SAM: Jedan dan "zaključavanja" srpsku privredu košta 200 miliona evra

Usklađivanje mera neophodnih za očuvanje zdravlja ljudi, a ne ugrožavajući poslovanje stotina hiljada privatnih preduzetnika i velikih sistema jedan je od najvećih izazova sa kojima se biznis zajednica susreće. Podaci kažu da dan zaključavanja srpsku privredu košta 200 miliona evra. Pored paketa mera s početka pandemije i isplate polovine tri minimalne zarade za sve, postavlja se pitanje novih paketa pomoći Vlade privrednom sektoru, ističe se u saopštenju SAM-a.

Pomoć za restrukturiranje

– Najvažnije je da sve mere koje Vlada Srbije bude donosila budu vrlo usmerene, na one sektore kojima zaista treba pomoć. Sada ima biznisa koji rade sasvim solidno, ali ima i onih koji su strukturno ugroženi. Način na koji su oni poslovali neće se vratiti. Oni moraju da promisle svoje poslovanje i zato im treba pomoć da probaju da se restrukturiraju i da nađu svoj put do izlaska iz krize – istakao je Dragoljub Damljanović, predsednik Srpske asocijacije menadžera.

Vakcinacija ključna za oporavak

Iz Srpske asocijacije menadžera poručuju da je rešavanje zdravstvenog problema preduslov oporavka privrede.

– Što pre završimo sa zdravstvenim problemom, ekonomija će da se restartuje pre. Znači ako to uspemo da stavimo pod kontrolu u leto, onda od tada za godinu dana svakako možemo da računamo da ćemo na neki način doći na neki nivo ekonomije, u nekim granama, koji je bio kao i pre. Zato još jednom apelujemo na vakcinaciju u cilju što ranijeg povratka u normalne životne i poslovne tokove – rekao je predsednik SAM-a.

On je dodao da ogroman novac u Evropi i u svetu čeka da se restartuje ekonomija kada dođe do završetka pandemije.

– Nama je najvažnije kako će Evropa da krene jer naša privreda je praktično potpuno integrisana – rekao je Damljanović, i dodao da ga raduje što su dva osnovna pravca u koja će Evropa investirati ekologija i digitalizacija.

To će, kako kaže, kompletno promeniti način na koji je ekonomija radila i otvoriti niz potpuno novih radnih mesta i tu industrije koje su na neki način izgubile moraju da nađu šansu.

Najveći izazov sačuvati radna mesta

Najveći izazov jeste sačuvati radna mesta, pri čemu su posebno ugrožene industrije u kojima se suštinski promenilo tržišno okruženje. Takva je turistička industrija, hoteli, ugostitelji i mnoge druge koje moraju da shvate kako će da rade u budućnosti, odnosno kako će klijenti da se ponašaju i da prema tome prilagode svoje poslovanje. To je posebno teško za mala i srednja preduzeća jer nemaju dovoljnu akumulaciju kapitala da bi mogla da se na duže vreme zaduže i da izdrže takav pritisak.

Pročitajte još

NEDIMOVIĆ Srpski agrar u uzletu: Indiji smo prodali sve što imamo, sada osvajamo Vijetnam i Emirate

Narodna banka: Kako da skuplji kredit zamenite jeftinijim

– Neki od njih probaju da diversifikuju posao i da krenu u poslove koje sada mogu da rade i koji su se otvorili, neki prelaze recimo na e-komerc, probaju da svoje proizvode plasiraju na taj način, a neki, kojima industrija to ne dozvoljava, pokušavaju da optimalno organizuju svoje troškove. I mislim da je ključno da u saradnji sa bankama probaju da premoste taj period. I bankama je u interesu da sve te firme prežive. Šta bi banke radile sa ogromnim nekretninama, koje bi uzimale kao hipoteku, halama, zgradama, hotelima, ništa ne mogu da urade s tim. Bankama je u interesu da njihovi klijenti prežive i da počnu da uspešno rade, da bi mogli da isfinansiraju dugove – kaže Damljanović.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi