Dinar je bezbedan, ali koliki rast treba Srbiji da dostigne Istočnu Evropu?

Srbija ima dovoljno visoke devizne rezerve da može da očuva stabilnost kursa, a nakon fiskalne konsolidacije javni budžet je pod kontrolom, rekao je danas član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.

- Nije da nismo zaduženi, ali nismo toliko zaduženi kao neke zemlje u regionu da treba da brinemo. Možemo biti relativno mirni, jer i ako se desi recesija, dodatno usporavanje u Evropi ili našim značajnim trgovinskim partnerima, svakako da će privredni rast u Srbiji dodatno oslabiti, ali nekih ozbiljnijih kriza koje bi destabilizovale kurs ili javne finansije ne treba očekivati - kazao je on govoreći na 10. BIZIT konferenciji koja se danas i sutra održava u Beogradu.

Altiparmakov je naglasio da je za dugoročni rast Srbije, odnosno da bismo počeli da dostižemo životni standard pre svega zemalja u Istočnoj Evropi, pa onda i u evrozoni, važan dugoročni rast.

- Važno je da imamo dugoročne stope privrednog rasta od četiri ili preko četiri odsto, i to ne u jednoj godini, nego u dužem nizu od nekoliko godina ili  decenija. Ali, ključne su i institucije, odnosno one moraju da budu jake i da omoguće vladavinu prava, kao i kvalitet obrazovanja i javne uprave, i to je najveći izazov u Srbiji - kazao je on.

Srbija će ovu godinu, prema ažuriranim procenama Svetske banke, zavrišiti sa dva odsto rasta, a 2024. bi mogla da to pojača na tri odsto. 

Prema njegovim rečima, ukoliko se to ne reši, to će negativno uticati na privredni rast Srbije, a pre svega na IT sektor.

Ko će decu učiti IT-u ako nema nastavnika

Altiparmarkov je naglasio i da je obrazovanje od velike važnosti, jer, kako je dodao, postoji jasna korelacija između životnog standarda i kvalitetnog obrazovanja.

- Nema razvijenih zemalja sa visokim životnim standardom bez kvalitetnog obrazovanja - istakao je član Fiskalnog saveta.

Altiparmarkov je naveo i da mora da postoji jedinstven poreski sistem, ali i da se poreskim olakšicama na duži rok ne mogu favorizovati neki sektori.

Foto: Mladen Šljivović/Privatna Arhiva

 

- Srbija je imala jednu kvalitetnu obrazovnu strukturu u prethodnim decenijama i kvalitetno obrazovanje, i na taj način uspela je da iznedri veliki broj IT stručnjaka, ali zato što nismo uspeli da sprovedemo adekvatnu racionalizaciju javnog sektora i da imamo adekvatne platne razrede u njemu, sad imamo problema da li će nove, bolje programe imati ko da predaje, jer su nekonkurentne plate, pre svega nastavnicima iz matematike i informatike - kazao je Altiparmakov.

Zbog neuspešne reforme platnih razreda, kako je objasnio, sada u javnom sektoru ne možete da priuštite ozbiljne stručnjake, jer su plate nekonkurentne.

- Taj raspon između minimalne i maksimalne plate koji postoji u javnom sektoru u Srbiji praktično ne postoji ni u jednoj zemlji Evrope, i to je veliki problem. Za dugoročni rast neophodne su jake institucije, kvalitetno obrazovanje, a u tom slučaju neophodan je javni sektor koji mora biti adekvatno plaćen - zaključio je on.

U Beogradu je danas počela dvodnevna 10. BIZIT konferencija čiji je cilj da učesnicima pruži uvid u mogućnosti za unapređenje poslovanja kroz primenu digitalnih tehnologija.

Teme ovogodišnje jubilarne konferencije, čiji je slogan "Znanje vredi, neznanje košta", jesu i automatizacija poslovnih procesa, podizanje konkurentnosti, kao i racionalizacija troškova uz povećanje produktivnosti i profitabilnosti.

Celokupan program BIZIT-a je u znaku veštačke inteligencije.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: Tanjug