"Krcun i Ranković sa Kalabićem pojeli tri pileta dok nije pristao da izda Dražu": Ekskluzivna ispovest i detalji o hapšenju generala Draže

23.01.2022

21:15

1

Kalabić je predvodio obučenu grupu oficira Ozne prerušenih u četnike da bi ubedljivo delovali

"Krcun i Ranković sa Kalabićem pojeli tri pileta dok nije pristao da izda Dražu": Ekskluzivna ispovest i detalji o hapšenju generala Draže
Foto: Privatna arhiva/Wikimedia

Istoričar Glišić u drugom delu intervjua za 24sedam otkriva sve o hapšenju Dragoljuba Draže Mihailovića i Živojina Žike Pavlovića, izdaji Nikole Kalabića i obračunu srpske i hrvatske obaveštajne službe.

Njegove priče opisuju do detalja šta se dešavalo sa Pavlovićem i zašto su vlasti tada htele da ga se reše, i kako su Aleksandar Ranković i Slobodan Penezić Krcun na prevaru, uz pomoć Nikole Kalabića, namamili i uhvatili Dražu Mihailovića. Istoričar nam je objasnio i da li se Krcun zbog tog čina pokajao i za kojim delima je zažalio.

Zbog čega je zaista uhapšen Živojin Pavlović i kako se to odigralo?

Živojin Pavlović bio je tehnički sekretar CK KPJ koji se 1937. godine nalazio u Parizu sa zadatkom da održava vezu sa rukovodstvom KPJ u Jugoslaviji i da mu šalje štampane propagandne materijale. Za potrebe partije kupio je i vodio knjižaru "Horizont" u Parizu. Kada je Tito došao u Pariz kao novi sekretar CK prvo je smenio Žiku, koji se vratio u Beograd i pomoću svojih drugova zaposlio u vladinom Presbirou. Tu je napisao brošuru "Bilans sovjetskog termidora", o Staljnovim zločinima nad sovjetskim i jugoslovenskim revolucionarima. Ova knjiga je bila zabranjena kad je Jugoslavija uspostavila odnose sa Sovjetskim Savezom. Zbog objavljivanja ove knjige i zaposlenja u vladinom Presbirou partija ga je proglasila za izdajnika. Za vreme okupacije Jugoslavije sklonio se u rodno selo Mušvete na Zlatiboru. Tamo ga je pronašao Krcun sa svojim odeljenjem za borbu protiv pete kolone i uhapsio ga sredinom novembra 1941. godine. U zatvoru u Užicu saslušavali su ga i maltretirali svi istaknuti komunisti sem Tita, Đilasa, Rankovića, Dedijera, Krcuna i Pere Stambolića, a iz Bosne je doveden Rodoljub Čolaković, koji se sa Žikom družio u Parizu, da ga natera da prizna svoje veze sa policijom Kraljevine Jugoslavije, kao i da joj je odao partijske tajne. Žika im ništa nije priznao. Kada su se partizani povlačili iz Užica 29. novembra 1941, streljan je u predgrađu Užica. Đilas mi je rekao da Živojin Pavlović, da je imao 10 glava, nijednu ne bi sačuvao. Toliko su ga smatrali velikim izdajnikom. Ranković mi je pričao da je Krcun pretio Žiki pištoljem da bi od njega iznudio priznanje, kada je pištolj opalio i metak fijuknuo ispred Rankovićeg čela. Krcun ga zamalo nije ubio. U televizijskoj seriji "Vreme zla" Živojin Pavlović je jedna od glavnih ličnosti pod imenom Bogdan Dragović.

 

Foto: Facebook
Živojin Pavlović

Kako je uhapšen Draža Mihailović i kako su vlasti bivše SFRJ nagovorile Nikolu Kalabića da progovori?

Kad sam razgovarao sa Aleksandrom Rankovićem 1974. godine u njegovoj kući u Ulici Andre Nikolića pitao sam ga, između ostalog, kako su uhapsili Dražu Mihailovića. Ranković mi je tada rekao da je on došao na ideju za tu "igru" sa Dražom, a Krcun je bio izvođač akcije njegovog hvatanja. Ranković je ispričao da su, kad su razbili četnike Predraga Rakovića u okolini Čačka, uzeli njihovu radio-stanicu preko koje su održavali vezu sa Dražom uz pomoć jednog njegovog zarobljenog radio-telegrafiste koji je znao Dražinu šifru, da bi ga zadržali u zemlji. Prema rečima Aleksandra Rankovića, ta veza je trajala sve dok Draža nije izgubio radio-stanicu. "Mi smo hteli da ga uništimo, ali zbog Zapada nam je trebao živ, da mu sudimo. Čak smo ga jedno vreme štitili da ga ne likvidiraju naša milicija i KNOJ", tako mi je Ranković prepričao situaciju. Kad su u decembru 1944. godine uspeli da namame Nikolu Kalabića u Beograd i uhapse ga, Ranković je došao na ideju da hvatanje Draže izvedu uz pomoć Kalabića. Ranković i Krcun su razgovarali nekoliko puta sa Kalabićem i, kako je ispričao Ranković, sa njim pojeli tri pileta dok ga nisu psihički slomili da izda Dražu. Kalabiću su tada obećali život ako uz njegovu pomoć uhvate Dražu. Međutim, ni sa njim nisu lako došli do Draže, jer je ovaj bio nepoverljiv. Kalabić je predvodio obučenu grupu oficira Ozne prerušenih u četnike da bi ubedljivo delovali kao članovi Kalabićeve gorske garde. Kad se preko četničkog kurira Draža uverio da je to zaista Kalabić, sastali su se Kalabićeva grupa i Draža i njegovi pratioci u zaseoku sela Štrpci u kući seljaka Kneževića. Kad je Kalabić ubedio Dražu da krenu u Srbiju, usput su oficiri Ozne pobili njegove pratioce, a Dražu uhapsili i sproveli u Beograd. Kalabić je ispunio obećanje, a Ranković je održao reč. Kalabiću su promenili identitet i poslali ga da živi negde u Vojvodini, među kolonistima. Ranković je ispričao i da je Kalabić nastavio da pije, da se bahato ponaša i da ih je čak pozvao na svoju slavu Đurđevdan. Bio je uveren u Rankovićevu zaštitu. Kad su Rankoviću prvi put javili da se Kalabić neodgovorno ponaša zaštitio ga je, ali su drugi put naredili da bude likvidiran.

Foto: Wikipedia
 

Šta su govorili Krcun i Leka Ranković o Dražinom hapšenju i da li je istina da je postojala doza pokajanja zbog toga?

Nikakvog pokajanja nije bilo kod Krcuna i Rankovića zbog hapšenja Draže Mihailovića koje su oni i organizovali i izvršili. Govorilo se o pokajanju, ali tek posle njihove smrti, i to je ostalo na nivou kafanskih priča. Naprotiv, oni su to smatrali svojim uspehom, da su se Srbi radikalno obračunali sa svojom kontrarevolucijom, a Hrvati to nisu učinili. Posle hvatanja Draže počela je da kruži legenda o Krcunu kao sposobnom obaveštajcu, a on kao predsednik Vlade Srbije dozvolio je da novinari objave feljton o tome kako je organizovano hapšenje Draže Mihailovića. Zato, kad je reč o pokajanju, kod Krcuna se nije radilo o tome, već o nečemu drugom. Kad je kao predsednik Vlade počeo da se bori za srpske interese smetalo mu je ono što je radio 1941. godine, kada je u Užicu i okolini hapsio saradnike okupatora i četnike, od kojih je veći deo streljan pred povlačenje partizana iz Srbije. Posle oslobođenja Srbije, kao načelnik Ozne naređivao je hapšenje Srba klasnih neprijatelja, od kojih je jedan deo streljan bez suda, a naročito mu je smetalo što je hapsio svoje ratne drugove posle 1948. godine, kao pristalica Informbiroa. Zbog svega toga se kajao, kako su mi pričali njegovi ratni drugovi, a među njima i general Nikola Ljubičić, pa je zbog tih dela utehu tražio u alkoholu.

Kako je izgledao obračun srpske i hrvatske službe u vreme Savezne Federativne Republike Jugoslavije?

Teško je odgovoriti na pitanja o obračunu između hrvatske i srpske službe u vreme socijalizma u Jugoslaviji, jer to pitanje nije istraživano, o njemu je samo pisano. Prvi nesporazumi su nastali još u revoluciji, kada se Ivan Krajačić žalio Krcunu da su borci proleterskih brigada pljačkali hrvatska sela dok su boravili u njima, a Krcun je to negirao. Posle oslobođenja u centralističkoj Jugoslaviji, dok je Ranković bio ministar unutrašnjih poslova, srpski kadrovi su dominirali u obaveštajnoj službi u Jugoslaviji i on nije dozvoljavao bilo kakav razdor između obaveštajnih službi republika. Kasnije, kao organizacioni sekretar CK KPJ, i dalje je vodio kadrovsku politiku u obaveštajnim službama, ne samo Jugoslavije nego i republika. Međutim, kad je postao potpredsednik Jugoslavije 1963. godine to više nije bilo u njegovoj nadležnosti. Zbog raznih glasina da bi mogao da nasledi Tita, Broz je ojačao obaveštajnu službu Hrvatske na taj način što je angažovao braću Mišković - generala Ivana postavio je za šefa vojne obaveštajne službe, a Milana za ministra unutrašnjih poslova Jugoslavije, s namerom da pripremi aferu da ga Ranković navodno prisluškuje da bi ga smenio s vlasti. To je donelo prevagu hrvatskoj obaveštajnoj službi Jugoslavije. Kasnije je general Ivan Mišković doprineo tome da odvoje Jovanku od Tita, kad je počeo da brine o položaju Srba u Hrvatskoj. Posle smene Rankovića s vlasti organizovan je progon kadrova u srpskoj obaveštajnoj službi, Rankovićevih i Krcunovih saradnika. Mnogi od njih su uhapšeni, penzionisani, a neki su izvršili samoubistvo, što je izazvalo slabljenje srpske obaveštajne službe. Tek kad je Srbija pokrenula nacionalno pitanje osamdesetih godina prošlog veka, Slobodan Milošević je ojačao policiju i obaveštajnu službu na račun JNA. Do obračuna hrvatske i srpske obaveštajne službe došlo je za vreme građanskog rata u Jugoslaviji, da bi se međusobno špijuniranje nastavilo u miru i traje do danas.

BONUS VIDEO:

24sedam TV

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti