Još jedan neprijatelj vreba: Zagađen vazduh pogoduje širenju koronavirusa, najugroženiji su ljudi iz gradova

Zbog početka grejne sezone, ali i vremenskih prilika, Beograd i još nekoliko gradova u Srbiji našli su se na listi najzagađenijih gradova na svetu, a ono što građane još više plaši je činjenica da štetne čestice iz vazduha – osim što same po sebi mogu biti smrtonosne – povećavaju i rizik od infekcije koronavirusom!

Prema podacima sa sajta „AirVisual“, Beograd je 11. oktobra opet bio u crvenoj zoni, odnosno peti najzagađeniji grad na svetu, dok se još nekoliko srpskih gradova priklonilo ljubičastoj zoni po kvalitetu vazduha, a koja takođe obeležava najviši nivo aerozagađanja.

Problem ložišta i saobraćaj

Filip Radović iz Agencije za zaštitu životne sredine kaže za „24sedam“ da je kvalitet vazduha u Srbiji karakterističan za ovo doba godine.

– Najveći problem su ložišta, kojih samo u Beogradu ima nekoliko desetina hiljada, a potom i velika frekvencija saobraćaja. Međutim, najveća zagađenost je na mernoj stanici Novi Beograd – objašnjava Radović.

S njim je saglasan i Andrej Šoštarić iz Zavoda za javno zdravlje, koji za naš portal dodaje da se štetne PM čestice zadržavaju u vazduhu i zbog vremenskih prilika.

– Novi Beograd je najzagađeniji deo prestonice. Tamo se većina greje na daljinsko grejanje i godinama unazad toplane su koristile mazut, ali sada su prešle na gas. Međutim, saobraćaj je znatno uvećan u poslednjih nekoliko godina, a tamo su i brojna gradilišta – navodi Šoštarić.

Šta su famozne PM čestice

On ističe da se monitoringom vazduha mere zagađujuće materije – azot-dioskid (NO2) i sumpor-dioksid (SO2), kao i suspendovane čestice PM 10 i PM 2,5 koje su, kako dodaje, najopasnije po zdravlje ljudi.

– Razlika između PM 10 i PM 2,5 je u veličini. Ove prve imaju prečnik od 10 mikrometara, a druge 2,5 mikrometra. Suspendovane čestice mere se mikrogramom po metru kubnom, a mere se i sa zdravstvenog aspekta, odnosno analizira se njihov sadržaj. To su, ustvari, metali i organska jedinjenja – objašnjava Šoštarić.

Dr Tatjana Radosavljević, pulomolog, upozorava da su te PM čestice opasne jer dospevaju do najsitnijih delova pluća.

– Te čestice ih oštećuju i teško je da se zaštitite. One su najopasnije jer, zbog svoje veličine, mogu da dospeju do najsitnijih delova pluća, odnosno alveola. Odatle prelaze u krv i dolaze do srca, mozga i drugih organa, pa i na njih štetno deluju. Njihovo štetno dejstvo se sabira, pa kasnije mogu ozbiljno da oštete plućno tkivo i srčani mišić – navodi naša sagovornica.

Inače, na zagađenost vazduha u Srbiji upozorila je i Svetska zdravstvena organizacija (SZO), koja je navela da u našoj zemlji od posledica aeorozagađenja umre više hiljada ljudi.

Aerozagađenje i koronavirus

Dodatnu brigu, po svemu sudeći, stvara i činjenica da smo ove zime u još većem riziku zbog trećeg talasa koronavirusa.

Dr Tatjana Radosavljević naglašava da osobe koje žive u zagađenom okruženju imaju veće šanse da se zaraze aktuelnim virusom.

– Pluća tih osoba su slična plućima pušača. Takođe, kod njih je oštećen takozvani lokalni imunitet, odnosno lokalna odbrana respiratornih organa zbog višegodišnjeg dejstva PM čestica. Zbog toga ove osobe imaju veći rizik da obole od težih oblika kovida-19. Takođe, gasovi kao što su sumpor-dioksid i azotni gasovi izazivaju nadražaj očiju, nosa i kašalj, pa ljudi nesvesno diraju delove tela rukama, a maske koje nose se ovlaže od kašljanja i kijanja i prestaju da ih štite – upozorava naša sagovornica i dodaje da su najrizičnija grupa hronični bolesnici koji žive u zagađenom okruženju, a kod kojih je smrt izvesnija.

Profimedia

Dr Radosavljević: Samo nano maske pomažu kod aerozagađenja

Dr Tatjana Radosavljević naglašava da hirurške i platnene maske, koje koristimo da se zaštitimo od koronavirusa, nisu delotvorne kad je u pitanju aerozagađenje.

– PM čestice su jako male i nije im neohodno da se vezuju za aerosole da bi dospele do pluća, kao što je to slučaj kod koronavirusa. Zato od aerozagađenja štite samo prave nano-maske, kakve su N95 sa ventilima – naglašava pulmolog.

Fakti

*4,2 miliona smrtnih slučajeva svake godine nastaju kao rezultat izlaganja zagađenju vazduha u okolini (na otvorenom)

*3,8 miliona smrti svake godine kao rezultat izloženosti domaćinstva dimu iz prljavih šporeta i goriva

* 91 odsto svetske populacije živi na mestima gde kvalitet vazduha prelazi granice smernica SZO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi