Da li ste pomerili kazaljke na satu? Danas dan traje 23 sata, a znate li ko je prvi predložio letnje računanje vremena?

Letnje računanje vremena počelo je tokom noći pomeranjem časovnika jedan sat unapred - sa dva sata na tri.

Pomeranjem kazaljke časovnika noć je "skraćena", a dan produžen za 60 minuta, posle zimskog računanja vremena.

Letnje računanje u Evropi trajaće do poslednjeg vikenda u oktobru.

Sve žešće rasprave - da li ukinuti letnje računanje

Pixabay

 

Poslednjih godina sve su češće rasprave o tome da li bi trebalo da se letnje računanje vremena ukine. Zapravo, nisu u pitanju samo beznačajne polemike, već je 2018. godine Evropska unija bila na korak do donošenja odluke o njegovom ukidanju.

vropska komisija je zvanično predložila da se u Evropskoj uniji ukine praksa pomeranja sata. U leto 2018. godine, Komisija je otvorila javnu raspravu o ovom pitanju i dobila 4,6 miliona odgovora.

Prema tadašnjem pisanju evropskih medija, ta javna rasprava je nastala kao rezultat pritiska Evropskog parlamenta, država članica, preduzeća i građana. Rezultat javnih konsultacija je bio da se 84 odsto njih izjasnilo da bi trebalo da se ukine letnje računanje vremena.

Evropski parlament je u martu 2019. godine izglasao da se naredne, 2020. godine ukine pomeranje vremena dvaput godišnje, a države članice dobile su rok do aprila 2020. godine da se izjasne da li će koristiti letnje ili zimsko računanje vremena.

Plan je bio da države koje izaberu da ostanu na letnjem računanju vremena nakon toga više ne pomeraju satove, dok bi one koje su izabrale zimsko računanje vremena 31. oktobra 2020. godine pomerile sat još jednom, nakon čega bi ukinuli tu praksu.

Međutim, to se nikada nije obistinilo. U martu 2020. godine proglašena je pandemija korona virusa, u većini država Evrope uvedene su stroge epidemiloške mere, a izjašnjavanje o ovom pitanju nije nametnuto kao jedan od prioriteta. Do danas, odluka o tome da li će koristiti letnje ili zimsko računanje vremena nije doneta.

 

Bendžamin Frenklin prvi predložio da se leti ustaje ranije

Profimedia

 

U moderno doba prvi koji je sugerisao da se leti ustaje ranije bio je Bendžamin Frenklin (Benjamin Franklin, 1706 – 1790, američki naučnik, političar, pronalazač i jedan od tvoraca čuvene američke Deklaracije o nezavisnosti), u vreme dok je, kao američki izaslanik, živeo u Parizu. U jednom pismu iz 1784. urednicima lista Journal of Paris, on savetuje Parižanima da štede sveće ustajući ranije kako bi što više koristili sunčevo svetlo. Članak je, međutim, imao šaljivi karakter pa nije sasvim jasno koliko je Frenklin bio ozbiljan u svojoj sugestiji.

Nešto kasnije, 1895, novozelandski etnomolog i astronom Džordž Vernon Hadson (George Vernon Hudson, 1867-1946) predlagao je da se tokom leta čak dva sata unapred pomeraju časovnici.

Sledeći u nizu onih koji su se zalagali za rano ustajanje pomeranjem kazaljke na satu, bio je britanski graditelj Viljam Vilit (William Willett, 1856-1915), ljubitelj boravka u prirodi i strastveni igrač golfa koga je posebno iritiralo kada je popodnevne šetnje morao da prekida zbog padanja mraka. Jedno letnje jutro 1905-te, dok je uživao u jutarnjem jahanju pred doručak, shvatio je da jako malo ljudi uživa u, kako je smatrao, najlepšem delu letnjeg dana i tako je dobio ideju da bi pomeranjem kazaljke sata unapred, omogućilo svima da uživaju u sjajnim i prelepim jutrima. Sem toga, večernje šetnje (i ostali poslovi) vršile bi se zadana.

Godinama je Vilit nastojao da ubedi ostatak Britanaca u preimućstva letnjeg računanja vremena, ali realizaciju svoje ideje nije doživeo. Umro je 4. marta 1915.

Uskoro, međutim, iz sasvim drugih pobuda, letnje računanje vremena je uvedeno i to prvo u Nemačkoj, 30. aprila 1916. Samo mesec dana kasnije slično je učinila i Velika Britanija, a zatim i mnoge druge zemlje. Rusija sledeće godine, a SAD 1918.

Ali čim je izbio II svetski rat, na obe ratne strane letnje vreme je na snazi kako bi se sačuvali energetski resursi. U SAD, samo 40 dana nakon što su Japanci izbombardovali Perl Harbur, zakonom je uvedeno letnje vreme – tokom cele godine.

U Evropi od 70-ih godina

Zmlje zapadne Evorpe uvode letnje vreme sedamdesetih godina, da bi se taj običaj zatim 1996. proširio na celu Evropsku uniju. Šest godina kasnije, 2002. Unija donosi tačnu proceduru, tj. datume prelaska na letnje i zatim na zimsko vreme. Za 2007. bilo je planirano opšte sagledavanje efekata letnjeg računanje vremena i eventualna revizija, ali do sada do revizije nije došlo.

Kod nas je letenje vreme počelo da se računa 27. marta 1983. godina na osnovu odluke Vlade tadašnje Jugoslavije. 

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi