Za elektromobile nema veze, ali s hibridima bi trebalo da sustignemo region

Srbija uveliko zaostaje za razvijenom Evropom, pa i za ne tako razvijenim regionom, po pitanju elektromobilnosti (e-mobilnost), ali bi bar po pitanju „prelaznog rešenja“, koje izgleda neće biti baš tako kratkotrajno, morala da poboljša svoj položaj, kaže za 24sedam profesor Ivan Blagojević sa Katedre za motorna vozila Mašinskog fakulteta u Beogradu.

Prema uporednim podacima Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova (SAUV), Srbija se nalazi na začelju evropske liste e-mobilnosti. Prema podacima za prvih osam meseci ove godine, na tržištu automobila oni električni u Srbiji jedva da su dostigli 1%, dok je već u komšiluku taj udeo veći pet puta (iznad 5%), a u razvijenim zemljama EU gotovo 15%.

Međutim, profesor Blagojević, priznati domaći stručnjak za „alternativne“ pogone vozila, što očigledno električna i hibridna vozila već neko vreme nisu u razvijenom svetu, ne smatra da je to neki veliki nedostatak Srbije.

– Imate pad prodaje električnih vozila i u Evropskoj uniji, tako da nisam nešto posebno razočaran tim navedenim brojkama. Na neki način, sve to što se dešava oko elektromobilnosti je, po meni, suviše pametno. To ne ide nekim prirodnim procesom. Sad sam slušao jedan rad nemačkog profesora Puca, koji je naveo argumente zašto u Nemačkoj to uopšte nije tako održivo kao što političari i njihovi zeleni tvrde, a kamoli u Srbiji. Prvo, i kad bi sva vozila prešla na električnu energiju, vi ne biste imali mogućnost proizvodnje tolike električne energije iz ekoloških izvora. Drugo, gde biste držali ta vozila na punjačima, jer njih ne punite po 10 minuta ili pet minuta, već satima. I nemate prostora gde ćete ta voza da postavite. Treća stvar, apsolutno se ćuti o tome šta se događa kad se električno vozilo zapali, odnosno šta kad počne da gori. Ono ne može da se ugasi. Tako da su sve to problemi koji se na neki način stavljaju pod tepih – ukazuje prof. Blagojević.

Za nas se zna šta je razlog ovakvog rezultata, ali ni u EU nije mnogo bolje – suviše velika cena vozila, a suviše malo punjača i mesta gde bi se vozila punila.

– Ekologija i pitanje energetske održivosti sigurno nisu razlog zašto u Srbiji ne postoji veći broj vozila. Pre svega, to je zbog cene tih vozila i loše mogućnost punjenja. Pitanje je da li će cena ići ispod 20.000 evra, čak i kod našeg EV iz Kragujevca – ističe Blagojević.

Prema analizi SAUV, broj vozila koja uz SUS motor imaju i električni pogon u Evropi je za samo pet godina sa 6,6% dostigao 39% tržišta. U širem regionu oko Srbije, te brojke su i veće, pa to ide od skromnih 5% u Bugarskoj, preko 14% u Sloveniji, 32% u Hrvatskoj, do 47% u Rumuniji, 54% u Grčkoj i 56% u Mađarskoj.

Ove poslednje tri zemlje bi trebalo da budu i naša meta, jer se Srbija trenutno nalazi na 30% vozila sa hibridnim pogonom u ukupnom broju novoregistrovanih vozila.

Ovakva renesansa hibrida ne treba da čudi jer, ističe to i profesor Blagojević, ovakav tip pogona ima brojne prednosti.

- Ima više razloga. Jedan bitan je da nemate ograničenje dometa kao kod EV, a gotovo jednako čuvate životnu sredinu. Druga stvar, kad odete na otvoreni put, klasičan hibrid je znatno efikasniji nego samo motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Nadalje, servisiranje tih vozila ispostavilo se da je jeftinije, recimo, nego nekih modela sa dizelom motorom, tako da mi je drago što vidim da se taksisti kod nas sve više i više odlučuju za tu vrstu vozila. Znači, prednosti su tu, čak i da tu ne uključimo pitanje ekologije i mnogo manje štetnih izduvnih gasova – kaže Blagojević.

Ali, da bi Srbija nastavila da razvija ovaj segment automobilskog tržišta, pogotovo sada u situacija kada je forsirani trend vozila na struju (baterijskih) prilično popustio u Evropi i kada će hibridi izgleda biti mnogo dugotrajnije „prelazno rešenje“ nego što se pretpostavljalo, mora se malo „pomoći“.

Foto:Pixabay/ Stan Petersen

 

A tu smo napravili korak nazad, jer je ove godine ukinuta subvencija na hibridna vozila i država daje naknadu samo za baterijska (BEV).

– Ta subvencija je trebalo da ostane, samo da se pooštre kriterijumi, da može da ide za mild i ful hibride a ne i na mikrohibride, gde nemate električni pogon automobila već je elektromotor samo pomoćni agregat, za start-stop i slično. To što je jedna firma prodavala najviše ovakvih automobila, govorim o "Tojoti", ne bi trebalo da je razlog, jer treba priznati da imaju najrazvijeniju tehnologiju i da su najduže u ovome. Bitno je ono šta time dobijaju Srbija i svi njeni građani, kroz ekonomičnost i zdraviju sredinu – zaključuje profesor Blagojević.

Kupiti e-polovnjak nije baš najpametniji potez

Rešavanja jednog od dva presudna problema električnih vozila, njihove cene, time što bi se uvozila/kupovala polovna vozila nije ni izbliza dobro rešenje, ističe profesor Ivan Blagojević.

– Ako takvom vozili morate da menjate bateriju, koštaće vas kao polovina novog vozila. Pritom, pitanje je gde ćemo takve stare baterije reciklirati ili ih odlagati. Ne bi bilo dobro da i po tom pitanju postanemo deponija Evrope, kao kod klasičnih polovnih vozila. Zato, ako već želite električno vozilo, moja preporuka je kupiti novo – savetuje prof. Blagojević.

Da Srbija ne bi trebalo da bude deponija ni po pitanju „običnih“ polovnjaka, smatraju i u Srpskoj asocijaciji uvoznika novih vozila i delova, kao i u stručnoj javnosti koju čine ekolozi, zdravstveni radnici, institucije nadležne za bezbednost saobraćaja…

Srbija i dalje svake godine uveze oko 130.000 polovnih vozila, od čega je više od polovine onih sa odavno prevaziđenim standardima maksimalnog dozvoljenog zagađenja „euro 3“ i „euro 4“.
Uvoz takvih polovnih automobila je obustavljen u svim državama regiona, a u državama EU se primenjuju različite mere koje destimulišu vlasnike tih vozila na dalje korišćenje (skuplje godišnje osiguranje, visoke ekološke takse, zabrana vožnje kroz centre gradova i sl.).

Takva je namera izražena i iz Vlade Srbije, jer je Programom za zaštitu vazduha, usvojenim krajem 2022. godine, definisano da će se obustaviti uvoz polovnih vozila „euro 3“ i „euro 4“ od 1. januara 2024. godine, a onih sa „euro 5“ normom od 1. januara 2025. godine. Nažalost, konstatuju iz SAUV, ta namera do danas nije sprovedena u delo.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi