Šta čeka Srbiju u 2022. godini? Vraća li se redovni vojni rok, da li će biti četvrte vakcine, kako ćemo putovati i ići u školu...
Za Srbiju očekivano i neočekivano u novoj godini
Mnogi značajni događaji obeležili su prethodnu 2021. godinu, ali su neki ujedno najavili i ono što nam sledi u ovoj 2022. godini na čijem smo pragu.
Korona virus poremetio je svekodnevnicu ne samo Srbije, nego čitavog sveta, ali neke stvari ipak će moći da se vrate u normalu dok će neke još biti tu samo ne onako kako smo navikli.
Da li je na pomolu kraj kovida?
Pandemija kovida-19 mogla bi ove godine da počne da popušta i postupno se pretvori u endemsku bolest poput drugih sa kojima čovečanstvo živi, ako se ne oduži zbog velike nejednakosti u dostupnosti vakcina i konstantne pojave opasnijih sojeva virusa.
Dok se zemlje pripremaju za suočavanje s novim zabrinjavajućim sojem virusa, a Evropa se bori sa zimskim talasom pandemije, zdravstveni stručnjaci smatraju da ju je iduće godine moguće ukrotiti. Znanje i alati koji su potrebni da bi se virus stavio pod kontrolu postoje. Dostupne su velike zalihe bezbednih i efikasnih vakcina i nove metode lečenja.
Pročitajte još:
Međutim, ne zna se da li ćemo doneti potrebne teške odluke ili dopustiti pandemiji da nastavi da hara i time možda utaba put daleko goroj situaciji.
Uprkos scenama koje svakodevno primećujemo i protesta protiv vakcina širom Evrope, mnogi stručnjaci ukazuju da će faza pandemije uskoro završiti. Ipak, smatraju da kovid neće u potpunosti nestati, nego će postati većinom kontrolisana endemska bolest s kojom ćemo naučiti da živimo, poput gripa.
Zdravstveni stručnjaci naglašavaju i da dopuštanje bolesti da se neobuzdano širi u nekim područjima dramatično povećava izglede za pojavu novih, opasnijih sojeva virusa koji će ugroziti ceo svet.
Najgori scenario
Jedan scenario iz noćne more po SZO predviđa da se pandemiji kovida dopusti da nekontrolisano besni novim i sve opasnijim sojevima, a drugi virus koji prenose komarci poput zike izazove paralelnu pandemiju.
Pometnja, dezinformacije i migracijske krize izazvane begom iz područja s puno komaraca smanjili bi poverenje u vlasti i nauci, zdravstveni sistemi bi se urušili i nastupio bi politički haos.
- To je jedan od nekoliko „mogućih“ scenarija - rekao je direktor SZO za krizne situacije Majkl Rajan i dodao da scenario dvostruke pandemije posebno zabrinjava jer sada imamo jedan virus koji je izazvao pandemiju i mnoge druge koji čekaju u redu.
Uporedo sa kampanjom za primanje treće doze vakcine protiv COVID-19 u Srbiji se kao mogućnost najavljuje i četvrta doza od novembra prošle godine.
Članovi Kriznog štaba najavljivali su da je verovatno da će na proleće biti preporučeno primanje četvrte doze vakcine protiv korona virusa.
- Ne znam kakva će biti odluka Krizog štaba, ali svakako mislim da je četvrta doza potrebna. U prirodi ovog virusa je to da je antigen koji izaziva imunitet slabiji nego što smo očekivali - kaže epidemiolog Radmilo Petrović za 24sedam.
On objašnjava da se upravo zbog toga javljaju ponovljeni slučajevi obolenja.
- Imunitet ne traje ni šest, ni 12 meseci i zato svi skraćuju taj rok za treću dozu koji je u početku bio šest meseci. To znači da je imunitet koji se stvara posle preležanog virusa dosta slabiji nego što smo očekivali. Shodno tome potrebno je da se da i ta prva revakcinalna doza, koju nazivaju četvrtom - istiće epidemiolog Petrović i dodaje:
- Prve tri vakcine su osnova imunizacije i zato je ova četvrta zapravo prva revakcinalna. U svetu se ova doza daje onima koji su najviše ugroženi, starijim građanima i zdravstvanim radnicima i tako im se jača imunitet.
Hoće li se nastava normalizovati?
Resorni ministar Branko Ružić najavio je dva glavna zadatka koja će biti u fokusu u 2022. godini, a to su dalja digitalizacija obrazovnog sistema i investicije, ali i da će zbog bolje epidemijske situacije u prosveti sve više visokoškolskih ustanova preći na tradicionalni model nastave.
Ružić je rekao da će se nastaviti sa povećanjem kapaciteta u vrtićima, odnosno da će se obezbediti 11.000 novih mesta za mališane širom Srbije.
Napominje i da će se u 2022. godini privesti kraju pripremanje dokumentacije za izgradnju kapitalnog projekta u Studentskom gradu u Beogradu. Naime, izgradiće se novi toranj sa 1.000 novih mesta za akademce, a završetak Studentskog doma u Nišu se očekuje, kao i rekonstrukcija doma na Karaburmi koja bi trebalo da usledi krajem 2022. ili početkom 2023. godine.
Pixabay
U velikoj meri je, takođe, olakšan upis dece u predškolske ustanove, osnovne i srednje škole, kao i na visokoškolske ustanove, putem usluge e-upisa, preko Kancelarije za informacione tehnologije.
Očekivanja za narednu godinu jesu da će se u školama što duže primenjivati neposredna nastava, kao i da će više visokoškolskih ustanova preći na takav model.
- Onlajn nastava predstavlja veoma značajan alat koji smo implementirali, možda kao jedna od prvih država ne samo u regionu, već i u Evropi i uspeli da se preko noći prilagodimo situaciji- poručio je Ružić.
Stiže novo oružje, a da li se vraća redovno služenje vojske?
Za Ministarstvo odbrane planirana su sredstva u iznosu od skoro 1,12 milijardi evra. Svakako da su najinteresantniji podaci o tome koliko će se potrošiti na opremanje, dakle nabavke naoružanja i vojne opreme, potom na modernizacije i ulaganja u infrastrukturu.
Tako se u vojnom budžetu za 2022. godinu može videti da će najviše novca upravo otići na naoružanje i vojnu opremu (NVO).
24sedam/Goran Sivački
- Mi imamo nekoliko najznačajnijih stavki koje očekujemo, a ono što će obeležiti ovu 2022. godinu biće nastavak nabavki sredstava ratne tehnike iz domaće odbrambene industrije - objašnjava za 24sedam vojni analitičar Vlade Radulović.
On ističe da bi ove godine trebalo da krene isporuka i francuskih "mistrala".
- Svakako bi ove godine trebalo i da se krene sa pričom sistema vazduhoplovne odbrane, sistema PVO. Ostaje da vidimo i da li ćemo ove godine uspeti da rešimo i pitanje sistema za protivelektronsku borbu i da vidimo da li ćemo u nekoliko narednih meseci dobiti i prve komponente radarskih sistema iz Francuske. Ipak, za neke dugoročne planove najavljeno je i da se pokrene priča oko nabavke helikoptera - objašnjava nam Radulović.
On kaže i da se po pitanju ponovnog uvođenja vojnih rokova najverovatnije neće donositi nikakve odluke u prvoj polovini 2022. godine.
- To je pitanje koje je još uvek na stolu. Ne očekujem da se bilo kakve konkretne odluke donesu u prvoj polovini godine. Još neko vreme ćemo sačekati na to, a brojna su pitanja otvorena. Ono što je tačno je da radna grupa i Ministarstvo odbrane rade svoj zadatak i vrlo su svesni situacije sa kojom se suočavamo- ističe Vlade Radulović i dodaje:
- Imaju nekoliko različitih scenarija, ali ništa još neće biti zvanično. Tema će apsolutno biti prisutna u javnosti, ali ćemo na konkretne poteze čekati još neko vreme.
Da li će nam za putovanja i dalje biti potrebne propusnice?
Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić izjavila je da će za 2022. godinu ključan biti procenat vakcinacije, a da je za očekivati da će nas kovid sertifikati o vakcinaciji pratiti i u ovoj godini i biti neophodni za putovanje po svim evropskim zemljama.
- Međutim, pored tih zelenih sertifikata u Evropskoj uniji sada počinju dodatno da se traže i PCR testovi. Sasvim je izvesno da ćemo do polovine 2022. biti u obavezi da imamo zelene sertifkate odnosno potvrde o vakcinaciji, ali isto tako je očigledno da ćemo mnogim zemljama morati da radimo i PCR testove - kaže ministarka.
Kada je reč o snabdevanju osnovnim životnim namirnicama i eventualnom produženju vladine uredbe o zamrznutim cenama ovih namirnica, ministarka ističe da je sasvim sigurno da Srbija ima dovoljne rezerve pšenice, te da ćemo imati dovoljno brašna.
- Naši građani ne moraju da brinu o snabdevenosti tržišta osnovnim životnim namirnicama. Srbija je jedan od najvećih proizvođača pšenice i kukuruza u Evropi i mi ne samo da imamo dovoljno pšenice za naše potrebe već smo i jedni od većih izvoznika ove robe - objasnila je ona.
Hoće li nas vreme poslužiti barem do polovine godine?
Videli smo da su nas novogodišnji dani obradovali suncem i toplim vremenom, ali već se pred božićne praznike najavljuje kiša i dosta hladnije vreme. Oko Srpske nove godine možemo da očekujemo i sneg. Od sredine januara sledi nešto hladnije vreme sa više padavina, ali sve to ostaje u okvirima proseka. Do kraja januara temperature će biti prosečne, a vreme hladno, ali suvo.
Tako će i prva polovina februara u Srbiji biti posečno hadna i suvlja.
Prema rečima meteorologa, ova zima bi trebalo da bude nešto hladnija i sa nešto više padavina u odnosu na prošlu. Za sada podaci kažu da nas ne očekuje nikakav ekstrem što se vremena tiče.
Foto: 24sedam/Katarina Mihajlović
Već u martu se očekuje toplije vreme i bez većih mrazeva. April bi bio topliji i malo suvlji mesec, a što se mrazeva tiče, biće ih tek ponegde umerenih. Maj će takođe biti malo topliji i malo suvlji.
Proleće bi trebalo da bude pravo proleće, te ćemo verovatno uživati u lepom prijatnom vremenu.
Ono što sada još može da se pretpostavi jeste vremenska prognoza za početak leta. Meteorolozi najavljuju da će jun biti topliji i prosečno vlažan mesec i da nije isključivo da će i na ovo leto biti pakleno toplo.
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari