Pretpraznična korona depresija: Kako da radosni ili barem mirni uđemo u Novu godinu?

Praznici nam stižu. Oni bi trebalo da budu najradosniji za sve. Ali… Među nama su ljudi za koje je ovo vreme, inače, okidač za depresivna, tužna stanja. Sada su tu i svi ostali, koji imaju iste probleme posle ovakve godine, koja će nam svima ostati upamćena po sudaru sa pandemijom koronavirusa.

Ne samo zbog opasnosti od zaražavanja, umiranja, straha, panike i izmenjene realnosti, već zbog toga što nam je sve to definitivno promenilo živote. Oni nam više nisu isti kao što su bili pre šestog marta, otkako je prvi slučaj kovida registrovan u Srbiji.

„Čemu da se radujemo?“, pitanje je koje se čuje skoro u svakoj kući, posebno u porodicama koje su izgubile nekog svog člana zbog korone.

O tome koliko je važno da dobro poznajemo sebe i pažljivo osluškujemo unutrašnje signale, koje nam organizam šalje, ali i kako da pomognemo sebi, za „24sedam“ govori klinički psiholog Aleksandra Janković:

Praznici kao okidač

– Vreme prazanika, a posebno novogodišnjih, jeste često okidač za veliki broj ljudi da uđu u neku vrstu depresivnih elaboracija. Zato što je to kraj jedne godine, ljudi prave neke rezimee, svode bilanse o tome šta su uradili, a naručito šta nisu. Tada počinje proces preispitvanja koji kod mnogih, nažalost, rezultira nerasploženjem, osećam da su promašeni, da im život nije izgledao baš onako kako su želeli. Takođe, pojavljuje se osećaj samoće kod onih koji su bez partnera, porodice, a posebno kod starijih, koji su često prepušteni samim sebima za praznike, te kod njih dolazi do ozbiljnih depresivnih reakcija – objašnjava naša sagovornica.

Prednovogodišnja euforija

Prema njenim rečima, tome doprinosi upravo i prednovogodišnja euforija, na koju veliki broj ljudi reaguju tako što se osećaju loše jer ne mogu da, poput drugih, učestvuju u tome i podele tu radost.

– Postoji izvesni socijalni pritisak da za praznike svi treba da se jako radujemo, da kitimo jelke, ukrašavamo prostorije da sve šljašti…, na šta neki ljudi reaguju osećajem izopštenosti – priča ona.

Govoreći o uticaju pandemije na takav oblik depresije, ona kaže da je sve to još pojačano.

– U kontekstu korone i svega što smo preživeli i još preživljavamo, sasvim je jasno da su i osećanja pojačana, zato što je reč o suočavanju s bolešću, smrću i uopšte sa stvarima s kojima nismo bili na takav način direktno suočeni. Posledica toga je da se ljudi osećaju prilično napeto, da ne znaju šta im je činiti, da ne mogu da pribegnu ranije korišćenim mehanizmima za smanjivanje napetosti i depresije. Većina ljudi sada neće učestvovati ni u kakvim slavljima, biće ponovo vezani za prostor u kome su boravili sve vreme pandemije – naglašava Janković.

Većina nema utisak da dolazi Nova godina

Kako ona dodaje, većina i nema utisak da dolazi Nova godina jer im je ovo vreme izgledalo kao jedan produženi dan, koji traje beskonačno i u kome su vesti prilično nepovoljne.

-Postoje ljudi koji primenjuju “samoterapiju” tako što pokušavaju da prostor, u kojem toliko dugo borave, osveže, da u njemu naprave nešto lepo, da im bude veselije, ako već ne mogu da idu negde i budu s drugim ljudima. Videla sam na društvenim mrežama fotografije, koje pokazuju da su ljudi okitili ulaze, pokušavajući da, na planu male zajednice u zgradama, unesu radost i nadu da zaista dolazi Nova godina, ne samo kalendarski. Već u smislu boljeg, kvalitetnijeg života. Ima čak onih koji euforično započinju različite stvari – renoviraju stanove, prave žurke i slične stvari bez obzira na to što to nije nedozvoljeno – ističe ona.

Pročitajte i

Dr Tiodorović: Kažnjavanje da bude i krivično za one koji prave žurke, nisam protiv odlaska na planine, ali Nova godina…

Psihijatar otkriva: Koronavirus najviše pogađa decu i mlade, strah je prisutan u većoj meri

Postoji rešenje

Ipak, kako dodaje, kada sve to prođe i kada se “izduvate” od svega, onda ostaje praznina i pitanje: “Šta sada?”. Nikako tu nije kraj, jer kako navodi, svaka situacija ima svoje rešenje:

– Ljudi moraju da nauče da prepoznaju sopstvene signale. Ako ste skloni da upadate u neku vrstu lošeg raspoloženja i to se ponavlja iz godine u godinu, onda je važno preduprediti stvari tako što ćete se, recimo, dogovoriti s neki prijateljem, koji ima sličnu životnu postavku, da budete na onlajn vezi, ako već ne možete da se vidite. Da imate s kim da razmenite slične ideje – priča psiholog i nastavlja:

-Neko će reći: “Spektakularni trenutak u kojem ja ne mogu da učestvujem na način na koji to rade drugi ljudi, nije razlog da baš potonem u depresiju”. Opet, postoje i buntovnici, po prirodi, pa kad god je neko namensko veselje, imaju potrebu da kontriraju:”E, baš ću i Novu godinu da provedem u pidžami – otkriva Aleksandra.

Bez očajavanja

Prema njenim rečima, ne treba očajavati što ne idete na proslave jer nam se u medijima uvek prikazuje spoljašnji glamur, pa čak i u ovoj situaciji.

– Nije isto biti u krizi sa kovidom, kada imate imanje s bazenom i teniskim terenima i u stanu od 40 kvadrata, gde znate svaki kutak. Ipak, postoji obilje kanala sa odlčnim filmskim programom, pa zato treba dati sebi oduška da radite ono za šta inače nemate priliku. Poenta je da čovek prati sebe, da se ne sili da radi stvari koje bi bile opšte poželjne i prigodne – savetuje ona i dodaje:

– Često su praznici vreme za razne vrste porodičnog nasilja, zato što su ljudi usmereni jedni na druge, obično se konzumira i alkohol, popuste “kočnice”, pa se neke stvari razbuktaju. Treba se ograničiti na ono što je prijatno, ali što nije nikavo samoprisiljavanje da bi ste postavili lepe fotografije na društvenim mrežama.

Ispratite staru godinu

Psiholog Aleksandra Janković poziva nas da iskoristimo sve mogućnosti da sebi olakšamo ovaj period.

– Ispratite staru godinu. I da staro raspoloženje stavite pod kontrolu, a da u novoj godini uđete u nove mehanizme i učinite nešto što vas čini zadovoljnim. Jednostavno, ugoditie sebi.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi