Kako Kina planira da zauzda svoje fabrike, potpuno se oslobodi ugljen dioksida i pređe na obnovljivu energiju?

Industrijalizacija u Kini odigrala se vrtoglavom brzinom. Tako je stotine miliona ljudi “izašlo“ iz zone siromaštva, a zemlja se pretvorila u globalnu fabriku. To je s druge strane Kinu pretvorilo u najvećeg emitera ugljen dioksida koji najviše od svih gasova izaziva efekat staklene bašte i dovodi do klimatskih promena. Ova najnaseljenija država je sebi postavila ambiciozan cilj da postane ugljenično neutralna do 2060. godine, što predstavlja popriličan izazov, s obzirom na to da emisija ovog gasa u Kini još uvek nije dostigla svoj vrhunac.

Pročitajte još

Alarmantno u Sibiru zbog požara: Dim stigao do Severnog pola, zabeležene rekordne emisije ugljen-dioksida

“Raštimovali smo planetu i sada nam se ona sveti”: Naš klimatolog otkrio kakva nas leta očekuju u budućnosti

Na putu ka ostvarenju ovog cilja, predsednik Kine, Si Đinping, želi da se udalji od ekonomije zasnovane na korišćenju uglja i ostalih fosilnih goriva, kako piše Blumberg, i prebaci zemlju na upotrebu obnovljive energije, kao i na razvoj novih tehnologija koje bi ograničile emisiju štetnih gasova.

Šta je ugljenična neutralnost?

To podrazumeva što veće smanjenje količine emisije ugljen dioksida, a potom kompenzaciju za preostali deo. Na nivou države, ovo može da znači prelazak na obnovljive izvore energije kao što je solarna energija, u zamenu za ugalj i ulaganje u projekte koji podrazumevaju absorbovanje CO2, kao što je pošumljavanje. Ugljenična neutralnost je cilj pomoću kojeg različite države i kompanije pokušavaju da široj javnosti privuku pažnju na uticaj ovih emisija na klimu.

Šta Kina ima za cilj?

Iako Kina ima drugu po veličini ekonomiju na svetu, ona se i dalje smatra zemljom u razvoju, a emisija ugljen-dioksida u Kini još uvek nije dostigla svoj vrhunac. To je predviđeno da se dogodi do 2030. godine, dok se Si Đinping obavezao na ugljeničnu neutralnost do 2060. godine, 10 godina kasnije od krajnjeg roka koji je postavio predsednik SAD-a, Džozef Bajden.

Ako Kina uspe u tome, to će biti najbrže smanjenje emisije najveće količine ugljenika među vodećim ekonomijama, brže i od evropskog roka od 70 i američkog od 40 godina. Specijalni izaslanik za klimu u kineskoj vladi je izjavio da je Kina svojim planom obuhvatila sve štetne gasove, a ne samo ugljen dioksid, što bi trebalo da podrži globalne napore u cilju ograničenja porasta temperature i potencijalno ojača ove aktivnosti na globalnom nivou.

Šta treba da se uradi?

Kina mora da pronađe zamenu za fosilna goriva koja su bila pokretači njene ekonomije i ubrzane industrijalizacije. Jedan od ključnih prvih koraka je učinjen u julu, kada je Kina pokrenula najveće tržište emisija ugljen-dioksida na svetu i tako načinila okvir u kojem će se formirati i regulisati cene emisija u zemlji. Ovo je već uticalo na širu upotrebu električnih vozila i automatizaciju, kao i na porast investicija u oblasti nuklarne energije koja ne emituje gasove koji izazivaju efekat staklene bašte. Počelo je da se više ulaže u razvoj tehnologija, kao što su baterije-akumulatori, i upotrebu goriva na bazi vodonika koji ne emituje štetne gasove. Vlada podržava projekte koje se bave primenom energije vetra i sunca, da bi ugalj biljnog porekla igrao što manju ulogu u proizvodnji električne energije. Lokalnim upravama je naloženo da izrade planove na regionalnom nivou radi smanjenja emisije CO2, a neke su već preduzele mere u cilju smanjenja nepotrebne potrošnje struje, kao što je na primer, trgovanje cenom akcija.

Kako će ovaj proces da utiče na ekonomiju?

Glavni cilj vladajuće Komunističke partije Kine je stvaranje “velike moderne socijalističke države“ koja će da omogući prosperitet svim svojim građanima. Ova parola je zahtevala neprekidan ekonomski rast i dovela do porasta zagađenja. Da bi se prekinula uzročno-posledična veza između rasta i emisija, biće potrebno da se uvede strategija kojom će se ograničiti upotreba fosilnih goriva i podstaći razvoj obnovljivih izvora energije.

Monetarna politika će morati da se prilagodi u slučaju da tokom ove tranzicije zemlji zapreti inflacija. Peking će takođe morati da podrži ranjive sektore i regionalne ekonomije tokom procesa dekarbonizacije. Na primer, industrija uglja u pokrajini Šansi ima udeo od 20 odsto u ukupnim prihodima ove regije, prema izveštaju glavnog ekonomiste kompanije Ping An, Žonga Ženšena.

Kako će se sve to odraziti na različite sektore?

Sektori usluga i visoke tehnologije će morati da povećaju svoj doprinos ekonomiji, a ovaj korak bi mogao da uveća potražnju za investicijama vrednim otprilike 300 triliona juana ( 46,3 triliona dolara ), prema podacima Narodne banke Kine. Centralna banka smatra da će veliki deo ovog fonda da obezbede investitori na tržištu, međutim, važnu ulogu će takođe da odigraju i privatna ulaganja.

Pročitajte još

Licemeri: Zalažu se za zelenu ekonomiju, a drže milijarde u kompanijama koje su najveći zagađivači

Ovo bi uz čistiji vazduh, povećanu bezbednost na putevima i prevenciju potencijalnih klimatskih promena, kako javlja Svetska banka, moglo da donese uvećanje od 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda do 2030. godine. Međutim, potrebna je procena da li će ove pogodnosti dopreti do običnog čoveka u Kini posle ekonomskog restrukturiranja i ukidanja radnih mesta u sektorima koji doprinose emisije CO2, s obzirom na to da samo industrija vađenja i prerade uglja zapošljava 3,5 miliona radnika.

Ko će biti najviše na gubitku?

Oko 2.200 kineskih električnih postrojenja koja pokreću fosilna goriva, a koja samo u Kini emituju skoro polovinu ugljen-dioksida i čine ukupno 14 odsto svetske emisije, biće među prvima koji će osetiti uticaj na državnom tržištu ugljenikovih emisija. Elektroprivreda je jedna od osam grana industrije koje proizvode približno 90 odsto emisije ugljen-dioksida, a u ovu grupu spadaju proizvodnja čelika, građevinskih materijala i saobraćaj, prema izveštajima Kineske korporacije za međunarodni kapital. Ukidanje zavisnosti od fosilnih goriva će zahtevati prelazak na čistije izvore energije, kao što su energija vetra i solarna energija i ulaganje u ublažavanje posledica emisije ugljenika. Regionalne kineske ekonomije, koje se umnogome oslanjaju na proizvodnju fosilnih goriva, kao što su regija Šansi i Unutrašnja Mongolija, će takođe biti pogođene.

Ko će prvi osetiti benefite?

Proizvođači električnih vozila su jedni od onih koji će imati najviše koristi od kineskog plana, zahvaljujući subvencijama kineske vlade.

– Peking je postavio za cilj da udeo u prodaji energetski čistih vozila do 2025. godine bude 20 odsto, u poređenju sa šest odsto u 2020. Od toga će koristi imati i postrojenja koja će omogućiti prelazak na obnovljive izvore, kao i pružaoci usluga koji obavljaju merenja emisija i trgovanje emisijama ugljen dioksida – prema podacima Nanana Koua, glavnog nadzornika istraživačkog tima u Kini koje je naveo za Blumberg. Na dobitku bi mogli da budu i prozvođači fotovoltažnih sistema, novih materijala, obojenih metala za konstrukciju električnih vozila, kao i kompanije koje se bave reciklažom.

Kakva je uloga Centralne banke Kine?

Ciljem da se postigne ugljenična neutralnost se bave sve ključne institucije u državi, što je najviši prioritet za Narodnu banku Kine. Centralna banka je isključila takozvane „projekte sa čistim ugljem“ iz definicije zelenih akcija, u nastojanju da obezbedi nova sredstva i načine kako bi ponudila pogodne kredite bankama i tako podržala pozajmice usmerene na bavljenje zdravom sredinom.

Pročitajte još:

Bar nešto neće sada da poskupi: Može li Srbija da dobije od Rusa nižu cenu gasa?

Ješćemo još sedam GMO sorti: Novo odobrenje inženjeringa hrane

Takođe, planirana je i promena odredbi koje se odnose na adekvatnost kapitala i uticaj na zelenu ekonomiju. Kina je krajem marta zabeležila izvanredan iznos zelenih kredita od 14 triliona juana, a očekuje se da ovaj iznos ubrzano poraste.

Da li će privatne banke imati neku ulogu?

Banke će morati da preusmere pozajmice i usklade ih sa ambicijama Pekinga u oblasti klimatskih promena. – Visoka cena za izgradnju elektrana, čeličana i fabrika znači da će kompanije u ovom sektoru imati značajne finansijske potrebe, a svaka ubrzana promena bi mogla da utiče na njihovu sposobnost da upravljaju kreditnim rizicima – rekao je Žo Sjuedong, izvršni potpredsednik Nacionalne banke za razvoj i nekadašnji viši zvaničnik Narodne banke Kine. On je izjavio da će ispitivanja o opterećenju koje klimatske promene imaju na finansijske institucije biti neophodno.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi