Hrabri Đorđe koji je bio inspiracija za film "Otac": Decu mi ne vraćaju, čekaju da umrem
Kaže da mu je najteže bilo kada je čuo da je najmlađa ćerka već bila pripremana da ide na usvajanje u jednu švajcarsku porodicu
Nakon što je nedavno ombudsman pokrenuo postupak kontrole zakonitosti rada kragujevačkog Centra za socijalni rad “Solidarnost” i nadležnog ministarstva o slučaju Đorđa Joksimovića koji već godinama pokušava da vrati svoje troje dece koja su smeštena u hraniteljsku porodicu, a potom široki auditorijum pogledao i film koji je inspirasan baš ovim slučajem, sudbina ovog čoveka je ponovo u žiži javnosti.
Tog 17. marta 2015. godine Đorđe je kao i svakog drugog dana doručkovao kod kuće sa svojom ženom i tri ćerke. Popio je kafu,poigrao se s decom i otišao na posao. Nije ni slutio da će to biti poslednji idiličan, porodični trenutak.
Printscreen/Youtube
Kada je vratio s posla, kod kuće nije zatekao ni ženu ni decu. Potražio ih je u komšiluku, ali bezuspešno. Onda mu je komšija rekao da su mu u kući bili hitna pomoć i policija. Tako je i saznao – odveli su ih.
Đorđe je odmah otišao u policiju, odakle su ga uputili u Centar za socijalni rad. Međutim, Centar je bio zatvoren. Bio je primoran da sačeka do sutra. Kada su se vrata Centra otvorila, rečeno mu je da mu je žena na psihijatriji, a deca u hraniteljskoj porodici. Šokiran i uznemiren, želeo je da vidi svoju decu, ali to mu nije bilo dozvoljeno.
Štrajkovao je glađu nekolio dana , a potom se vođen isključivo očinskim instinktom sa rancem na leđima i, flašom vode uputio peške za Beograd da traži od nadležnh da mu pomognu.
Đorđe danas, posle pet godina borbe da iz hraniteljske porodice vrati svoje troje dece, kaže da ga je ohrabrila vest da je zaštitnik građana naložio nadležnom ministarstvu i Centru za socijalni rad da preispitaju postupak oduzimanja dece.
– Ohrabren sam, kako da nisam. Ali mene sve živo boli. Evo vidite našta sam spao. Sa devedeset dva kilograma na pedeset sedam – kaže on za “Večernje novosti.”
– Do ovog filma, koji je do srca pogodio moju patnju, čini mi se i nisam bio svestan kroz šta sam prošao. Ali od toga veći je bol da mene, vas, svakog čoveka koji je čovek, moja sudbina više pogađa od onih koji su mi decu oduzeli, a ne vraćaju mi ih. Zašto, pitam, a odgovora nema. Viđam ih povremeno – priča Đorđe.
– Dovedem ih kući, ponekad. Poslednji put zajedno smo proveli Božić. Bili smo srećni. Kad sam ih ispratio, krio sam tugu. Kad sam se vratio u praznu kuću, jedva sam izdržao. Deca su svesna svega. Nadležni, nažalost, nisu. Kakvi su to ljudi, šta čekaju? Da umrem? A bilo je i takvih trenutaka kad te patnja kida, da te pokida – sa setom kaže ovaj otac.
Printscreen/YoutubeMarka Žvaka
Kaže da mu Centar za socijalni rad, sve dok nije došao novi direktor Vlada Jovanović, nije mi omogućio nikakav kontakt sa decom.
Pročitajte još
-Njegova pomoć je bila i odlučujuća da mi sud odobri susret sa decom. A pre dva dana me i pozvao da donesem potvrdu o stalnom zaposlenju, tada sam prvi put mogao da kročim u neku kancelariju Centra. Do tog dana, ni do šaltera. Moj život do tada proticao je tako, da kao najveći bednik, na portirnici Centra čekam da me neko primi, da razume i poveruje mi da sam spreman i sposoban da izdržavam decu. Danima sam okapavao na toj portirnici – prioseća se Đorđe.
Kaže da mu je najteže bilo kada je čuo da je najmlađa ćerka već bila pripremana da ide na usvajanje u jednu švajcarsku porodicu.
-Umalo mi srce nije puklo. Novi direktor ima osećaj za moju patnju, ali neki njegovi saradnici, kadrovi prethodnog, sad su ljuti što je sve tako odjeknulo, pa me i dalje bojkotuju. Da li se stide? Da li se plaše? To oni, svi koji su deo ove priče, znaju. Ja znam svoj put. Jedini koji vodi do moje dece – istrajan je Đorđe.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari