Danas je Badnji dan: Seče se badnjak i uveče unosi u kuću, čekaju se varnice, a evo koje još običaje morate ispoštovati

Pravoslavni vernici i SPC danas obeležavaju Badnji dan. Danas se u hramovima i domovima pale badnjaci i služe povečerja uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića.

Pročitajte još:

Božićna poslanica SPC: Budimo spremni na praštanje, zahvalimo lekarima

Pravoslavci na Badnji dan odlaze u šumu po hrastovo drvo – badnjak, koje se uveče pali na kućnom ognjištu. Ono simboliše svetlost i toplotu koja greje i zbližava ukućane.

Pod u kući se posipa slamom da bi se dočarala pećina u Vitlejemu u kojoj se rodio Isus Hrist.

Božić je porodični praznik i slavi se u kući. Veruje se da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svađi trebalo da se pomire, kao i da oproste uvrede.

Badnji dan je dobio naziv po badnjaku koji se tada seče i pali. Ovaj praznik i Božić su nerazdvojni, ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod dovodi u vezu s njima.

Badnji dan je poslednji dan božićnog posta, a običaje koji se upražnjavaju tokom Badnjeg dana Srbi su nasledili od svojih predaka.

Za badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo. On se seče u zoru.

Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji, i svi oni su povezani sa porodičnim kultom i kultom ognjišta. Loženje badnjaka je u vezi sa ognjem i ognjištem. Loženje badnjaka je središnji element simbolike rađanja novog sunca, jer i Badnji dan sledi odmah posle kratkodnevice. Mladi hrast je spaljivanjem davan ognju radi nove godine, a pregršti varnica bacane u nebo najavljivale su mnogo roda i prinosa.

Već u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca. U zavisnosti od kraja, birani su različiti badnjaci. U istočnoj Srbiji biran je cer, na zapadu su to hrast ili bukva, u smedrevskim selima se ne seče drvo za badnjak već grana hrasta. Broj badnjaka takođe varira u zavisnosti od kraja. Negde se seče jedan badnjak, negde dva ili tri, ponegde i devet, a negde onoliko badnjaka koliko ima muškaraca u kući.

Pre sečenja, drvetu se kaže “Dobro jutro”, čestita mu se praznik, ali i se moli da donese zdravlje i sreću porodici.

Zatim se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima mu se daruje kolač posebno umešen za tu priliku.

Drvo se ne sme dodirnuti golim rukama, pa čovek koji ga seče navlači rukavice.

Drvo se uvek zasecalo sa istočne strane, jer je trebalo da padne na istok.

Onaj ko je sekao badnjak, trudio se “da se drvo ne muči“, odnosno da se obori iz jednog udarca ili najviše sa tri. Ako drvo ne padne ni posle trećeg udarca, mora se kidati rukama jer više udaraca nije dozvoljeno.

Prvom iveru koji se odvaja od badnjaka pripisuje se magična moć. Pazilo se da ovaj iver ne padne na zemlju, pa je sa onime ko seče badnjak išao još jedan muškarac da uhvata prvi iver. Stavljanjem prvog ivera od badnjaka u vanglu sa mlekom verovalo se da će pomoći da se u njoj skuplja kajmak debeo kao iver, ili ako se stavi na košnice, onda niko neće moći pčelama da naudi, a verovalo se i u lekovitost vode u kojoj je prvi iver potopljen pa su je oboleli pili radi ozdravljenja.

Negde se taj iver stavlja u kokošarnik da živina bude uvek na okupu, a negde pod kvasac sa željom da u kući sve raste kao kvasac.

Kada se domaćin vrati iz šume i donese badnjak, osloni ga na kućni zid pa tek s prvim mrakom ga unosi u kuću i stavlja na ognjište.

Kad donese badnjak, domaćin onda sprema pečenicu. Obično je to prase, retko jagnje, jer ih u vreme Božića nema, a ponegde su to ćurka ili guska.

Na Badnji dan ništa se ne pozajmljuje iz kuće, a ako je nešto ranije pozajmljeno, to se traži nazad, jer se ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić.

Na Badnji dan, uveče se stoka pospe solju, žitom i projom, da se sačuva od čini.

Ako na Badnji dan bude oblačno, biće rodna godina.

Ako se na Badnji dan nakupi dosta pepela na badnjaku koji gori na ognjištu, veruje se da će zima biti jaka, sa dosta snega.

Ako varnice iz badnjaka iskaču same iako niko ne džara po vatri, veruje se da će biti dosta meda.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi