Svi misle da je organska hrana najbezbednija, ali naša naučnica otkrila šokantnu istinu

U poljoprivrednoj proizvodnji upotreba hemikalija je neophodna za rast i razvoj biljaka, a najopasnije supstance u voću i povrću su toksične i kancerogene materije i jedinjenja koja potiču od primene hemikalija, kaže za 24sedam doktor hemijskih nauka Tijana Milićević.

– Često ljudi pitaju da li je bezbednije konzumirati samo organske proizvode. Moram napomenuti da je prema regulativama i za organsku proizvodnju prihvatljiva primena velikog broja agrohemikalija da bi biljke mogle da opstanu – kaže Milićevićeva, i dodaje da je za proizvodnju veoma važno i to da li su parcele dovoljno udaljenje od različitih izvora zagađenja.

Najbolje je birati parcela koje se nalaze na bezbednoj udaljenosti od industrijskih postrojenja, glavne saobraćajnice, deponija i slično.

– Na osnovu dosadašnjih istraživanja primetili smo da poljoprivredne parcele koje se nalaze u neposrednoj blizini industrijskih postrojenja, livnica metala, saobraćajnica i deponija otpada mogu predstavljati manje bezbednu radnu sredinu za radnike na poljima, ali mogu uticati negativno i na rast i razvoj biljaka – objašnjava ova doktorka u oblasti hemije životne sredine.

Ali čini se da je veoma teško zaštiti se od zagađenja. Barem na načine koje obično koristimo u čišćenju voća, odnosno pranjem vodom. Milićevićeva kaže da se spiranjem mogu otkloniti veće čestice na površini proizvoda.

Pranje vodom otklanja samo krupne čestice

Međutim, biljka iz zemljišta ili preko površine listova apsorbuje toksična i kancerogena jedinjenja koja se ne mogu tehničkom obradom smanjiti.

– Te susptance mogu biti neki metali i metaloidi i organska jedinjenja koja i u malim koncentracijama prilikom dugoročne konzumacije zagađenih proizvoda mogu da se resorbuju u čovekovom organizmu i da se akumuliraju u određene organe utičući na povećanje rizika za razvoj određenih bolesti – objasnila je ona.

Postavlja se pitanje da li požari, poput onoga na deponiji u Vinči, mogu da dovedu do trajnih posledica po bezbednost hrane.

– Ako govorimo o požaru na deponiji u Vinči, veoma je teško identifikovati sve zagađujuće supstance koje se emituju prilikom takvih ekoloških akcidenata, pošto je otpad koji se tamo skladišti veoma raznolik. Izloženost svim tim supstancama tokom kraćeg vremenskog perioda ne može ostaviti ozbiljne posledice po zdrave ljude, ali može imati negetivne efekte na osetljive grupe. Međutim, kada bi takve pojave bile učestale, i kada bi se izloženosti tim hemikalijama dodala i izloženost drugim izvorima zagađenja, može se uočiti da je “koktel efekat” izloženosti zagađujućim susptancama veoma dominantan – objasnila je ona.

Pročitajte još:

Doktor objašnjava kako da pravilno očistimo voće i povrće od pesticida

Na kraju se postavlja pitanje kakvu ćemo hranu jesti u budućnosti, s obzirom na sva ova zagađenja.

– Možemo da primetimo da živimo u vremenu hiperprodukcije. Zato veliki problem današnjice, pored zagađenja, jeste i kvalitet proizvodnje samih proizvoda. Danas su nam na tržištu dostupni različiti proizvodi. Međutim, takva instant rešenja ishrane, prilagođenja užurbanom stilu života, dovode do prevelike konzumacije proizvoda sa velikom količinom aditiva, šećera i slično, što negativno utiče na zdravlje ljudi – zaključila je ova naučnica.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi