Ko šalje fotke polnog organa ide na robiju: Svaka druga srednjoškolka polno uznemiravana putem digitalnih medija, ali to ne želi da prijavi

Samohrana majka T. J. iz Čačka podnela je krivičnu prijavu protiv J. P. zbog polnog uznemiravanja. Naime, ona je izjavila da joj je on slao neprimerene fotografije i poruke digitalnim putem, pa čak i fotografiju svog polnog organa.

Iako se ova priča završila izvinjenjem J. P. i povlačenjem prijave, u udruženu "Atina" kažu da polno uznemiravanje nije retko.

Oni su čak uradili istraživanje na uzorku devojaka od 18 i 19 godina u tri grada koje je pokazalo da je polovina njih doživela polno uznemiravanje putem digitalnih medija.

- Čak 50 odsto srednjoškolki koje su učestvovale u istraživanju navelo je da je tokom dosadašnjeg života doživelo neki vid seksualnog uznemiravanja prilikom korišćenja sredstava digitalne komunikacije. S druge strane, važno je uzeti u obzir i podatak da devojke ne prepoznaju u dovoljnoj meri sve oblike nasilja i uznemiravanja, odnosno da su te vrste kršenja prava toliko relativizovane u javnosti da se na njih i ne reaguje. Zbog toga i same devojke kojima se ovo dešava to ne prijavljuju niti dele sa drugima u svojoj okolini. Na taj način nasilje postaje ženska svakodnevica, a društvena pravilnost - kaže za 24sedam Andrijana Radoičić Nedeljković, koordinatorka programa Udruženja "Atina".

Pixabay

- Važno je razlikovati delo polnog uznemiravanja od krivičnog dela proganjanja. Oba dela mogu biti vršena posredstvom sredstava digitalne komunikacije, a važna razlika leži u tome da kod krivičnog dela proganjanja ne moraju postojati elementi emocionalnog ili psihološkog, kao ni seksualnog nasilja. Oba dela se možda najčešće vrše upravo u digitalnom svetu, ali i dalje nedostaje procesuiranje u praksi zbog čestih stereotipizacija kod osoba koje su odgovorne da se bave procesuiranjem ovih dela - izjavila je ona.

Dodaje da to u praksi znači da ukoliko prijavljujete da vas neko polno uznemirava time što vam šalje svoje nage fotografije ili slike polnog organa, i dalje postoji mogućnost da će neko od profesionalaca to tumačiti kao udvaranje, a ponekad i kao kompliment.

- Zbog toga je važno insistirati na prepoznavanju pristanka, dakle svaki put kada je izostao pristanak druge strane u odnosu na bilo koje ponašanje u fizičkom ili digitalnom ponašanju, mi govorimo o nasilju. Sve osim eksplicitnog “da” se može i mora smatrati odsustvom pristanka - kaže Andrijana Radoičić Nedeljković.

90 odsto devojaka ne bi prijavilo

Ona objašnjava da žene retko prijavljuju nasilje generalno, a kod digitalnog je sve to mnogo izraženije.

- U istraživanju "Ispred ekrana", jako mlade devojke su govorile o tome da od nepoznatih muškaraca redovno dobijaju slike na kojima se nalaze njihovi polni organi, zahteve da one uzvrate slike, poruke uznemirujućeg sadržaja i slično. Međutim, upitane da li bi prijavile i kome bi prijavile ovaj vid nasilja, skoro 90 odsto devojaka je navelo da se ne bi obratilo organima gonjenja - objašnjava Andrijana Radoičić Nedeljković, i dodaje da su kazne za ova dela niske.

Profimedia

Tako se za polno uznemiravanje dobija od tri meseca do tri godine zatvora kada su u pitanju maloletne osobe koje su žrtve ovog dela, ili do šest meseci zatvora ili novčana kazna kada su u pitanju punoletne osobe.

Kaže da zabrinjava podatak da mlade generacije ne gaje poverenje u institucije i uviđaju njihovu neefikasnost.

- Jako je mali broj realizovanih presuda kada je reč o krivičnom delu polnog uznemiravanja, kao i proganjanja, posebno kada je ono izvršeno posredstvom sredstava digitalne komunikacije. To potvrđuje nisku zainteresovanost za sankcionisanje ovakvog ponašanja. S toga je važno izvršiti jasan pritisak na sve institucije koje su zadužene za borbu i sprečavanje nasilja nad ženama da prepoznaju sve oblike nasilja i pokažu nultu toleranciju prema njima - rekla je ona.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam