Gori im pod nogama: Pred novo "zaključavanje" najugroženiji sektori traže hitnu pomoć države

01.12.2020

07:40 >> 09:09

0

Autor: S. Gavrić

I najjače evropske ekonomije preduzele drastične mere zbog pandemije. Šta očekuje srpsku privredu ako uskoro primeni sličan scenario

Gori im pod nogama: Pred novo "zaključavanje" najugroženiji sektori traže hitnu pomoć države
Profimedia/24sedam/Gran Sivacki

Cela Evropa, pa tako i Srbija, nalazi se pred potpunim ponovnim zatvaranjem zbog pogoršane epidemiološke situacije. Drugi talas koronavirusa sve je teško pogodio, a mnoge zemlje, uključujući najveće evropske ekonomije, poput Nemačke, uvele su dosta rigorozne mere.

Tako je upravo Nemačka, najjača ekonomija Starog kontinenta, još 2. novembra zatvorila restorane, barove, sportske i zabavne objekte. Ostali su da rade škole, radnje i frizerski saloni. Iako je prvobitno planirano da mere traju četiri nedelje, kancelarka Angela Merkel dogovorila se sa 16 državnih guvernera da se delimične mere “zaključavanja” produže najmanje do 20. decembra.

Selekcija i za moratorijum

I kada se radi o eventualnom trećem moratorijumu na kredite privredi, sagovornici 24sedam slažu se da bi i njegova primena trebalo da bude selektivna. Profesor ekonomije Ljubomir Madžar smatra da bi novi moratorijum trebalo da se fokusira na ugrožene sektore, i to firme iz oblasti ugostiteljstva, hotelijere, oblast saobraćaja… Kako kaže, njima je takva podrška sada najpotrebnija, ali “postavlja se pitanje budžetskih mogućnosti”.
I bankari smatraju da bi neki novi moratorijum verovatno imao drugačiju formu. Oni navode da su pojedine industrije, poput ugostiteljstva i saobraćaja, osetile najznačajniji udar i veruju da je privrednicima iz tih segmenata, kao i njihovim zaposlenima, pomoć potrebnija nego drugima.

Oštre mere preduzela je i Austrija. Ona je, pored ugostiteljskih i hotelskih objekata, zatvorila radnje, izuzev prehrambenih radnji, drogerija, apoteka, banaka, pošta i pumpi.

Moguć i novi minimalac

Nove mere i eventualna zatvaranja očekuju se, nažalost, i u Srbiji. Takav scenario izneo je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je u nedelju uveče rekao da će država pomoći sektorima turizma i ugostiteljstva ako bude moralo da dođe do novih zatvaranja.

– Pronaći ćemo način da im pomognemo, da li kroz plaćanje još jednog minimalca ili nekako drugačije, videćemo – naveo je predsednik.

Podsetimo da su procene, doduše još od letos, da je sektor turizma u Srbiji, koji obuhvata ugostiteljstvo, hotelsku industriju, organizacije događaja i sajmove, zbog virusa korona izgubio oko milijardu evra.

Da je situacija kritična, ukazali su nedavno predstavnici Unije poslodavaca i Privredne komore Srbije. Oni su uputili zahtev Vladi Srbije da primeni konkretne mere kako bi pomogla ugroženim sektorima. Ukratko, Unija i PKS su predložili da se PDV za sektor ugostiteljstva i hotelijerstva smanji sa 20 na 10 odsto, kao i da se odloži plaćanje poreza i doprinosa, odnosno da se oni u sektoru malih i srednjih preduzeća delimično otpišu.

Pročitajte još: OTKRIVAMO Budžet za 2021: Koje ministarstvo je dobilo najviše novca, koliko para ide privredi, zdravstvu, Vojsci, a kome je “skresan” iznos

Takođe, predlog je i da se obustavi uvođenje lokalnih i državnih taksa i dažbina i nastavi sa garantnom šemom za likvidnost malih i srednjih preduzeća, kao i da se obezbedi nadoknada u slučajevima kada poslodavac zbog smanjenog obima posla ne angažuje zaposlenog na puno radno vreme. Poslodavci su naveli i da bi mogućnost ponovnog zastoja u otplati obaveza privrede prema bankama po osnovu kredita dobrodošla.

Smanjiti PDV, ukinuti doprinose…

S druge strane, i sami ugostitelji su, strahujući upravo od novog zatvaranja firmi, poslali Vladi Srbije spisak neophodnih mera. Georgi Genov, predsednik HORES- a, kaže da ugostitelji veruju da bi ove mere mogle da pruže oporavak hotela i restorana.

– Zatvaranje većine ugostiteljskih objekata tokom prvog talasa imalo je izuzetno težak ekonomski uticaj na naš sektor. Objekti su radili sa ograničenim kapacitetima, a neophodne mere dodatno su povećale troškove ugostiteljima. Do sada već 17 članica EU ima nižu stopu na ugostiteljske usluge – istakao je Genov.

Gubitak za ugostitelje je nenadoknadiv; Profimedia

Tim povodom reagovalo je resorno Ministarstvo trgovine i turizma, koje je takođe Vladi podnelo inicijativu za smanjenje stope PDV sa 20 na 10 odsto. Jedan od predloga jeste i mogućnost produženja moratorijuma na kredite privrednicima iz ovog sektora.

Pročitajte još: Mladi i poljoprivreda: Šta smeta da Srbija bude obećana zemlja

Srpski privrednici i sami kažu da bi ovaj, treći paket pomoći privredi trebalo da bude selektivan. Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić kaže, za 24sedam, da za čitav niz delatnosti, kao što su ugostiteljstvo, industrija zabave, sporta i usluge edukacije i slično, ograničavanje radnog vremena i mere protiv širenja koronavirusa predstavljaju dodatno ograničenje i direktno ugrožavaju opstanak hiljada privrednih subjekata.

Dragoljub Rajić; 24sedam/Katarina Mihajlović

On ističe da bi, iz ugla privrednika, njima najveća pomoć bila redukcija određenih poreskih zahvatanja u periodu kada su im prihodi smanjeni u odnosu na 2019. godinu i svakako smanjenje broja parafiskalnih opterećenja i uvođenje predvidljivih i racionalnih kriterijuma za naplatu parafiskala.

– U sektoru usluga, u nekim delatnostima, pad privredne aktivnosti i prihoda još uvek iznosi 60, pa i 80 odsto. Sada već dosta hotela najavljuje otpuštanje zaposlenih i zatvaranje do proleća. Slični problemi prisutni su i kod prevoznika, turističkih agencija, prevodilaca… U proizvodnji su, opet, kompanije koristile podršku države i uglavnom su zadržale zaposlene, sem jednog dela auto-industrije – navodi Rajić.

Ima i onih koji ne očekuju pomoć države

Kako dodaje, ovde bi puno pomoglo kada bi država za one zaposlene za koje nema posla omogućila kompanijama da im privremeno isplaćuju neto plate bez poreza i doprinosa, dok se nivo prihoda ne vrati na pretkrizni nivo.

Zoran Drakulić; Printscreen/Youtube

– Većina proizvođača bi tako održala isti broj zaposlenih. Ovako, bez redukcije opterećenja zarada neće imati puno izbora, jer mnogi će morati da odluče da li da uđu u rizik od bankrota ili da smanje broj zaposlenih – smatra Rajić.

Zoran Drakulić, prvi čovek srpskog poslovnog kluba “Privrednik” i predsednik “Point grup internešenela”, kaže za 24sedam da tek sada očekuje da privreda oseti prave efekte krize i da u 2021. godini sve u privredi zapravo zavisi od vakcine.

– Poreski krediti dolaze na naplatu, a prestaje ograničenje za otpuštanje kojim je uslovljena državna pomoć. Mislim da mnoge firme neće moći da zadrže radnike. Ukoliko vakcina protiv virusa ne dođe relativno brzo, i tako se ne stabilizuju tržišta, ne vidim ništa dobro za 2021. godinu – smatra Drakulić.

Pročitajte još: “Otvoreni budžeti”: Javne finansije 90 gradova i opština u Srbiji od danas svima dostupne

On ne spada u one srpske biznismene koji pomoć u ovoj krizi očekuju od države.

– Nova vlada realno nema prostora za novi paket mera pomoći privredi jer mi smo siromašna zemlja i državni dug nam je već na ivici prihvatljivog – ističe on.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi