Pukovnik Đurković prvi put o Košarama: Jedno naređenje nas je koštalo puno, od stresa nisam mogao da govorim

10.06.2021

22:11

0

Autor: M.Vu

Bitka za Košare bila je jedna od najkrvavijih u novijoj srpskoj istoriji.

YouTube/FM Images Albania

Vojno-tehnički sporazum u Kumanovu ili Kumanovski sporazum potpisan je 9. juna uveče, da bi na snagu stupio sutradan, 10. juna 1999. godine.

Bitka za Košare bila je jedna od najkrvavijih u novijoj srpskoj istoriji. Okončana je nakon 67 dana, a njeni učesnici veruju da ta linija odbrane još mesecima ne bi pala da nije bilo Kumanovskog sporazuma. On je potpisan 9. juna i njime su prekinuti vazdušni udari NATO na SRJ i uslovljeno je povlačenje Vojske Jugoslavije sa Kosova i Metohije.

Pukovnik Ljubinko Đurković, komadant odbrane Košara, svedok je i akter te herojske bitke. On je prvi put govorio o tome da je razmišljao da ogluši o naređenja starešina, kao i kako su mu pale reakcije vojnika koje je predvodio, piše “Kurir”.

– Tog 10. juna dobio sam telegram koji je krenuo iz od Generalštaba da treba da spremim jedinicu po planu izvlačenja za 14. jun i predislociram je sa položaja u unutrašnjost Srbije. Sakupio sam uži deo komande i dao da mi pročitaju dokument. Kad su mi ga dali, pocepao sam ga pred oficirima. Tada sam rekao:

“Gospodo, vidite koliko je naše komandovanje vispreno. Oni su poslali ovo naređenje sredstvima veze, a svi znamo da nas NATO pakt prisluškuje i da su dešifrovali naređenje i oni će sada na kvaran način kao i do sada pojačati snage i jurišati da zauzmu teritoriju, a mi ćemo ih sačekati i reći “dobar dan”, i ostaćemo večito na Kosovu i Metohiji” – rekao je tada Đurković, koji kaže da je bio spreman da se o naređenje ogluši.

Profimedia

Bio je svestan toga da Karaula ne bi pala još mesecima da nije stiglo naređenje o “dislokaciji jedinice”. Ipak, između 12. i 13. juna stiglo je izvršno naređenje u kom je pisalo kada i kojim pravcima treba da izvrši izvlačenje jedinice.

– Tada sam shvatio da je to zadnje naređenje koje ću primiti na KiM i bilo mi je mnogo teško. Pomišljao sam da ostanem sa jedinicama sve dok imam zalihe municije i hrane. Bio sam spreman na neposlušnost da bi država bar organizovala srpsko stanovništvo za opstanak u uslovima povećanog bezbednosti rizika kada dođu terorističke grupacije – rekao je on, i otkrio kada je ipak prelomio da će poslušati naredbu.

– Shvatio sam, ako ostanemo – biće još žrtava. Nisam mogao da zamislim da se vratim živ u unutrašnjost i neka majka me pita “zašto ste to uradili, sin mi je mrtav zbog vaše nediscipline”. Izdao sam naredbu za izvlačenje. Stao sam na proplanku, gledao kolonu mojih ljudi. Pitali su me “komandante ko nas menja?”, a ja sam bio nem. Od stresa nisam mogao da progovorim – kaže on.

Pročitajte još:

Kumanovski sporazum – dokument mira ili kapitulacije?

– Potpisan je 9. juna 1999. godine u večernjim satima na vojnom aerodromu kod Kumanova – Na snagu je stupio 10. juna 1999. godine – Tada je usvojena rezolucija 1244 u Savetu bezbednosti. – Sporazum su potpisali general Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović, policijski general Obrad Stevanović i britanski general Majkl Džekson. – Podrazumevao je prekid neprijateljstava između NATO snaga sa snagama Vojske Jugoslavije i srpskom policijom. – U njemu je naloženo Povlačenje Vojske Jugoslavije i Policije Republike Srbije sa prostora Kosova i Metohije u roku od 11 dana. – Takođe, Kumanovskim sporazumom su uspostavljena zone bezbednosti od administrativne granice sa Kosovom i Metohijom unutar teritorije Republike Srbije i Republike Crne Gore, i to 5 km na kopnu i 25 km u vazduhu. – Obaveza snaga KFOR-a bila je da da razoružaju OVK-a.

Bitka na Košarama počela je 9. aprila 1999. godine i trajala je 67 dana

Okončana je 10. juna 1999. godine kada je na snagu stupio potpisan Kumanovski sporazum. Poginulo je 108 pripadnika Vojske Jugoslavije, od toga – 18 oficira i podoficira, 50 redovnih vojnika, 13 rezervista, 24 dobrovoljca. Najveći deo poginulih činili su mladići od 18 do 20 godina koji su bili na odsluženju vojnog roka. S neprijateljske strane bio je mnogobrojniji neprijatelj, kog su činili OVK ojačana sa specijalnim jedinicama NATO snaga, Legije stranaca, Rendžeri, Zelene beretke, Sasovci i instruktorski komandni kadar.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – 24sedam.rs

 

Komentari (0)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Povezane vesti