Siva ekonomija narušava i zdravlje i budžet

Siva ekonomija predstavlja ozbiljan izazov za države – ne samo zato što se izbegava plaćanje poreza i stavrana nelojalne konkurencije firamam koje legalno posluju, već i zbog šireg društvenog rizika koji uključuje ugrožavanje zdravlja, povećanje siromaštva i urušavanje poverenja u institucije.

Efikasna borba protiv ovog fenomena zahteva bolje zakone, jednostavnije procedure i veću transparentnost u radu državnih službi, a u Srbiji se procenjuje da siva ekonomija čini oko 21 odsto ukupne ekonomije, istaknuto je na konferenciji koju je organizovao NALED pod nazivom “Inovacijama protiv sive ekonomije”, piše Biznis.rs.

Samo zbog korišćenja neregistrovanih i nekontrolisanih preparata za zdravlje, godišnje umre oko milion ljudi – najčešće usled pogrešnog lečenja, neželjenih efekata ili infekcija koje se ne mogu zaustaviti neadekvatnim terapijama.

– Siva ekonomija prožima gotovo sve sfere života – od trgovine i ugostiteljstva, do građevinarstva, pružanja usluga i zdravlja. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, čak 25 odsto zdravstvenih usluga u nerazvijenim područjima pruža se izvan zakonski registrovanih ustanova, što dodatno povećava rizik po zdravlje ljudi. Pored toga, siva ekonomija ne podrazumeva samo lekove i medicinske usluge – veliki broj svakodnevnih proizvoda, uključujući odeću, elektroniku i prehrambene artikle, takođe se kupuju van zakonskih tokova – kazao je profesor na Fakultetu bezbednosti Petar Stanojević.

Neka istraživanja pokazuju da je i do 40 odsto svih proizvoda kupljenih putem interneta ili ulične prodaje zapravo deo nelegalne trgovine. Takva roba često ne ispunjava osnovne standarde kvaliteta, a kupci su bez prava na reklamaciju, garanciju ili zaštitu.

Koliko je zapravo tih 21%?

Profesor Stanojević tu srpsku „sivu petinu“ pretaće u ljudima razumljivije brojke – i posledice.

– Ako se uzme u obzir da je ukupni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije oko 80 milijardi evra godišnje, 21 odsto od toga iznosi između 16 i 17 milijardi evra koje se odvijaju van legalnih tokova. Drugim rečima, to je novac koji ne ulazi u državnu kasu, niti se koristi za finansiranje zdravstva, obrazovanja, infrastrukture i drugih javnih usluga. Čak i kada bi samo jedan procenat te sive ekonomije bio uveden u legalne tokove, to bi značilo dodatni prihod od oko 800 miliona evra. A ukoliko bi se veći deo tog sektora legalizovao, potencijalni prihodi države bi se mogli kretati između 200 i 300 miliona evra godišnje samo od poreza i doprinosa – objasnio je profesor.

Ove brojke jasno pokazuju koliko bi suzbijanje sive ekonomije bilo korisno za budžet Srbije. Ne samo što bi omogućilo dodatna sredstva za razvoj, već bi se stvorila i ravnopravna konkurencija među privrednicima – jer trenutno legalni subjekti trpe štetu zbog nelojalne konkurencije iz sive zone.

Zanimljivo je da se upravo u toj „nevidljivoj“ ekonomiji nalaze neki od najprofitabilnijih tokova novca. Drugim rečima, siva ekonomija je za mnoge u Srbiji postala svojevrsna „investicija“ – niska poreska opterećenja, manjak inspekcijskog nadzora i brza zarada, bez obaveze prema sistemu.

Iako je ova pojava izražena u Srbiji, slični problemi postoje i u drugim zemljama, posebno u regionu Balkana i u državama u razvoju. U nekim slučajevima, siva ekonomija čini i više od trećine nacionalne privrede.

Zato borba protiv sive ekonomije mora biti jedan od strateških ciljeva svake odgovorne vlade. To ne podrazumeva samo kaznenu politiku, već i stimulisanje legalnog poslovanja – kroz poreske olakšice, smanjenje administrativnih barijera i podsticanje poverenja građana u institucije.

Digitalizacija kao oružje protiv nelegalnog

U savremenom kontekstu, gde digitalne tehnologije preoblikuju tržište, postoji ogroman potencijal za suzbijanje sive ekonomije putem transparentnosti, elektronske fiskalizacije, digitalnog plaćanja i automatizovane kontrole. Tehnologija može postati saveznik države – ali samo ako postoji politička volja i strategija koja ide iznad kratkoročnog interesa.

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović navela je da je u kontekstu borbe protiv sive ekonomije, posebno važno osvrnuti se na potencijal koji digitalizacija i inovacije donose u rešavanju ovog višedecenijskog problema.

– Kada je 2014. NALED osnovao Savez za fer konkurenciju, kao svoje prvo stručno radno telo, čak 30 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije činilo je neformalno poslovanje. Pokrenut je dijalog sa Vladom Srbije, koji je ubrzo doveo do formiranja Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije, koje danas funkcioniše pod rukovodstvom Ministarstva finansija.Tokom protekle decenije, postignuti značajni rezultati. Uvedena je e-fiskalizacija, koja omogućava realno vreme praćenja prometa, kao i elektronsko plaćanje poreza, čime je znatno povećana transparentnost poslovanja. Digitalizacija je pomogla i inspekcijama da bolje targetiraju subjekte visokog rizika, a građani su dobili aplikacije putem kojih mogu anonimno prijavljivati neizdavanje fiskalnih računa – podseća Jovanovićeva.

Uz pomoć inovativnih rešenja, država je uspela da smanji udeo sive ekonomije – sa gotovo trećine BDP-a, na oko 21 odsto, što je i dalje visoko, ali pokazuje jasan napredak.

– Ono što posebno ohrabruje jeste spremnost da se u borbu uključe i sami građani i privrednici. Kroz edukaciju, informisanje i stimulativne kampanje, poput nagradnih igara za fiskalne račune, polako se menja i svest ljudi – da kupovina „na crno“ nije povoljnija, već štetna za sve. Digitalizacija, međutim, nije sama po sebi dovoljna. Potrebno je da bude praćena daljom reformom institucija, jačanjem kapaciteta poreske administracije i stalnim dijalogom sa privredom. Samo tako se može postići održiva formalizacija tržišta, bez represije i prinude, već kroz poverenje i partnerstvo – smatra izvršna direktorka NALED-a.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi