24sedam u Golubincima: Probali smo kolač kojim se Betoven sladio kada je dolazio u Srbiju zbog tuđe žene (FOTO, VIDEO)

Malo sremsko selo Golubinci, blizu Stare Pazove, krije jednu divnu ljubavnu priču o ljubavi poznatog nemačkog kompozitora Ludviga van Betovena i Žanet d’Hontar, suprugom kapetana Karla fon Greta.

Dokaz ove velike ljubavi su tajna ljubavna pisma nađena kod kompozitora, od kojih se neka čuvaju u kompozitorovom muzeju u Beču. Iako je ljubav bila strasna, što se može videti iz pisama, Betovenovo srce bilo je slomljeno kada je Žanet odlučila da se uda za kapetana.

Naime, Betoven je bio dvorski zabavljač i kompozitor što nikako nije odgovaralo društvenom statusu Žanet d’Hontar koja je bila iz visokog društva. Nakon što se udala za Fon Greta, kapetanica se sa mužem preselila u Golubince zbog njegove prekomande. Dat im je na korišćenje dvorac Šlos, koji i danas postoji u Golubincima.

Međutim, ljubav između nje i Betovena se nastavila a među njegovim stvarima nađen je čak i putokaz do Golubinaca. Pretpostavlja se da je Betoven dolazio u ovo selo kako bi se video sa svojom ljubavnicom, a legenda kaže da mu je ona spremala i poseban kolač!

Dve godine se spremao da napravi kolač

Taj kolač je nakon puno godina opet našao put do Golubinaca i “oživeo” ga je iskusni poslastičar Nikola Gašparević dajući mu ime po Betovenovoj ljubavi – Žanet!

– Kolač ima nemačko poreklo i radi se o komisbrodu, odnosno “voćnom hlebu”. On ima svoju recepturu, koju sam izmenio prateći literaturu. Gledao sam da približim što je moguće više vremenu u kojem su oni živeli i u kojem se to dešavalo – priča za 24 čika Nikola.

On kaže da je uspeo da dođe do originalnog recepta za ovaj kolač, ali je, kao svaki pravi poslastičar, dodao još ponešto kako bi “bio što bliže savršenstvu”.

Do recepta je uspeo da dođe preko prijatelja, objašnjava da njegova verzija kolača ima 19 sastojaka plus tajni začin!

– Imam dosta prijatelja u Nemačkoj, pa smo se malo sa njima konsultovali. Ne mogu tačno svega ni da se setim jer je bilo dve godine razmišljanja o tome kako ćemo i šta ćemo. Tražili smo podatke da sve bude autentičnije, a logično je da napravimo nešto najsličnije onome što se tada koristilo. Naravno, tada nije bilo svih ovih materijala koji danas postoje, jer u mom kolaču ima samo 7-8 vrsta kandiranog voća. A da ne pričam o koštunjavom voću i drugim sastojicima. Uz dodatak svih začina koji se koriste za kolače, ali i nekih tajnih začina, došli smo do konačnog izgleda “Žanet” – priča Gašparević.

Legenda od kapetanici Žanet i Betovenu godinama postoji u Golubincima, pa je tako i naš poslastičar slušao o tome kada je bio mali.

– Naravno, slušali smo mnogo toga još u osnovnoj školi. Nažalost, u to vreme dvorac Šlos je bio prepušten zubu vremena i dosta dugo nije bio korišćen. Ali kada sam bio dete, u tom dvorcu je bila ambulanta i pošta u prizemlju. A službenici ambulante i pošte su živeli na spratu. Kada su izmešteni pošta i ambulanta, onda je dvorac bio zapušten neko vreme. Pričali su nam da je tu bila komandna zgrada nekog austro-ugarskog puka gde je bio kapetan Fon Gret sa svojom suprugom, koja je bila prva ljubav Betovenova. Ali on je bio dvorski zabavljač i kompozitor, a ona je bila dvorska dama i nije bilo šanse da se oni uzmu. Onda je ona morala da se uda za kapetana, on je dobio premeštaj u Golubince… to je ono što smo slušali. Oni su tu živeli i onda su nam napominjali da ima indicija da je Betoven dolazio u Golubince – priča čika Nikola i dodaje da je dvorac je poznat i po tome što je u njemu boravio i vožd Karađorđe tokom Prvog svetskog ustanka.

Čika Nikola je već sa 14 počeo da se bavi poslastičarstvom i priznaje da ranije nije razmišljao da napravi ovaj kolač, ali da su ga podstakli u Turističkoj organizaciji Stare Pazove.

– Ja izuzetno cenim i volim svoje selo i ovu okolinu. I naravno, takva ideja nije mogla da se odbaci. Čim sam ja razmišljao dve godine o tome, a kažu da dobro pravim kolače, znači da je trebalo vremena za to… – kaže on.

Poslastičar objašnjava da kolač najviše traže turističke grupe koje dolaze u Selo.

– Svaki put smo razgovarali sa ljudima koji su bili, videli Šlos, slušali priču o Betovenu i Žanet, i na kraju probali kolač. Koliko znam, nismo imali ni jednu primedbu! Svi su bili oduševljeni… Bilo je grupa koje su dolazile na pola sata, a nikada to nije trajalo manje od sat i po! Ostajali su i zbog atmosfere i zbog kolača – priča Nikola.

Kolač se pravi danas za sutra

Iako ne želi da otkrije sve sastojke, objašnjava da se “kolač obično pravi danas a završava sutra”.

Pročitajte još:

Ko je bila Betovenova Eliza: Misterija iza jedne od najlepših kompozicija u istoriji

– Postoji jedan redosled i on mora da odstoji da bi se finiširao. Što se tiče sastava, on ima u sebi zaista dosta kandiranog voća. Ima samo tri vrste kandirane lubenice. Ona bela kora, između crvenog i zelenog. To se kuva u devet voda i na kraju se dobije određena boja, koju pravimo sa bojama za kolače. To se onda kandira, napravi se kao slatko od lubenica. Imamo tri takve vrste voća u kolaču. Onda imamo tri vrste kandiranih trešanja – crvene, zelene, žute. Onda, kandirane kockice od pomorandže. Imamo smokve, urme, suve kajsije, suvo grožđe… pa putera, čokolade crne i bele, lešnika, jaja, brusnice… – priča čika Nikola.

S obzirom da u Golubincima nije bilo poslastičarnice u vreme Betovena i Žanet, poslastičar pretpostavlja da su ga spremali u kućnoj varijanti.

Nakon što je napravio kolač “Žanet”, na pitanje da li se možda sprema i kolač “Betoven” čika Nikola kaže:

– Videćemo! Radimo na tome… – zagonetno je najavio.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi