Spasioci upozoravaju: Sve manje dece zna da pliva, roditelji ne puštajte ih da se kupaju sami

Teška tragedija u ponedeljak popodne desila se na Rzavu, na mestu zvanom Uski vir, kada se utopio dečak N.N. (15) iz naselja Virovo, koji je sa nekoliko drugara kupao na neuređenoj plaži na kojoj je bilo još kupača.

Nažalost, ovo nije jedina tragedija ovog meseca jer se pre nekoliko dana dvoje dece iz Feketića udavilo na “divljem” kupalištu, dok je mališan od samo deset godina pronađen mrtav, na dnu gradskog bazena, u Odžacima kod Sombora.

Ova crna serija počela je krajem aprila, kada se u jezeru Manđelos nadomak Sremske Mitrovice udavio desetogodišnji dečak.

Razlog što su ovoliki mališani tragično završili živote na kupalištima može da leži i u lošim plivačkim sposobnostima, što je sve češća pojava kod naše dece.

Sve više neplivača i poluplivača

Kako kažu u Udruženju spasilaca na vodi Srbije, primećeno je da na kupališta dolazi sve više dece koja su neplivači ili poluplivači.

– Iz mog iskustva rekla bih da je sve više dece poluplivača. Često se dešava da, recimo, dvoje-troje ume da pliva i dovedu ostatak društva koji su poluplivači. Neka deca pred društvom žele da se dokažu i onda dođu na bazen, čak i kada ne znaju dobro da plivaju. Obično se radi o osnovcima, ali ima i adolescenata – objašnjava za “24sedam” Kristina Miladinović, instruktor u ovom udruženju.

Zbog toga su situacije kada spasioci moraju da reaguju na vodi svakodnevne, a kako ona kaže i mnogobrojne.

– Ne može da prođe neki radni dan, a da nemamo takvu situaciju. I to ne samo za decu, već i starije osobe koje imaju 20 ili 25 godina. Nisu plivači, ali zbog sujete ili ko zna čega, to ne prihvataju. Naročito su opasne otvorene vode, pogotovo kada se kupaju na divljim kupalištima, gde nije uređena infrastuktura, a ljudi se previše opuste. Najčšeće nastane problem kada nema ko da im pomogne – dodaje ona.

Ne znaju razliku između plivanja i održavanja na vodi

Miladinovićeva kaže da se često susreću sa time da ljudi ne znaju razliku između plivanja i održavanja na vodi.

– Mi uvek kada sumnjamo da neko nije za određenu dubinu bazena, onda ga testiramo. Kažemo osobi da podigne ruke to jestb šake iznad površine vode, i da se nogama održava na površini 30 sekundi. Ako osoba krene da tone, mi joj kažemo da nije za tu dubinu bazena. Jer u slučaju da joj se nešto desi, kao što je grč ili da ih neko povuče, onda neće biti u stanju da se održi bez rada ruku. Postoji velika razlika između toga da li je neko plivač i da može da se održava na vodi. Mnogi mogu da preplivaju neku distancu, ali kada stanu onda nastane problem zbog straha pa krenu da se bore i grabe rukama, umesto da se održavaju na vodi – objašnjava ona.

Pročitajte još:

Umesto da ga isprate na maturu, roditelji mu spremaju sahranu: Komšije dečaka (15) koji se utopio u Rzavu kod Arilja u suzama!

Tragedija kod Arilja: Dečak (15) se utopio u reci Rzav!

Miladinovićeva dodaje da spasioci pokušavaju da deluju preventivno, pre nego što dođe do nečega.

– Deca vole da se igraju i guraju oko vode. Često ne razumeju naše dobronamerne savete. Najčešće reagujemo kada se guraju ili potapaju u vodi. Opomenemo ih dvaput, a onda gledamo da pričamo sa roditeljima i objasnimo zašto takvo ponašanje nije dozvoljeno – kaže ona.

Veliku ulogu u spasavanju dece od davljenja imaju i roditelji, ali je problem što veoma često puštaju mališane da se sami kupaju na kupalištima.

– Kada pričamo o deci mlađoj od 12 godina, njima nije dozvoljeno da se kupaju bez prisustva roditelja, a mi stalno apelujemo na njim da nije dovoljno da posmatraju svoje dete u vodi, već moraju sve vreme biti sa njim! Kada govorimo o starijoj deci, roditelji moraju da znaju da li smeju da ih puste same i kakvi su plivači, pa kada ih puste na bazen da ne moraju da brinu – kaže Miladinovićeva.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi