Srbija na raskrsnici: Hoćemo li da budemo Irska ili Mađarska?
Strane investicije su dobar način da se podigne ekonomija ali za održiv rast potrebne su domaće, i to u visoku tehnologiju
U 2024. privreda Srbije ostvarila je relativno visok privredni rast, inflacija pada ali usporeno ali je spoljni deficit značajno povećan. To bi moglo da se dodatno pogorša i u 2025. i sledećim godinama ukoliko ne počne da se menja struktura srpske privrede, prognoza je koju su danas dali stručnjaci FREN-a na predstavljanju novog broja biltena Kvartalni monitor.
Privreda je ove godine porasla do 3,7% odsto, prevashodno vođena domaćom tražnjom čiji rast usporava opadanje inflacije ali i povećava spoljnotrgovinski deficit.
Tako će biti i sledeće godine, istakao je glavni urednik Kvartalnog monitora i profesor Ekonomskog fakulteta, Milojko Arsić, kada će BDP-a biti oko 4% ali i tada će problem biti isti, odnosno još veći.
– Rast zasnovan na domaćoj tražnji koju održavaju veće plate, uz to koje rastu mnogo više od solidno veće produktivnosti, nije dugoročno održiv. Mala ekonomija kao što je naša mora da se zasniva na proizvodnji za izvoz. I to proizvodnjom zasnovanom na domaćim investicijama i visokim tehnologijama jer pitanje je koliko ćemo moći da spoljnotrgovinski deficit finansiramo prilivom stranih investicija ili iz doznaka, pritom još u tradicionalnim sektorima proizvodnje – istakao je Arsić.
Pročitajte još:
Deficit tekućeg bilansa je između 5,5% i 6,5% BDP-a. Prošle je godine bio 2,4%, a sledeće će biti još veći.
- A rashodi od dividendi koje ovdašnje strane kompanije plaćaju matičnim firmama i kamata na državne dugove već su stigli na 90% prihoda od doznaka – kaže Arsić.
Kapital je ptica selica
Stručnjaci iz FREN-a upozoravaju da strani investitori prestaju da re-investiraju profite ostvarene ovde i onda se novac vraća odakle je stigao ili ide na neka druga tržišta.
– Ukoliko se odlivi povećaju, a vidimo kako je donedavno najveći investitor ovde Nemačka u krizi koja će trajati godinama, mi smo u problemu. Trebaju nam investitori koji će moći da plate po 1.000 evra radnicima , trebaju nam nove visoke tehnologije – napominje Arsić.
Arsić je naveo da probleme sa prilivom, i odlivom kapitala imaju i oni koji su donedavno bili pojam uspešnosti, poput komšija Mađara ili tehnološke meke Zapada - Irske.
Teško da možemo da budemo Irska, koja i dalje ima velike strane investicije, a moramo da učimo iz primera i grešaka Mađarske.
Rast plata (donekle) opravdan
Arsić je dodao da rast plata, koji je realno bio veći od 9% za prvih deset meseci ove godine (za koje postoje podaci), preko rasta produktivnosti („solidnih 2,4%“) može još neko vreme da bude finansiran iz smanjenja profita koji su bili veliki 2022. i 2023 godine, ali ne zadugo.
Prema podacima UNCTAD, Mađari su u pretkriznoj 2019. godini imali 4,1 milijardu dolara direktnih stranih investicija, da bi one prošle godine narasle na šet milijardi. Irsku je kriza, i beg investitora, ozbiljno pogodio i sa 149 milijardi koje su ušle u 2019. došli su do toga da prošle godine imaju beg kapitala veći od devet milijardi.
Međutim, kod Mađara su stranici investirali u klasična sektore, poput automobilske industrije i visokom tehnologijom se bave sa elektrifikacijom automobila (fabrike baterija) a kod Iraca u tehnološki i farmaceutski biznis.
Zbog toga se do 2023. u Irskoj nakupilo 1.410 milijardi SDI a 2010. je stok bio „svega“ 286 milijardi, dok je u Mađarskoj ukupan skor porastao za trinaest godina sa 91 na 119 milijardi. Istovremeno se u Srbiji nivo pomerio sa 22 na 60 milijardi. Značajno ali ne i dovoljno. A onda je počekom ove godine priliv SDI u Mađarsku postao "negativan" - odnosno odlilo se čak 90 milijardi dolara.
Možda ne možemo da budemo Irska na Balkanu, ali možemo bar da probamo.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari