Mali: "Da nismo pomogli, pad BDP-a bi bio šest odsto"

U Skupštini Srbije raspravlja se o budžetu za sledeću godinu a ministar finansija Siniša Mali je rekao pri obrazlaganju predloga da bi bez pomoći države u drugom kvartalu ove godine privredni pad bi iznosio 15 odsto, a na nivou cele godine makar šest odsto.

Ministar je precizirao da je ukupna ekonomska pomoć državi i stanovništvu iznosila oko šest milijardi evra odnosno 12,7 odsto BDP-a i naveo da je tokom krize i teških vremena država pokazala svoju jačinu.

Na tržištu rada “relativno povoljno”

Podsetio je da je program pomoći na početku podrazumevao isplatu tri minimalne zarade za više od million zaposlenih, odlaganje poreza i doprinosa na zarade tri meseca, povoljne kredite preko garantne šeme sa komercijalnim bankama i preko Fonda za razvoj, kao i isplatu jednokratne pomoći od po 100 evra za više od 6,1 milion građana.

Stranih investicija 2,3 milijarde evra

Ministar Mali kaže da će Srbija ovu godinu završiti sa prilivom stranih direktnih investicija od 2,3 milijarde evra a da se, uprkos krizi, nijedan investitor nije povukao odluku da ulaže u Srbiju. – Budžetom za narednu godinu mi smo iznos novca koji je vezan za podršku takvim investicijama za skoro 50 odsto povećali u odnosu na 2019. godinu – rekao je Mali.

Mali kaže i da je veoma važno i to da situaciju na tržištu rada karakterišu „relativno povoljna kretanja uprkros negativnim efektima pandemije“.

– Tome je u značajnoj meri takođe doprineo paket ekonomskih mera vlade koji je bio koncipiran pre svega tako da obezbedi održavanje proizvodnih kapaciteta privrede, posebno u pogledu očuvanja radnih mesta – rekao je Mali.

On je istakao da je stopa nezaposlenosti u prvom kvartalu 2020. godine iznosila 9,7 odsto, da bi na kraju drugog kvartala bila 7,3 odsto, što je istorijski minimum, dok je na kraju trećeg kvartala  stopa nezaposlenosti iznosila devet odsto.

To se, prema njegovim rečima, i dalje može smatrati dobrim rezultatom.

Mali je naveo i da je nastavljen rast plata, kako u javnom, tako i u privatnom sektoru i da je u septembru 2020.godine zabeležen realan rast prosečne neto zarade od 9,2 odsto i da je ona iznosila 59.698 dinara.

Zabeleženo je, ktvrdi, i realno povećanje prosečne neto zarade u javnom sektoru od 11 odsto i rast zarada u privatnom sektoru za 8,6 odsto.

Budžet 2021: Deficit 3,0 BDP-a

Predlog budžet za 2021. godinu predviđa ukupne prihode od  1.336 milijardi, što je povećanje od 3,5 odsto u odnosu na rebalans budžeta iz 2020, kao i ukupne rashode i izdatke od 1.514 milijardi dinara,  što je smanjenje od skoro 15 odsto u odnosu na rebalans budžeta.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je budžet za 2021. usmeren na podizanje životnog standarda građana, ali je i razvojni, jer će 330 milijardi dinara, odnosno 5,5 odsto BDP-a, biti izdvojeno za kapitalne investicije.

Dodao da bi tako konstruisan budžet sledeće godine trebalo da omogući privredni rast od šest odsto.

Projektovani deficit  je 178 milijardi dinara, što je tri odsto BDP-a.

Bolji životni standard

Kada je reč o prvom stubu, podizanju životnog standarda, Mali je rekao da će od 1. januara penzije biti povećane za 5,9 odsto, minimalna cena rada za 6,6 odsto, kao i povećanje plata u javnom sektoru.

Istakao je da će od 1. januara pet odsto povećanje plate dobiti medicinski radnici, dok će ostali zaposleni u javnom sektoru dobiti 3,5 odsto, a ostalih 1,5 odsto povećanja oni će dobiti od 1. aprila.

Mali je kazao i da će vojnici, pored toga, dobiti dodatno povećanje do deset odsto.

Podsetio je da je u okviru Programa “Srbija 2025”, cilj države da prosečna plata u Srbiji do 2025. godine bude 900 evra, a prosečna penzija 430 evra.

Tim povećanjem, objašnjava ministar, povećava se tražnja jer građani više kupuju, dok privredna aktivnost, podstaknuta tom tražnjom, nastavlja da raste.

Kapitalne investicije

Druga bitna stavka budžeta za narednu godinu, navodi Mali, jeste izdvajanje novca za kapitalne investicije, jer se, objašnjava, pokazalo da kada država ulaže auto-puteve, industrijske parkove, razvoj i rehabilitaciju železnice, da se na taj način podstiču i privatne investicije.

Mali navodi i da je Fiskalni savet pozdravio veći budžet za kapitalne investicije.

“Sledeće godine 330 milijardi dinara, što je 5,5 odsto BDP-a, biće izdvojeno za kapitalne investicije”, naglašava on.

Pročitajte još:

Komšije i u “korona godini” dele 13. platu

Ko je platio najveći porez na imovinu ove godine: Hiljade evra za stanove, kuće i garaže koje poseduje

Na spisku tih investicija nalaze se izgradnja Moravskog koridora, autoput Preljina-Požega, brze saobraćajnice Iverak-Lajkovac, autoput Niš-Pločnik, autoput Ruma-Šabac-Loznica…

Mali kaže da sledeće godine počinje izgradnja Fruškogorskog koridora, dok se za novi put “Vožd Karađorđe”, koji će povezati Šumadiju sa istočnom Srbijom, radi projekat koji će biti završen naredne godine, a realizacija počinje 2022. godine.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi