Poslodavcima jeftino, radnicima skupo: Šta bi mogao da donese pravilnik o radu od kuće

17.12.2020

07:50 >> 10:05

0

Dokument koji bi mogao da bude veoma važan za sve koji su dobrovoljno ili prinudno na radu od kuće sprema se u Ministarstvu rada

Poslodavcima jeftino, radnicima skupo: Šta bi mogao da donese pravilnik o radu od kuće
Foto: Pixabay/ Lukas Bieri

“Rad do kuće“ je novina koju je u Srbiju, ali i veći deo sveta, naširoko donela pandemija kovida 19. Za tako nešto nisu bili spremni ni radnici, ni poslodavci, a ni država. Kako je “prolazni“ virus rešio da ostane, a vakcina nam se smeši tek u drugoj polovini sledeće godine, desetak meseci kasnije i država pokušava da uhvati korak sa “novom realnošću“ i najavljuje pravilnik o radu od kuće.

Kakve to sve izazove donosi, koje su opasnosti, a koja moguća rešenja, za 24sedam govori stručnjak za radno pravo Bojan Urdarević, vanredni profesor Univerziteta u Kragujevcu.

Nekom naredba, nekom preporuka

Profesor Urdarević kaže da postoji i opasnost da taj pravilnik, kao i druge uredbe koje je donela Vlada, javni sektor prihvata kao naredbu i sprovodi stoprocentno, a privatni više kao savet ili preporuku.

– Ako nemate mehanizam za sprovođenje i kažnjavanje, imaćete istu situaciju kao sada, da je u privatnom sektoru sadašnji prinudni rad od kuće pakao u kome vam do kasno u noć stižu mejlovi, pozivi i vajber poruke, a u javnom sektoru to funkcioniše po principu “banja”, osim u prosveti – ističe Urdarević.

– Iz iznuđenog stanja rada od kuće, zbog realne opšte opasnosti po zdravlje, stotine hiljada ljudi bi sada mogle da se nađu u situaciji da budu “prekomandovane“ u stalne radnike od kuće. Poslodavcima se svidelo da zaposleni rade od kuće, jer se ispostavilo da tako imaju manje troškove, ali to je opasno, jer ti ljudi za takav dugoročan rad nemaju ni uslova, ni veština, i pre ili kasnije će se to odraziti na njihovo zdravlje – upozorava profesor Urdarević.

On insistira na tome da je rad od kuće samo za profesionalce, koji imaju tehničke mogućnosti da posao kod kuće obavljaju kvalitetno, ali i bezbedno, kao i da imaju tehnička znanja rada na raznoraznim komunikacionim platformama, ali i poseban set psiholoških veština za rad u toliko drugačijem okruženju od standardnog poslovnog.

– Profesionalac mora da ignoriše šest sati supružnika i decu, frižider, televizor, video-igre ili bilo šta drugo što mu je kod kuće nadohvat ruke. S druge strane, i poslodavci moraju da poseduju posebna znanja kada imaju zaposlene kod kuće, jer se onda efikasnost ne zasniva na kontroli procesa rada, već na principu rezultata. Pa ako će neko da “isporuči“ zadato radeći petnaest sati, a onda ne radeći ništa sledeći dan, to je njegov problem – kaže Urdarević.

A u Srbiji se dešavalo da neki poslodavci odu toliko daleko da prekorače i nepovredivosti stana kao Ustavom garantovano pravo i dođu kod svojih zaposlenih da provere “da li i kada rade“. No slične stvari su se dešavale i u EU, pa evroposlanici traže da se u celoj Uniji zabrani poslodavcima da zivkaju zaposlene van radnog vremena.

Čime mora da se bavi pravilnik?

Profesor Urdarević kao pravnik principijelno stoji na stanovištu da pitanje rada od kuće mora da se reguliše izmenom Zakona o radu, a ne podzakonskim aktom, ali svestan je toga da postoji veliki otpor bilo kakvoj izmeni tog zakona.

– Jasno je zašto se ide na pravilnik, jer sindikati ne žele da se otvara Pandorina kutija nove izmene Zakona o radu, pošto bi sigurno nekom palo na pamet da traži da se drugačije regulišu i plate, godišnji odmori i sve ono što poslodavcima, pogotovo inostranim, ovde smeta. Ali i pravilnik, ma kako sporno bilo to da “menja zakon“, mora da se dobro uradi i zahvati sve što se pokazalo sporno za ovo vreme pandemije – rekao je naš sagovornik.

Kao najspornije u dosadašnjoj praksi iznuđenog i više-manje neželjenog rada kod kuće, profesor Urdarević vidi upravo ono zbog čega se nekim poslodavcima “rad na daljinu” u Srbiji toliko svideo.

Pročitajte još

– U ugovorima o radu od kuće moralo bi da bude regulisano na kojoj će opremi zaposleni raditi, ko će tu opremu platiti, u kojim uslovima će raditi, u kom radnom vremenu. Poslodavac je odgovoran za bezbednost radnika na radnom mestu, čak i kada je to mesto kod kuće, pa bi trebalo da zna u kojim zdravstveno-bezbednosnim uslovima neko radi za njega. Tu je i pitanje raznoraznih naknada. Oni koji su sada poslali radnike kući odmah su im ukinuli naknade za prevoz do posla, što je u redu, ali i, recimo, topli obrok, što je nezakonito, jer radnik mora da jede i kod kuće i na poslu. Mnogima su smanjene plate, a trebalo bi da budu povećane, za troškove struje, grejanja, vode, interneta, mobilnih telefona… koje zaposleni ima kod kuće – nabraja Urdarević.

Kako to radi svet?

U aprilu ove godine, kada se razbuktala pandemija koronavirusa, 46 odsto Britanaca je radilo od kuće, a u SAD je u maju radilo tek nešto malo manje, 42 odsto, zabeležilo je istraživanje Univerziteta Stenford. Britanci su se vratili na posao do avgusta, ali ne svi, jer je i dalje na radu kod kuće ostalo nih 35 odsto, što je ogroman porast u odnosu na samo dva odsto ljudi koji su tako radili pre pandemije.

Zbog novonastalih okolnosti u holandskoj finansijskoj instituciji NIBUD izradili su posebnu studiju ovog problema rada od kuće, prvenstveno finansijskog dela. Na osnovu nje su državni službenici uspeli da izdejstvuju dodatnih 363 evra naknade godišnje na ime troškova rada od kuće.

NIBUD je sračunao, pored računa za gas, struju, vodu…, da prosečno čovek popije šest kafa ili čajeva dnevno na poslu, i taj trošak doveo u korelaciju sa troškom kancelarijskih stolova i stolica. Potrošeni toalet-papir u radno vreme procenjen je na dva i po5 evrocenta, a kafe ili čajevi na 70 centi.

Troškovi rada od kuće za zaposlene su se povećali u toku pandemije, i više od trećine holandskih porodica nije moglo da plati neki od kućnih računa.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti