Počinje Božićni post: Da dočekamo rođenje Hristovo čistog srca, duše i tela

Božićni post počinje sutra, 28. novembra, a trajaće do Badnjeg dana, 6. januara 2023. godine.

Božićni post ima svrhu da nas pripremi za dostojno slavljenje praznika Roždestva Hristova, da bismo se pre praznika Hristovog rođenja, očistili pokajanjem, molitvom i postom i kako bismo čistog srca, duše i tela mogli sa strahopoštovanjem da dočekamo Sina Božjeg Koji se javio svetu. 

Ustanovljen je, kao i drugi višednevni postovi, još u prvim vekovima hrišćanstva.

Kako SPC navodi na svom sajtu, o istorijskom razvoju ovog posta postoje mnogobrojna svedočanstva na Zapadu, počev od četvrtog veka, dok su svedočanstva na Istoku o istom postu retka i dosta pozna. Već od 4. veka sveti Amvrosije Milanski, Filistrije i blaženi Avgustin pominju u svojim delima Božićni post. U 5. veku je o Božićnom postu pisao Lav Veliki. Prvobitno je Božićni post trajao sedam dana. U Ipotiposisu i Dijatiposisu iz 9. veka postoje detaljna uputstva o postu koji prethodi prazniku Hristovog Roždestva.

Na saboru koji je održan u Carigradu 1166. godine, u vreme carigradskog patrijarha Luke Hrisoverga i vizantijskog cara Manuila Komnena, utvrđeno je da Božićni post traje četrdeset dana.

Govoreći o Božićnom postu, sveti Simeon Solunski je posvedočio sledeće: „Post božićni predstavlja post Mojsijev, koji je, posteći četrdeset dana i četrdeset noći primio reči Božje sa slovima na kamenim tablicama, a mi posteći četrdeset dana primamo Slovo (Reč) Boga Živoga od Djeve, ne pisanu na kamenu, no ovaploćenu i rođenu".

Uzdržavanje od hrane, ali i loših misli

Sveti Fotije patrijarh Carigradski je o postu poučio sledeće: „Post blagoprijatan Bogu je onaj koji podrazumeva pored uzdržanja od hrane i udaljenje od svakog greha, mržnje, zavisti, ogovaranja, neumesnih šala, praznoslovlja i drugih zala. Onaj koji posti samo telesno ne trudeći se u vrlini liči na čoveka koji je sagradio lepu kuću, ali u njoj živi sa zmijama i škorpijama”.

U toku celog božićnog posta ne jedu se meso, beli mrs (mleko i mlečni proizvodi) i jaja.

Na vodi se posti sredom i petkom, dok je ostalim danima dozvoljeno koristiti ulje i vino. Subotom i nedeljom, kao i velikim praznicima poput Vavedenja i Svetog Nikole, može se jesti riba.

U poslednjoj nedelji božićnog posta se posti strože, bez upotrebe ribe, a po mogućnosti na vodi. Na Badnji dan se ne upotrebljavaju ni ulje ni vino, već se obavezno posti na vodi. 

Ukoliko u vreme Božićnog posta slavite slavu, i slavska trpeza bi trebalo da bude posna.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi