Iz Privredne komore Srbije ističu: Za visokotehnološki razvoj je neophodan potencijal domaćeg stanovništva

03.10.2021

11:20

0

Autor: M. P.

"Potrebno je da što više kompanija budu izvođači ili podizvođači radova", istakao je pomoćnik direktora Bojan Stanić

Iz Privredne komore Srbije ističu: Za visokotehnološki razvoj je neophodan potencijal domaćeg stanovništva
Ilustracija/Profimedia

Za prelazak sa radno intenzivnih na pretežno kapitalno intenzivne investicije, Srbija bi trebalo da uloži u obrazovanje, očuva političku i makroekonomsku stabilnost i nastavi sa izgradnjom opšte infrastrukture, rekao je pomoćnik direktora Privredne komore Srbije (PKS) za strateške analize Bojan Stanić.

Kada je reč o obrazovanju, ističe da je naredni korak uvođenje dualnog obrazovanja i na fakultete.

- Srbija je napravila značajne iskorake u regionu, zato što je već nekoliko godina u procesu uspostavljanja dualnog obrazovanja u srednjim školama, a sada se govori da bi to trebalo da bude sprovedeno i na univerzitetima. Bilo bi dobro privući tehnološki intenzivne delatnosti, jer bi ti doprinelo poboljšanju strukture izvoza Srbije - rekao je Stanić u razgovoru za Tanjug.

Značaj domaće privrede

Dodao je kako bi istovremeno bilo značajno ako bi se moglo obezbediti da domaća privreda više učestvuje u snabdevanju velikih investitora koji ovde dolaze.

- To bi doprinelo boljem rezultatu neto izvoza, s obzirom na to da mnoge inostrane kompanije u Srbiji ne samo da su izvozno orijentisane, nego i dosta uvoze kako bi obezbedile komponente za proizvodnju koju potom izvoze - objasnio je Stanić.

Podsetio je da su mnoge investicije koje su u poslednjih desetak godina ovde bile realizovane radno intenzivne, i dodao da je sada zbog negativnog demografskog trenda Vlada pomerila cilj na tehnološki intenzivne investicije.

- Posebno raduje što su pojedine kompanije koje su ovde prisutne odlučile da otvore razvojno -istraživačke centre i zato je naročito značajno iskoristiti potencijal domaćeg stanovništva, visokoobrazovanog, posebno inženjerskog kadra. Da tu grade svoju karijeru, kako se ne bi nastavio negativan mehanički odliv stanovništva - naglasio je Stanić.

Naveo je da istraživanja koje je u poslednjih nekoliko godina radio Bečki institut za makroekonomska istraživanja pokazuju da dosta inženjera dolazi u Srbiju, kako stranci koji dobijaju mesta menadžera, tako i brojni naši studenti koji su završili strane univerzitete i veruju da ovde postoji manja konkurencija i stručnjaci u oblasti informacionih tehnologija.

- Podsetio bih na strategiju Pametne specijalizacije. To je dokument koji je usvojila Vlada i koji u pogledu razvoja indsutrije u narednih 10 godina daje prednost pojedinim delatnostima, pre svega prehrambenoj indsutriji, autoindustriji, proizvodnji mašina i uređaja, informacionim tehnologijama i kreativnoj industriji - rekao je Sanić.

Naglasio je da su upravo to delatnosti koje treba da doprinesu restrukturiranju naše industrije u korist izvoza veće dodate vrednosti, kako bismo izbalansirali odnos između izvoza i uvoza.

- Tako da ulaganje u te delatnosti kroz direktne strane investicije, i domaća ulaganja koja su vrlo značajna komponenta BDP-a, treba apsolutno intenzivirati. Vrlo je bitno naglasiti da, ako je učešće investicija u BDP-u bilo oko 18-19 procenata pre nekolikko godina, moglo bi se očekivati da do 2023. ono bude na ciljanih 25 procenata, što bi bilo značajno u pogledu dugoročne prespektive razvoja Srbije - ocenio je savetnik predsednika PKS-a.

- Kada su u pitanju visoke tehnologije, onda se tu najviše traži znanje, a tu komponentu Srbija ispunjava, iz prostog razloga što je Beogradski univerzitet najbolje rangiran u regionu. Sa druge strane psotoji i velika sirovinska baza koja može da se iskoristi u poljoprivredi i industriji i zato je neophodno da male kompanije u Srbiji imaju podršku države kroz nabavku određenih mašina, uređenja, usklađivanje licenci i standarda, kako bi mogle da ispunjavaju savremene uslove koje zahtevaju strane kompanije kako bi ih uključile u lance snabdevanja - smatra Stanić.

Dodao je da je neophodno i da velike strane kompanije shvate su im regionalni privrednici potrebni.

- Na taj način se učvršćuju lanci snabdevanja, a videli smo kakva je posledica kidanja tih dugačkih lanaca snabdevanja koji vode čak do Kine ili prekookeanskih zemalja - napomenuo je Stanić

Istakao je da je neophodno uključiti što više domaćih kompanija i u izgradnju infrastrukture.

- Potrebno je da što više kompanija budu izvođači ili podizvođači radova, iz prostog razloga što na taj način one, ne samo da povećavaju svoje prihode, nego stiču i reference koje bi kasnije mogle koristiti prilikom konkurisanja za projekte u zemlji i insotranstvu - zaključio je Stanić.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Izvor: Tanjug