imati ozbiljan klinički tok bez obzira na uzrast, a životno ugrožavajuća je kod novorođenčadi i odojčadi. Kod trećine obolelih u prvoj godini života potrebna je hospitalizacija, a smrtni ishod registruje se kod jedan odsto hospitalizovanih.

Freepik

 

Kako se bolest leči?

Terapija antibioticima da bi bila efektivna, mora se započeti unutar dve nedelje od početka bolesti i njom se uklanjaju uzročnici bolesti iz nosa i ždrela i ograničava se širenje infekcije na druge osobe.

Osoba sa pertusisom može biti zarazna četiri do pet nedelja od početka bolesti.  Lečenje antibioticima kao što je eritromicin može da skrati period zaraznosti i da redukuje rizik od širenja infekcije na druge osobe.

Osobe koje imaju ili možda imaju pertusis treba da se udalje od novorođene dece, odojčadi i male dece sve dok su u fazi lečenja. 

Koje su komplikacije?

Komplikacije koje mogu da nastanu su zapaljenje pluća, zapaljenje srednjeg uha, gubitak apetita, dehidratacija, konvulzije, moždana oštećenja, kile, prelomi u oblasti grudnog koša, prolaps završnog dela debelog creva, epizode prestanka disanja.

Smrtni ishodi nastaju kao posledica zapaljenja pluća ili zbog nedostatka kiseonika neophodnog za moždane funkcije. Oni su najčešći među bebama u uzrastu kada još nisu vakcinisane. Skoro svi smrtni ishodi od pertusisa u Evropi registrovani su u uzrastu mlađem od tri meseca.

Kako se prenosi?

Broj slučajeva pertusisa koji se prijavljuje Evropskom centru za prevenciju i kontrolu bolesti od 2011. godine  je u porastu. Najčešće se prenosi kapljicama iz disajnih puteva (nosa i ždrela) zaraženih osoba, kijanjem i kašljanjem. Bolest se može preneti i sa osoba koje imaju blagu kliničku sliku pertusisa ili onih koji su asimptomatski (bez simptoma). Najčešće, starija braća i sestre ili roditelji  mogu da prenesu infekciju malim bebama u kućnom kontaktu.

U porastu broj odraslih obolelih

Pertusis se može javiti u bilo kom uzrastu. U porastu je broj odraslih i adolescenata kod kojih se dijagnostikuje bolest. Prema raspoloživim podacima, nakon uzrasne grupe ispod jedne godine života, najčešće se bolest registruje kod adolescenata između 10. i 20. godine.

Svi koji nisu vakcinisani protiv pertusisa sa potrebnim brojem doza vakcine su u riziku, bez obzira na uzrast.

Za razliku od bolesti kao što su ovčije i male boginje, od velikog kašlja se može oboleti više puta tokom života ali su ti tzv. sekundarni ataci bolesti znatno blaži.

Načini prevencije

Najznačajniji način prevencije pertusisa je kompletna imunizacija. Vakcine protiv velikog kašlja se obično daju u kombinaciji sa vakcinama protiv difterije i tetanusa (često u kombinaciji i sa vakcinama protiv dečije paralize, oboljenja izazvanih Haemophilusom influenzae, hepatitisa B). Primarna imunizacija sa tri doze vakcine koja sadrži pertusis komponentu se sprovodi u prvoj godini života, od drugog do šestog meseca sa definisanim razmacima. Prva revakcinacija se sprovodi jednom dozom vakcine tokom druge godine života, a druga pred polazak u školu.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi