"Neka dete vrišti upomoć i skreće pažnju na sebe ako je žrtva napada manijaka": Ovo naši mališani moraju da znaju da bi se spasili

Sveštenik jednog sela u svilajnačkoj opštini uhapšen je zbog polnog uznemiravanja četrnaestogodišnje devojčice. Njemu je određen pritvor do 30 dana, a sumnja se da je neprimereno dodirivao maloletnu devojčicu u čijoj kući je bio da bi svetio vodicu. Navodno je devojčicu uhvatio za ruku i tražio da ga poljubi u usta. Svešetenik je iskoristio to što su otac i brat devojčice izašli iz kuće i poljubio je devojčicu, ali je ona odbila da njega poljubi i pobegla je iz kuće. Devojčica je potom sveštenika prijavila policiji.

Ovo je prva vest od danas.

Druga, od 13. aprila, jeste da je D.Š. (60) radnik obezbeđenje u jednom tržnom centru na Zvezdari, osumnjičen da je manijakalno napao devojčicu uvukavši je u toalet, šokirala je javnost u Srbiji. Policija je saopštila da je on prišao detetu i rekao joj da krene sa njim, a u toaletu otkopčao šlic, poljubio je u obraz i dodirivao.

Ima ih još ovakvih crnih. Da ne nabrajamo. Ovo nije tekst o osobama koje vrebaju našu decu, već o tome šta da uradimo da se ona snađu u takvim situacijama.  A, činjenica je da se često mogu videti deca u tržnim centrima, drugim objektima ili javnim površinama, gde je koncentracija ljudi velika, bez nadzora roditelja. Baš zbog toga, ove dve vesti, s početka teksta, mogle bi da budu svojevrsno upozorenje za sve – roditelje, mališane, ali i nadležne.

Međutim, postavlja se pitanje na koji način objasniti deci da se klone nepoznatih ljudi i šta da rade ako se nađu u sličnoj situaciji.

Školski psiholog Biljana Lajović kaže za “24sedam” da roditelji moraju prvenstveno da obrate pažnju da tako malu decu ne ostavljaju same na mestima gde su velike gužve.

– Jedan od razloga je i što decu do 10 godina ne bi trebalo ostavljati samu jer mogu da se izgube, s ozbirom na to da često nemaju dobru orijentaciju. A kada se izgube, onda se jako uplaše. Ne treba ih gubiti iz vidokruga – kaže ona.

Naučite ih da se odmah vrate kod roditelja ili viču upomoć

Lajovićeva dodaje da decu treba naučiti da se, ako im priđe nepoznata osoba, jednostavno okrenu i vrate kod roditelja.

– Dete uvek može da kaže da su mu mama i tata rekli da ne razgovara sa nepoznatim ljudima. Naročito, ako mu neko govori da ne treba ništa da kaže bilo kome. To je alarm da se dete odmah okrene i da ni tren ne ostane tu. Ako dete ne može da pobegne, onda je rešenje da zove što glasnije upomoć – objašnjava Lajovićeva.

Iako u nekim zemljama, poput Amerike, decu uče da sednu na pod i vrište iz sveg glasa, ona smatra da u Srbiji to možda ne bi bilo dobro rešenje.

– Ako dete vrišti onda ne znate šta mu je i da li je ta osoba pored njega roditelj ili nije, ali ako zove upomoć ipak će neko da obrati pažnju na njega. Znam za tu američku ideju o vrištanju, ali sam sigurna da kod nas to ne bi prošlo kao apel, već bi osobe koje su u okruženju takvog deteta pomislili da to dete jednostavno – vrišti – kaže ona i dodaje:

– Dakle, samo ih treba naučiti da viču upomoć što više puta, dok neko ne obrati pažnju na njih – objašnjava Lajovićeva.

Treba im stalno ponavljati

Pročitajte još:

“Unuka mi je išla kod njega na časove 10 godina”: Meštani Ostružnice u šoku, instruktor folklora seksualno uznemiravao devojčicu!

Međutim, decu nije lako naučiti da se snađu u ovakvim situacijama. Zbog toga, ističe naša sagovornica, njima treba što češće ponavljati kako da se ponašaju i to na konkretnim mestima, gde bi moglo doći do rizične situacije.

– Ako dođete u tržni centar i vaše dete hoće u toalet, možete ga sačekati ispred, ali mu recite da, ako ga neko dira, odmah počne da vas doziva i da zove upomoć. Morate im ponavljati kako da se ponašaju u ovakvim situacijama, koliko god to bilo dosadno – kaže ona.

Lajovićeva navodi da decu treba učiti i kako da se ponašaju u slučaju da se izgube.

– Recimo dete izađe iz autobusa na stanici, gde nije trebalo. S obzirom na to da većina dece nosi mobilne telefone, može da vas pozove ili vi njega i kažete mu da stoji tu gde jeste, ne mrda nigde, kao i da ćete doći po njega. Dakle, morate mu dati jednostavna i precizna uputstva, koja ne izazivaju zbunjenost. S obzirom na to da veliki broj dece nema orijentaciju ponekad je potrebno da vam opišu gde se nalaze. Onda morate da ih pitate jednostavna pitanja – da li u blizini ima neka kuća, koje je boje i slično. Jer šta će vam telefon, ako dete ne zna da vam kaže gde je. Moramo da naučimo decu da budu samostalna – zaključila je ona.

Nekada su decu učili da se obrate policiji, ali danas ni to nije sigurno

Biljana Lajović se seća vremena kada su decu učili da se obrate uniformisanom licu, poput policajca ili vojnika.

– Uniforma je bila znak poverenja. Ali, danas ne možete da se lake duše obratite nekom uniformisanom licu jer to može da bude i policajac koji zapravo nije pravi, već lažni. Uostalom, i čovek u tržnom centru imao je uniformu – kaže Lajovićeva.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi