Šta čeka auto-industriju: Profit je u gumama

Proizvođače auto-delova u Srbiji, kao i u Rumuniji i Bugarskoj ne čeka baš svetla budućnost, s obzirom na njihov očekivani pad neto prihoda, sa rekordnih 291,2 miliona evra u 2020. na 114,4 miliona evra u 2024. Slična sudbina predviđa se i proizvođačima auto-elektronike, čiji bi neto prihodi sa 73,7 miliona evra u 2020. mogli da padnu na 6,5 miliona evra u narednoj godini.

Ipak, u auto-industriji najviše razloga za optimizam imaju proizvođači guma u ove tri zemlje, jer je procena da će njihovi neto prihodi nastaviti da rastu, i da će u 2024. dostići 444 miliona evra.

Proizvođači automobilskih guma u Srbiji i u ostatku regije imaju jednu veliku prednost, bez obzira da li će na tržištu srednjoročno i dugoročno dominirati automobili sa električnim ili motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i jednima i drugima gume su potrebne, piše magazin Biznis i finansije (B&F).

Rast zaposlenih

Automobilska industrija na jugoistoku Evrope, u Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj, brzo se oporavila od pandemijskog šoka i već na kraju 2021. godine imala je prihod od 32 milijarde evra, što je povećanje od 13,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ukoliko se pozitivni trend nastavi, na kraju 2024. prihod bi trebalo da dostigne 33,6 milijardi evra, navodi se u analizi "Automobilska industrija u Jugoistočnoj Evropi“ koji je pripremio SeeNext.

Rumunska auto-industrija ubedljivo prednjači, jer na nju otpada 24,6 milijardi evra prihoda u 2021. godini, dok je Srbija sa 3,9 milijardi evra zauzela drugo mesto ispred Bugarske sa 3,4 milijarde evra. Kada se radi o broju zaposlenih u auto-industriji, Srbija je, za razliku od Rumunije i Bugarske, na kraju 2021. imala više zaposlenih nego pre pandemije, 68.749 radnika, dok Rumunija sa 176.109 i Bugarska sa 40.268 i pored rasta u 2021. godini nisu uspele da se vrate na nivo iz 2019. godine.  

Kako je u Srbiji?

Na najvećem tržištu, u Rumuniji, profit auto-industrije u 2021. godini zabeležio je pad od 11 odsto i sveo se na 445,3 miliona evra. S druge strane, auto-industrija u Bugarskoj je u 2021. godini imala obrnut trend i profit je čak porastao za impresivnih 37,8 odsto na 171 milion evra.  

U 2021. godini najgore je prošla auto-industrija u Srbiji, koja je  godinu završila sa pet miliona evra gubitka, nakon što je godinu dana ranije iskazala profit od 45,4 miliona evra.

Pad profitabilnosti u 2021. godini nije bio nikakvo iznenađenje imajući u vidu da je pandemija, pogotovo na početku u 2020. godini praktično zaustavila svetsku ekonomiju, pa ni auto-industrija nije mogla da bude izuzetak.

Ali nisu svi segmenti automobilske industrije bili podjednako pogođeni. Dok su proizvođači auto-delova i elektronskih komponenti zabeležili značajan pad profita, proizvođači automobilskih guma su se pokazali imunim. Pandemija ne samo da ih nije pogodila, već su profiti konstantno rasli od 2019. do 2021. godine, koju su završili sa profitom od 268 miliona evra, što je za 17,3 posto više nego u 2020. godini.

Unsplash Profimedia

U slučaju Srbije, proizvođači guma su najsvetlija tačka auto-industrije i ubedljivo najprofitabilniji segment. Dok je u 2019. profit proizvođača guma bio 80,6 miliona evra, uprkos pandemiji i brojnim ograničenjima u 2020. godini narastao je na 103,7 miliona evra, da bi u 2021. godini dostigao 104,7 miliona evra.

Izuzimajući proizvođače automobilskih eksterijera koji su nakon gubitka od 1,7 miliona evra u 2019. narednu 2020. godinu završili sa skromnim profitom od 4,3 miliona evra, a 2021. godinu sa 5,3 miliona evra profita, ostali segmenti auto-industrije, proizvođači auto-delova i dodataka, auto-elektronike i proizvođači vozila, završili su 2020. u gubicima, koji su u 2021. samo nastavili da rastu.

Najveći gubitak su zabeležili proizvođači auto-delova i dodataka, 18,7 miliona evra u 2020. godini i 42,4 miliona evra u 2021. godini, dok su proizvođači elektronike tek nešto bolje prošli sa gubitkom od 39,7 miliona evra u 2021. godini. Gubitak proizvođača automobila je na kraju 2021. narastao na 33 miliona evra.

Auto-delovi pod znakom pitanja

Najviše razloga za optimizam imaju proizvođači guma u regionu, kojih je ukupno 12, jer je procena da će njihovi neto prihodi nastaviti da rastu, sa 268 miliona evra u 2021. godini na 375 miliona evra u 2023. i 444 miliona evra u 2024. godini. S druge strane, za proizvođače auto-delova i dodataka, predviđa se ne baš svetla budućnost s obzirom na njihov očekivani pad neto prihoda, sa rekordnih 291,2 miliona evra u 2020. na 135,2 miliona u 2023. godini, te na 114,4 miliona evra u 2024. godini. Slična sudbina prognozira se i za proizvođače auto-elektronike, čiji bi neto prihodi sa 73,7 miliona evra u 2020. godini, mogli da padnu na 12,7 miliona evra 2023. godine, i na 6,5 miliona evra u 2024. godini.

Pixabay

Pad neto prihoda kod proizvođača auto-delova i dodataka, te u proizvodnji automobilske  elektronike mogao bi da ima ozbiljne posledice i kada se radi o ukupnom broju zaposlenih u auto-industriji. Segment proizvođača auto-delova i dodataka u 2021. godini imao je 125.325 zaposlenih, što je 44 posto od ukupnog broja zaposlenih u auto-industriji na području Srbije, Bugarske i Rumunije, dok je 42 posto zaposlenih ili 118.720 radnika bilo angažovano na proizvodnji elektronskih komponenti.

Ova dva sektora zajedno predstavljaju 86 posto zaposlenih u auto-industriji, pa bi radikalni pad neto prihoda u tim delatnostima koji se predviđa do 2024. godine, gotovo sigurno kao jednu od posledica imao smanjenje broja zaposlenih.

Ne zavisi samo od proizvođača u regionu

Dugoročno, sudbina proizvođača auto-delova dobrim delom zavisiće i od brzine kojom će električni automobili potisnuti automobile koji za pogon koriste motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Generalno, automobili na električni pogon imaju manje delova, pa će tako opstanak postojećih proizvođača auto-delova zavisiti od dva faktora: da li će auto-delovi koje oni  trenutno proizvode biti potrebni i u električnim automobilima, te da li će oni biti u stanju da se preorijentišu na proizvodnju novih delova i da pri tome ostanu konkurentni sa cenom i kvalitetom.

24sedam/Georgi Mitev Šantek

Naravno, čitava priča je puno komplikovanija i ne zavisi samo od individualnih proizvođača auto-delova u Srbiji, Rumuniji ili Bugarskoj, već i od toga da li će na kraju evropski proizvođači uspeti parirati kineskim proizvođačima električnih automobila na globalnom i sopstvenom tržištu, što je još uvek neizvesno.

Podjednako je neizvesno i kakvi će generalno biti odnosi između SAD i EU sa jedne i Kine sa druge strane, što će sve uticati ne samo na brzinu tranzicije na automobile na električni pogon u Evropi, već i na generalno stanje globalne ekonomije. Proizvođači automobilskih guma u Srbiji i u ostatku regije tako imaju jednu veliku prednost – bez obzira da li će na tržištu srednjoročno i dugoročno dominirati automobili sa električnim ili motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, svima trebaju gume, kod kojih se ništa bitno ne menja. Barem dok leteći automobili ne postanu svakodnevna pojava.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: Biznis i finansije