Sapleo se o kabl u svom stanu i otvorio ozbiljno pravno pitanje: Ko odgovara za povredu tokom rada od kuće?

Podaci Inspektorata za rad pokazuju da je tokom prva tri meseca 2026. godine u Srbiji sprovedeno ukupno 206 inspekcijskih nadzora zbog prijavljenih povreda na radu, što je za 15 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.

Od početka godine do kraja marta život je izgubilo sedam radnika, dok je u istom periodu lane stradalo desetoro zaposlenih.

Građevinski sektor i dalje se smatra jednom od najrizičnijih oblasti u Srbiji, prvenstveno zbog rada na visini, korišćenja teške mehanizacije, nedovoljne upotrebe zaštitne opreme, ali i angažovanja radnika na privremenim i sezonskim poslovima. Inspekcije najčešće kontrolišu primenu mera bezbednosti, stanje skela i opreme, kao i organizaciju rada na gradilištima.

Ono što je nekada bilo izuzetak danas...

Istovremeno, sve više pažnje privlače i povrede koje zaposleni dožive radeći od kuće ili na daljinu. Ono što je nekada bio izuzetak, danas je postalo svakodnevica u mnogim kompanijama, naročito u IT sektoru, administraciji i uslužnim delatnostima. Međutim, zakonska regulativa i dalje ne prati dovoljno brzo promene na tržištu rada.

Advokat Branislav Vještica objašnjava da povreda nastala tokom rada od kuće može biti priznata kao povreda na radu, ali pod određenim uslovima.

- Ako je ugovorom precizirano da zaposleni radi iz tačno određenog prostora u svom domu, povreda koja se dogodi u tom prostoru može se tretirati kao povreda na radu - navodi Vještica.

Dodaje da postojeći Zakon o radu samo delimično reguliše rad od kuće i rad na daljinu, zbog čega se u praksi otvara niz pitanja – od odgovornosti za bezbednost prostora, do dokazivanja da je povreda zaista nastala tokom radnog vremena.

Poslodavac nema direktnu kontrolu

- Poseban problem predstavlja činjenica da poslodavac nema direktnu kontrolu nad uslovima rada u stanu zaposlenog, ali to, prema mišljenju stručnjaka, ne znači da bezbednosni standardi ne treba da postoje. Među ključnim pitanjima izdvajaju se ispravnost električnih instalacija, adekvatno osvetljenje, ergonomija prostora i bezbedno kretanje tokom rada.

Dodatne komplikacije nastaju kada zaposleni rade iz drugih država, hotela, coworking prostora ili kafića, jer postojeći propisi u velikoj meri ne prepoznaju takve situacije. Zbog toga stručnjaci smatraju da bi trebalo preciznije urediti prijavljivanje i evidenciju povreda tokom rada na daljinu, kao i jasnije definisati šta se uopšte smatra „radnim mestom“ u stanu zaposlenog. 

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi