Dan posle "korona zakona": Život je jedan! Zapao nam je virus. Treba li vam kupusa?

Prošlo je 24 sata od usvajanju “korona zakona” ili izmena i dopuna Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, za koji su nadležni rekli da će biti veliki bedem širenju koronavirusa po Srbiji.

Petak 13. Koronavirus besni u prestonici. Ona je najveće žarište u zemlji. Beogradsko novembarsko sivilo, na koje su Beograđani svikli još dok su bili u kolevkama, danas je još sivlje. Niski oblaci iste boje visili su nad glavama, kao da će svaki čas ispustiti hektolitre vode.

Scenografija za psihološki triler

Malo ljudi, malo života, malo boje na licima. Sve izgleda kao scenografija za neki psihološki triler!

Reporteri “24sedam” tumaraju ulicama dalje od prestoničkog centra. Pijaca u Borči, za koju mnogi kažu da je uvek puna ko košnica, zvrji prazna. Cupkaju smrznuti prodavci. Tek poneko bira neophodno povrće i voće. Ima svega, samo ne i žamora, dovikivanja, smeha, što je karakteristično za takva mesta. Tišina sada caruje.

– Ma video sam juče za zakon. Vrti se to non-stop po televizoru. Ma, koje kazne? Treba li vam kupusa? Tvrd. Lep. Za bure je sad vreme – kaže prodavac. Skupio se u maskirnoj jakni. Zaštitna maska mu je spuštena ispod brade. Sedi na stolici i puši. Odmahuje rukom. Neće da se fotografiše.

-Manite me deco – kaže, dok njegova koleginica s tezge pune “domaćih, svežih jaja” i još koječega, otkriva da se zove Jovanka Maksimović i da ima 70 godina.

Ako je od boga, preturićemo

-Plašim se korone. Kako da ne! Ali, sve što je od Boga, preturićemo nekako. Nisam čula za zakon. Ne! Ali, od jutros je tu jedan čuvar. Obilazi pijacu – kazuje ona, a u priču se ubacuje i mlađa prodavačica Esma Dauti (54).

-Šta treba? Mandarine? Lepe su, slatke. Korona? Pa nije sve jedeno. Ima straha. Ali, se čuvamo. Za zakon ne znam baš. Mora da se radi – kaže ona.

A, malo dalje, baš ispred novog doma zdrvalja koji bi trebalo da bude završen uskoro, o čemu je sinoć bilo reči i u Skupštini prilikom glasanja za “korona zakon”, čovek prodaje u prikolici kupus. Neće da se slika i ime da kaže. Ali, zna da od korone ne umiru pušači.

-Ne umiru. Žena mi radi na VMA. Sve znam. Pa, videli ste šta se desilo u Italiji! Umirali su samo stari i bolesni. Ne verujem u koronavirus – kaže on i dodaje da je iz Glogonja, mesta u Banatu.

Prema njegovim rečima, tamo ljudi žive normalno, ne plaše se, što savetuje i reporterima “24sedam”.

-Život je jedan. Nama je zapala ova korona. Na nama je da li ćemo zbog toga da se sakrijemo od života ili da ga živimo – ispraća nas on proročkim rečima s pijace.

Promiče tek poneko

Rekoše nam prolaznici da se ljudi vazda skupljaju i u velikom tržnom centru, ali i obližnjem “Mekdonaldsu”. Uputismo se tamo. Ulice su prazne. Promiče tek poneko. Ljudi ne nose maske.

U tržnom centru ista slika. Niko nije raspoložen za priču o “korona zakonu”.

-Ma, da je to jedino što će da nas strefi! Očekujem zatvarnje i sve što smo već preživeli na proleće. Gospode, kakva godina – u prolazu nam dobacuje gospođa, koja je izašla iz jedne od radnji.

“Mek” prazan. Troje, četvoro čekaju ispred kase. Smrknuta lica. Niko ni da okrene glavu. Reč se ne čuje. Drži se distanca. Nose se maske. Bez tog asesoara ne može da se uđe.

Napuštamo najveće naselje na levoj obali Dunava, prelazimo star, ali držeći Pančevački most, odakle puca najlepši pogled na Zemun, s jedne strane, i Pančevo, s druge.

Završismo u Mirijevu

Završismo u Mirijevu. U kafiću.

– Pogledajte ovaj lokal, a potom „bacite“ pogled kroz prozor – reče nam visoki konobar iz kafića u tom naselju i nastavi:

– Sanjao sam sinoć da sam se probudio i, umesto maske, sobom sam na posao poneo samo sreću i želju da po završetku navratim kod svoje majke i zagrlim je, ne mareći da li ću je slučajno zaraziti koronavirusom.

Kako dodaje, “a šta ćemo mi smrtnici drugo moći, osim da poštujemo taj zakon i čuvamo žive glave”.

– Evo, pogledajte, stolovi su postavljeni kako je propisano, oko njih je najviše po dvoje, a na svakom je sredstvo za dezinfekciju ruku. Gosti ulaze s maskom na licu, pa je skidaju kad sednu. Sve je cakum-pakum. Problema nema, a priča se da nas treba zatvoriti. Dobro, kažem često sebi, nek nas zatovore ako misle da je tako bolje. Znam, mi ugostitelji nismo jedini, ali saosećam sa svima koji vode istu borbu, koji se bude uplašeni za svoju budućnost i kojima je na pravi život ostalo samo sećanje – klima glavom, podiže obrve i odlazi da usluži sledećeg gosta.

Ako je tačno da je narodna mudrost ili kolektivno nesvesno, kako ko hoće, utkana u DNK lance u svakoj našoj ćeliji, onda nema zime: maske na nos i usta, distanca i život punim plućima. Ionako sve brzo prođe.

Pa će i ovo.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi