Danas se obaraju cene 3.000 artikala: Vlada donosi uredbu, trgovci spremaju taktiku

Kao što je sredinom meseca i najavljeno Vlada Srbije danas, kao jednu od četiri mere za održanje životnog standarda, donosi uredbu u ograničenju trgovačkih marži.

Uredba će biti donesena na sednici Vlade u redovnom terminu četvrtkom, dan nakon velikog sastanka ministara koji su resorno vezani za trgovinu sa trgovcima na veliko i malo u Privrednoj komori Srbije.

Sastanak, koji je bio zatvoren za javnost, bio je težak za obe strane, po priznanju samih ministara finansija Siniše Malog i trgovine Jagode Lazarević, ali je ipak „kontruktivno završio“.

Prema nezvaničnim informacijama, predstavnici 26 veletrgovaca i maloprodajnih lanaca imali su ozbiljne sumnje da će najavljeni sistem funkcionisati bez pogubnih posledica po tržište ali i državne prihode od PDV-a, pogotovo ako potraje. S druge strane, dobili su uveravanja da ako pokažu dobru volju i izađu u susret državi i inflacijom i visokim cenama sve iscrpljenijih novčanika potrošača da će svima biti dobro.

Prema najavama ministra finansija nakon sastanka, Vlada će uredbom ograničiti trgovačku maržu na 20%, s primenom od ponedeljka, 1. septembra. Tada bi na rafovima maloprodajnih lanaca u Srbiji trebalo da se nađe najmanje 3.000 proizvoda iz 23 robne grupe sa sniženim cenama.

"Najmanje 3.000 a očekujemo da bude i 10, 12 ili 20 hiljada proizvoda sa smanjenom cenom, tako da ćemo na pravi način ispuniti ono što je predsednik Vučić i obećao, da će se sniženje odnositi na najveći broj mogućih proizvoda, na ono što de fakto najviše utiče na životni standard građana Srbije", rekao je Mali.

Marže, rabati, off-ovi…

Zarade u trgovini, posebno trgovini na malo su u Srbiji svakako veliki i dosta veći nego u regionu a posebno u EU, tu spora nema jer to pokazuje i statistika. Najveći profit u privredni prošle godine, i to ubedljivo, imao je sektor trgovine na veliko i malo. Neto dobit ovog sektora od 207,6 milijardi dinara (1,8 milijardi evra) čini skoro četvrtinu ukupne dobiti privrede a trgovina je zabeležila rast prihoda od 4,8% i neto dobiti 5,4%.

Holandski Delez, kao najveći trgovinski lanac (Maxi, Shop&Go) je imao prihod 1,47 milijardi evra (+8%), ali mu je profit pao na 63 miliona evra. Iko je razlika između troškova po kojoj je nabavio robu i prihoda od prodaje bio gotovo 45%, rasli su i rashodi a među njima najveći deo za plate zaposlenih. Bruto marža je u 2024. godini, prema podacima iz finansijskog izveštaja objavljenog na APR, iznosila 51,5 milijardi dinara, odnosno 31,1%.

Drugi po dobiti je Univerexport, sa 5,8 miliona evra (-18%) ostvarenih na povećanom prihodu od 358 miliona evra. Oni su imali razlika između nabavnih troškova i prodajnih prihoda 37,4%.

Ali, javnost lako prenebregne činjenicu da ima i onih, i to ne malih, trgovaca koji su završili sa profitom u minusu: Merkator S (Merkator i Roda), Gomex i Metro Keš end keri.

Šta se ograničava?

Sada će svi oni čiji je poslovni prihod prošle godine bio veći od 4,5 milijarde dinara (oko 38 miliona evra) morati da se sada snađu sa ograničenom maržom, rabatom i brojnim off-in (engl. off-invoice discounts) popustima od dobavljača.

A te marže biće maksimizirane na 20%, što je ogromna razlika od sadašnjih koje se u proseku kreću iznad 45%. Predviđeno je ograničavanje ukupnog iznosa svih dodatnih naknada koje trgovac na malo fakturiše dobavljaču (off-ovi) na maksimalno 10 odsto (rabat).

Marže su ograničene i u trgovini na veliko, i to na kumulativno najviše 20%, bez obzira koliko trgovaca ima u nizu.

Profimedia

 

Sa ograničenim, tj sniženim maržama, u državi očekuju da će cene za krajnje kupce biti snižene za oko 15 odsto, kako je rekla ministarka trgovine Jagoda Lazarević.

Država smatra da će se time otvoriti prostor da građani parama koje "uštede" na određenim artiklima, potroše na neke druge pa time ni trgovci ne bi bili u gubitku.

Međutim, pojedini trgovci su se i pre sastanka i to javno oglasili da to ne mora da znači da će ići baš tako. Goran Kovačević, osnivač i trgovinskog lanca Gomex i predsednik Nadzornog odbora tog značajnog lanca trgovina u "Nedeljniku" je izneo svoje primedbe na najavljeni sistem.

Kovačević kaže da linearno ograničenje marži narušava osnovni princip poslovanja i da ako se sve marže ograniče na 20%, može doći do apsurdne situacije da skuplji proizvod poput ulja poskupi (jer mu je sadašnja marža manja od toga), dok bi pojeftine neki proizvođačima manje bitni proizvodi, poput praška za pecivo. drastično pojeftinili.

On kaže i da bi zadržavanje niskih marži na najprodavanijim proizvodima, uz spuštanje na svim ostalom proizvodima, trgovce gurnulo u siguran gubitak jer bi se srušio trenutni poslovni model koji se zasniva na balansiranju različitih marži.

Trgovcima nije jasno, i to se videlo i na sastanku, ni na koje će se sve marže i popuste odnositi mere, a toga u trgovini ima baš mnogo, od količinskih off-ova, preko promotivnih, sezonskih, za promptno plaćanje…

Tako je npr. pitanje da li će se u obračun marže uključivati i bonusi koje trgovci dobijaju od proizvođača na kraju godine. Ukoliko su uključeni, to je dodatni udarac na trgovce, a ukoliko nije trgovci bi mogli samo formalno da smanje marže, a razliku nadoknade kroz godišnje bonuse.

Trgovci upozoravaju i na to da neki proizvodi sa smanjenim maržama više ne bi bili atraktivni trgovcima da ih uopšte prodaju, što bi moglo da izazove smanjenje ili potpuni prestanak proizvodnje određenih artikala, odnosno nestašice na tržištu.

Ono što se glasno ne čuje iz trgovačkih redova je da može da se desi i na ona robe koje bi pod smanjenim maržama bilo, bude slabijeg kvaliteta. Takozvane SKU zamene (Stock Keeping Unit) podrazumevaju zamenu skupljih ili manje profitabilnih proizvoda jeftinijim alternativama koji donose veću kontrolu nad cenama i profitnim marginama.

Ukoliko ograničenje marži potraje, trgovci bi se mogli odlučiti na povećanje obima "svoje" robe, odnosno privatnih robnih marki, jer se eliminišu dodatni troškovi povezani s brendiranim proizvodima i posrednicima. To može nadoknaditi smanjenje prihoda od rabata ali time su na gubitku dobavljači.

Marže globalno rastu

Priča o trendu rasta marži nije od juče, pokazuje studije konsultantske kuće Mekinsi o evropskom tržištu namirnica i Demodaran o američkom u periodu 2019-2024. One pokazuju da su bruto marže porasle nakon pada 2019-22 godine, ali da nisu prelazile nivo od 25-26% ali da su EBIT marže sa 3-3,3% u 2019. pale na 2,5-3% u 2022. da bi se 2024. i one povratile na 2,8-3,3%.

Srpske bruto marže su daleko veće, i preko 45% ali trgovački lanci ovde zbog svoje male efikasnosti, daju EBIT od svega 0,91% do 1‚42%, pokazuju podaci Emis.com.

Posebno je pitanje što su trgovci propustili da edukuju svoje potrošače, ili bar deo javnosti, u tome šta njihovi prihodi a šta troškovi, pa vlada opšta zbunjenost šta su zapravo marže, da postoje bruto i neto, a koja se još više uvećava poređenjem (neuporedivih podataka) sa Evropom ili svetom.

Bruto marža u trgovini predstavlja razliku između prihoda od prodaje i troškova prodate robe, izraženu u procentima prihoda. Ona pokazuje koliko kompaniji ostaje novca nakon što se oduzmu direktni troškovi nabavke ili proizvodnje robe koja je prodata (COGS). U trgovinskom kontekstu, COGS uključuje cenu nabave robe, troškove prevoza, carine i druge zavisne troškove nabavke. Ovaj trošak ne uključuje indirektne troškove kao što su marketing i prodaja.

Tako, na primer, ako je prihod od robe 75 evra, a troškovi nabavke prodate robe 50 evra, bruto marža je tu 33%.

Neto marža, s druge strane, izračunava se tako što se od prihoda oduzmu svi troškovi poslovanja, uključujući troškove prodate robe, troškove distribucije, plate zaposlenih, operativne troškove (zakup prostora, struja-voda-grejanje, troškovi transporta i logistike unutar lanca, troškovi marketinga i prodaje, poreski i administrativni troškovi, porezi i drugi rashodi).

Neto marža pokazuje koliko procenata prihoda ostaje kao čista dobit kompanije nakon svih troškova, i zbog toga se ona "meri" u tek nekoliko procenata.

Što se potrošača tiče, oni ni od ponedeljka neće znati koliku bruto ili neto maržu imaju trgovci, ili koliki su rabat dobili od dobavlja. Videće samo da su neke cene snižene, i mogu da se nadaju da su to većinom oni proizvodi koje njihovo domaćinstvo najčešće i kupuje.

Ono što neće videti, bar neko naredno vreme su "akcije", "promocije" i razna druga slična kratkotrajna sniženja na najprodavanije artikle, ukazuju neke nezvanične informacije iz pojedinih lanaca o prestanku svih aktuelnih akcija 31.avgusta. To je i logično, jer ne može se istovremeno imati i "trajno" i redovno sniženje, makar dobijeno i administrativnim ograničenjem marže, i ono povremeno i kratkotrajno "akcijsko".

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi