Ministarstvo građevinarstva i infrastrukture izmenilo je nedavno Pravilnik o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova i time svim građanima u Srbiji, koji mogu i žele da uvedu gas za grejanje u svoje domove, smanjilo inicijalni trošak. Tim povodom 24sedam istražio je koliko sada košta dobijanje takve vrste komfora.
Izmenom pravilnika ministarstvo je izbacilo ono što je generalni direktor “Srbijagasa“ Dušan Bajatović navodio kao glavnu prepreku povoljnijoj i široj gasifikaciji u Srbiji. Izmenjene su, odnosno izbačene, naknade za dobijanje lokacijskih uslova za izgradnju priključka, rešenja o odobrenju za izvođenje radova i prijava početka izvođenja radova.
Do gasa bi moglo duplo više domaćinstava
Na gas se u Srbiji greje tek svako deseto domaćinstvo, negde oko 300.000. Plan je da do kraja 2022. na gasovod bude priključeno 550.000 kuća. Time ne samo da će se smanjiti zagađenje od individualnih ložišta na ugalj i drva, koje je najveći zagađivač i u Beogradu, već će se značajno popraviti i energetska situacija u zemlji. Gasifikacijom se donekle rasterećuje mreža električne energije, koja bi tako lakše mogla da se preorijentiše na zelene tehnologije, a o značaju gasa za veliku industriju nepotrebno je i govoriti.
– Bez ovih naknada, kao i troškova vezanih za samo zemljište na kome se nalazi kuća, trošak bi sada trebalo da bude negde između 3.000 i 3.500 evra za stan od 60 kvadrata – kaže za 24sedam inženjer Dragan Majstorović, vlasnik preduzeća sa ugradnju i servis gasnih instalacija “MAING“ iz Beograda.
Ovo u praksi znači ukidanje visokih taksi lokalnih samouprava koje su građanima “nabijale“ trošak za uvođenje “plavog zlata“ i to za 400 do čak 1.200 evra.
– Za toliko manje oni koji sada žele da uvedu gas treba da plate, ali to ne znači da je uvođene gasa postalo bagatela – naglašava Majstorović.
Osnovni trošak, pa na to…
Iz Ministarstva građevine procenjuju da će izmenom Pravilnika uvođenje gasa za stan od 60 kvadrata koštati oko 1.700 evra, ali to naravno nisu svi troškovi na koje mora da računa budući korisnik gasa.
Prvi trošak je onaj koji se tiče parcele. Za samo podnošenje prijave “Srbijagasu“ ili drugom lokalnom distributeru, potrebno je imati “papire sa skraćenicama“. To je na prvom mestu geodetski snimak postojećeg stanja na katastarskoj podlozi (KTP), ponegde se navodi ono čuveno birokratsko “izvod ne stariji od šest meseci“ a koji izdaje Republički geodetski zavod, geodete i notari, koji sada imaju pristup bazi.
Drugi dokument je “idejno rešenje“ (IDR) a treći “idejni projekat“ (IDP). Za poslednja dva, ukoliko ne postoje, izrada košta kod geodete od 300 do 350 evra, za svaki.
Iz “Beogasa“, firme koja se bavi gasifikacijom i preko koje gas dobijaju tri opštine u Beogradu, za 24sedam kažu da su prateći troškovi otprilike samog uvođenja gasa isti kao kad se u kuću uvodi struja.
– Osnovni trošak je dovođenje energije za objekat, tamo gde je to moguće jer ima gasne mreže, takozvani kućni merno-regulacioni set. Posle toga građanin u sopstvenoj režiji dogovara razvođenje gasa po kući, od instalacije, kotla, peći i drugih potrošača energije. Za potrošnju koja zahteva 24 kilovata to bi u akcijama koje povremeno dajemo koštalo oko 1.800 evra za standardnu udaljenost od uličnog gasovoda – ističe Dragoslav Barezić iz “Beogasa“.
Kako dodaje, dovođenje gasa do kuće Beograđane košta 840 evra, i to sa PDV-om. Na tu cenu treba dodati i sedamdesetak evra za tehnički pregled i saglasnost za projekat, ali i trošak kopanja za instalaciju u dvorištu od nekih osam evra po dužnom metru. Ako ima betona koji mora da se proseca, pa posle popravlja, to se dodatno plaća.
Ovo su radovi samo “do praga“, a druga faza ima još nekoliko “sitnih“ troškova. Majstorović je naveo neke od njih, na koje neiskusni klijenti u početku ne računaju…
Recimo, kotao za gas se sada može naći i za 500 ili 600 evra, ali potrebno je platiti i instalatera i ovlašćenog servisera za atest, pa sve do troška stručnjaka za “uzemljenje i ujednjačenje po potencijalu“, koje košta od 60 do 80 evra.
Izvođenje tzv. UGI (ugradnja gasne instalacije) košta od 12 pa do čak 309 evra po dužnom metru, zavisi koji promer i koje cevi korisnici gasa žele. Tu je i trošak za postavljanje gasnog kotla, od 100 do 150 evra, kao i “puštanje u rad“ i overa garancije za koje treba još 50 do 100 evra…
– Grejanje na gas vas orijentaciono izađe 25 do 30 evra po kvadratnom metru površine stana. Naravno, ima to da se nađe i za 18 evra po kvadratu metru, ali ne bih nikome preporučio. Posle “ušteda“ u startu na kraju dođe na mnogo skuplje, zbog popravki i održavanja – upozorava Majstorović.
Ministarstvo povuklo presudan potez
U Ministarstvu građevinarstva za 24sedam kažu da su za izgradnju priključka na distributivnu gasovodnu mrežu JP “Srbijagas“, do sada građani plaćali iznos i do 200.000 dinara. To je uključivalo i pribavljanje potrebne dokumentacije od nadležnog organa, a naročito lokacijskih uslova za izgradnju priključka, rešenja o odobrenju za izvođenje radova i prijavu početka izvođenja radova.
Interesovanje ogromno, računati na vreme za radove
Dragoslav Barezić iz “Beogasa“ napominje da je interesovanje ogromno, toliko da još nisu stigli da zbog korone izađu na teren za više od stotinu potencijalnih priključaka prošle godine. Potencijalni klijenti moraju da računaju da je rok izvođenja radova po ugovoru 60 dana za dovođenje gasa do kuće, ali i još 60 za razvođenje instalacije po kući. I to nije sve, jer na kraju potrebno je još 10 do 15 dana za atestiranje i puštanje u rad.
Ukupni troškovi pribavljanja gore pomenutih dokumenata obuhvatali su troškove republičkih administrativnih taksi definisanih Zakonom o republičkim administrativni taksama, troškove opštinskih taksi definisanih opštinskim i gradskim odlukama, troškove izdavanja uslova republičkih i lokalnih imalaca javnih ovlašćenja (RGZ, Telekom, lokalna javna preduzeća, fondovi…).
Iznosi ovih troškova su određeni cenovnicima tih javnih preduzeća i zavise od slučaja do slučaja,. Tu su i troškovi izrade geodetskog snimka postojećeg stanja na katastarskoj podlozi (KTP), troškovi izrade Idejnog rešenja (IDR) i troškovi izrade Idejnog projekta (IDP).
Iz Ministarstva ističu da su se do sada administrativni troškovi pribavljanja svih potrebnih uslova, saglasnosti i rešenja za izgradnju priključka na distributivnu gasovodnu mrežu JP “Srbijagas“ (bez troškova izrade KTP, IDR i IDP koji se obezbeđuju na tržištu) veoma razlikovali od slučaja do slučaja i kretali se u u rasponu od 30.000 do 80.000 dinara.
Pročitajte još:
Kada se ovome dodaju troškovi izrade KTP, IDR i IDP (koji se obezbeđuju na tržištu i koji su neophodni da bi se mogao podneti zahtev), može se proceniti da je minimalni iznos ukupnih administrativnih troškova izgradnje priključka na distributivnu mrežu ne manji od 60.000 dinara, a u nekim slučajevima i opštinama sigurno prevazilazi i 100.000 dinara. Sa ovime su, kako procenjuju u ministarstvu, ukupni troškovi izgradnje za tipski kućni gasni priključak G4 kapaciteta (6m3/h) dostizali i vrednost od 200.000 dinara (1.700 evra).
Izmenom Pravilnika građani će plaćati samo troškove tipskog priključenja na sistem za distribuciju prirodnog gasa na osnovu Odluke o visini troškova i saglasno Metodologiji. Izmenama Pravilnika je obezbeđeno da troškovi koje građani snose prilikom priključenja na gasovodnu mrežu, budu umanjeni i do 100.000 dinara.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju 24sedam.rs
