Stanje u srpskoj privredi: I "zaključani", Nemci više kupuju našu robu

02.04.2021

07:47 >> 11:51

0

U novom talasu pandemije, koji je ponovo pod oštre restrikcije stavio društva i ekonomije Evrope, srpska privreda beleži rast i proizvodnje i izvoza

Stanje u srpskoj privredi: I "zaključani", Nemci više kupuju našu robu
Pixabay/Ekkasit Chaingam

Srpska privreda se dobro nosi sa posledicama ekonomske krize zbog pandemije kovida 19, zbog koje su ponovo “zaključane”, ili su to već mesecima, gotovo sve ekonomije u Evropskoj uniji, poput Nemačke. Februarski podaci, koje je ovih dana saopštio Republički zavod za statistiku, pokazuju svu žilavost, stranim investicijama promenjene strukture domaće privrede, kaže za 24sedam Ivan Nikolić, ekonomski analitičar iz Ekonomskog instituta u Beogradu i urednik biltena mesečnih analiza i trendova.

– Nastavlja se, čak i ubrzava izvoz, a zanimljivo je i da raste prerađivačka industrija. I dalje odolevamo svemu što se u svetu i Evropi događa, i zasad se ne vide negativni uticaji pandemije – ističe Nikolić.

Smanjena procena BDP-a

Situacija u Evropi, koja se ovih dana ili “ne otključava”, kako je bilo očekivano, ili ponovo ide u “lokdaun“, gde su mere malo popustile, navela je i srpske državne zvaničnike da opreznije procenjuju rast BDP-a ove godine. Pri donošenju budžeta za 2021. u decembru figurisana je brojka od šest odsto rasta ekonomije u ovoj godini. Predsednik Republike Aleksandar Vučić je u sredu rekao da to možda neće u novim okolnostima biti ostvarivo, ali da je i pet odsto odličan rast u evropskim razmerama.

– Za sada nema naznaka iz privrede da se usporava, ali se sada daje mala rezerva u procenama, jer niko nije očekivao da će stići novi talas epidemije. Mislili smo da je kriza izazvana kovidom okončana s krajem prošle godine, a izgleda da smo na novom početku – objašnjava Nikolić.

Prema poslednjim desezoniranim podacima, ukupna industrijska proizvodnja zabeležila je u januaru rast od 7,3 odsto, a u februaru 9,7 odsto u odnosu na prosek 2000. godine. Prerađivačka industrija ima u februaru, nakon januarskih 7,2 odsto, još viši rezultat, skok od 10 odsto.

Od marta jasnija slika

Prema podacima koji nisu sezonski “očišćeni“, ukupan rast je 2,6 odsto, u prerađivačkoj industriji 1,4 odsto, ali je, recimo, samo produkcija trajnih proizvoda široke potrošnje porasla za 16,6 odsto. Doduše, intermedijarni proizvodi (sirovine i poluproizvodi za dalju obradu do krajnjeg oblika proizvoda) porasli su samo 2,6 odsto.

Rezultati izgledaju dobro, ali kod rasta industrijske proizvodnje, kao i kod podataka spoljne trgovine, treba imati u vidu da se februarski podaci odnose na mesec u kome se problematične 2020. korona još nije rasplamsala, i da će tek od marta da se jasnije vidi u kakvom je danas stanju privreda i Srbije i EU.

– Ušli smo u period u kome je statistička osnovica iz prošle godine niska i sada ćemo dobijati podatke koji bi trebalo da pokažu visoke brojke i da industrija napravi razliku u odnosu na kriznu prošlu godinu – ukazuje Nikolić.

Zadržali smo nemačko tržište

Isto kao za proizvodnju, statistički važi i za spoljnu trgovinu koja, pogotovo u izvozu, beleži još bolje rezultate nego proizvodnja.

– Uspeli smo da zadržimo nemačko tržište, uprkos tome što se ta ekonomija, koja je naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner, sporo oporavlja i “zaključana” je od novembra. To jasno pokazuje podatak da je naš izvoz u Nemačku u januaru i februaru porastao 5,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ono što brine jeste veliki pad italijanskog tržišta, a to je pre svega izvoz “Fijatovih“ automobila iz Kragujevca – ističe Nikolić.

Pročitajte još

Srbija je u februaru izvezla robe za 1,6 milijardi evra, i to je rast od šest odsto u odnosu na februar prošle godine. Tu su isprednjačili izvoz hemikalija i hemijskih proizvoda (rast 14,2 odsto) i električna oprema (gotovo 25 odsto). Istovremeno, uvoz je pao 3,5 odsto, na 1,98 milijardi evra, gde je od vrednosno najznačajnijih proizvoda porastao uvoz osnovih metala (9,4 odsto), a najviše je pao uvoz odeće (10 odsto).

– Generalno, pad uvoza je dobar, jer smanjuje spoljnotrgovinski deficit. Naravno, treba još detaljnije pogledati podatke u kom segmentu je taj pad izraženiji, jer ako je to uvoz robe široke potrošnje, onda je dobro. Ali ako je uvoz sirovina i poluproizvoda potrebnih industriji da proizvodi i izvozi, onda nije – navodi Nikolić.

Što se tiče prometa u trgovini, on je niži nego sredinom prošle godine, i to bi moglo da bude nešto što će potrajati.

– Manje je raspoloživih sredstava, ali i želje za kupovinom u svim ovim okolnostima pandemije. Kovid nam je promenio i potrošačke navike, a tek ćemo videti koliko duboko i u kojoj meri – zaključuje Nikolić.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi