"Ekranizam" - bolest 21. veka: Sve više dece sa oboljenjem sličnim autizmu

Preterana upotreba mobilnih telefona, tableta, laptopa i ostalih pametnih uređaja može kod dece razviti niz negativnih uticaja na mozak, od kojih je jedan takozvani ekranizam – poremećaj sličan autizmu, upozoravaju stručnjaci.

Danas, u digitalnom svetu, gotovo je nemoguće zamisliti život bez tehnologije, pa se često kaže da najmlađi prvo uzmu mobilni u ruke pa onda prohodaju i progovore. To, međutim, nije daleko od istine, a upravo zakasneli govor može biti jedna od posledica prekomerne upotrebe pametnih uređaja.

Kako za 24sedam navodi psihijatar i psihoterapeut iz Instituta za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ulici dr Ivica Mladenović, prekomerno vreme provedeno ispred ekrana može ostaviti posledice po dečje zdravlje, što se u stručnoj terminologiji naziva “ekranizam”. Kako dodaje, on se manifestuje problemima s komunikacijom, govorom i koncentracijom.

“Ekranizam” i kod beba

– Tehnologija jeste postala sastavni deo života, i iako može znatno da olakša život, njenom nepravilnom upotrebom mogu se javiti veliki problemi, posebno kod dece, koja od najranijeg doba pristupaju tom digitalnom dobu. Neželjeni efekti koji se mogu javiti usled prekomerne upotrebe interneta i uopšte boravka ispred ekrana najopasniji su po bebe i decu do druge i treće godine života – smatra dr Mladenović.

– Iako može imati brojne benefite, upotreba ovih pametnih uređaja, ukoliko je nekontrolisana, najpre kod dece može razviti problem sa govorom, a potom i takozvani pseudoautizam. To znači da, za razliku od autizma, dete registruje okolinu, ali ne reaguje na nju i ignoriše je. Naravno, to sa sobom nosi i problem koncentracije, kao i socijalizacije, a povećana je opasnost od epi-napada, oštećenja vida i koštano-mišićnog sistema – upozorava on.

Kada su u pitanju deca predškolskog uzrasta, odnosno od četiri do sedam godina, naš sagovornik poručuje da se zavisnost od ekrana u ovom dobu manifestuje time što mališani ne razlikuju virtuelni od stvarnog sveta.

– A to često vodi u autoagresivnost ili heteroagresivnost – kod prve mogu da naude sebi, a kod druge okolini. Kada jednom usvoje taj agresivni model ponašanja, teško ga je ispraviti. U ovom periodu počinje zaokupljenost video-igrama,  često nasilnog karaktera, što će profilisati decu u osobe sa poremećajem ličnosti različitog spektra. Problemi koji se mogu javiti u odraslom dobu sz anksioznost, depresija i suicidno razmišljanje, do agresije i nasilnosti – ističe dr Mladenović.

Prevencija gotovo nemoguća

Taj svet je izuzetno adiktivan, pa prevencije gotovo da nema. Glavni problem je što su internet i svi njegovi sadržaji enormno dostupni, i to bez ikakve kontrole.

Pročitajte još

Virusolog dr Ana Banko otkriva baš sve o vakcinama koje možete primiti u Srbiji: Našem organizmu se šalje “SMS”

Stigli prvi rezultati istraživanja INEP-a: Dr Gnjatović objasnila od koje vakcine su svi razvili imunitet

– Izuzetno je teško, a da bi bilo efekta, u tome bi morali da učestvuju roditelji, nastavnici, deca, ali i država. Naravno, ključnu ulogu ima porodica, za koju se danas, nažalost, veruje da je prevaziđena institucija. Roditelji su danas na velikom, suštinskom ispitu, i samo kontrola i umerenost nas mogu spasti. Deca ne bi trebalo da ispred ekrana provode duže od dva sata, sve više od toga je izuzetno nepovoljno – zaključio je Mladenović.

Podsećamo, Svetska zdravstvena organizacija je 2018. godine internet i zavisnost od video-igara uvrstila u 11. međunarodni registar kao “onlajn bolest”, odnosno pošast modernog doba koja ima sposobnost da razvije nekoliko hiljada puta veću zavisnost od psihoaktivnih supstanci.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi