„Izdali“ nas Poljaci: ZE PAK se odriče struje iz uglja

Kompanija ZE PAK objavila je da zatvara sve svoje energetske kapacitete na lignit u Poljskoj do 2030. godine, saopštila je Evropska mreža za klimatsku akciju (CAN).

ZE PAK-ov potez dolazi nakon objave poljske vlade da državnom pomoći planira da održi u životu propadajuću kompaniju PGG koja ekploatiše ugalj i to do 2049. godine, čime je pokazala da još uvek nije u potpunosti svesna realnosti ekonomskog kraha te industrije.

U saopštenju CAN-a se navodi da su vlade u Bosni i Hercegovini i Srbiji, koje sprovode projekte razvoja novih termoelektrana, često ukazivale na Poljsku kao inspiraciju za opredeljenost za taj energent, uprkos njegovoj ekonomskoj i ekološkoj neopravdanosti.

U saopštenju CAN se navodi da među vladama koje su u poricanju ekonomske neisplativosti uglja u Evropi ističu one u Bosni i Hercegovini i u Srbiji, gde kineskim zajmovima, čiji povraćaj garantuje država, finansiraju izgradnju novih termoelektrana na ugalj.

Predstavnik Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), Zvezdan Kalmar, ističe da Vlada Srbije prkosi Pariskom sporazumu kao i sopstvenim ambicijama za članstvo u Evropskoj uniji tako što nastavlja da se “kladi” na besplatne emisije ugljenika i to na kontinentu koji se, podseća, već opredelio za klimatsku neutralnost do 2050.

Region Zapadnog Balkana je “dom” nekim od najstarijih termoelektrana u Evropi koje su ujedno i najveći zagađivači životne sredine, navodi se u saopštenju CAN-a.

Predstavnik te organizacije Viktor Berišaj kaže da je vreme da se zastarela flota termoelektrana zameni energetskom efikasnošću i obnovljivim izvorima.

“Ugalj je loš biznis, a primer poljskog ZE PAK pokazuje da biznis to već zna. Vlade na Zapadnom Balkanu takođe ovo treba da nauče i to bez oklevanja imajući u vidu klimatsku krizu u kojoj se nalazimo”, navodi Berišaj.

Od uglja svi beže…

Ugalj više odavno nije energent u kji se valja pouzdati. U SAD čini samo 14 odsto energetske ponude u mreži koja opslužuje 65 miliona ljudi od Ilinoisa do Nju Džerzija.

U Evropi je situacija tek nešto malo bolja. Energetska proizvodnja iz uglja je pala na 12 odsto, sa prošlogodišnjih 14 odsto, podaci su finske tehnološke kompanije Vortsila oij (Wartsila Oyj).

Od uglja uveliko odustaju i Nemci, gde je smanjenje proizvodnje struje iz kamenog uglja i lignita palo na 18 odsto ukupne energetske proizvodnje a pre samo godinu dana iznosilo je čak 35 odsto.

U Nemačkoj je početkom godine usvojen zakon o napuštanju uglja kao goriva najkasnije do 2038. godine, a krajem prošle svećano zatvoren jedna od poslednja dva rudnika uglja.

Austrija je sredinom aprila zatvorila poslednju centralu na ugalj, i želi da do 2030. godine da u potpunosti proizvodi struju iz obnovljivih izvora energije. Samo dan kasnije isto je uradila i Švedska.

Zašto se „naprasno“ napušta ugalj. Razlog je jednostavan, rat sa gasom je izgubljen. U poslednjoj sedmici marta koštanje megavatčasa struje dobijene iz uglja bio je 31,8-33,5 evra po megavatčasu, dok su gasne elektrane isporučivale po 25,3 evra.

Sama proizvodnja iz uglja nije toliko skuplja, ali u EU proizvođači moraju da plate duplo veću sumu za “dozvolu za emisiju ugljendioksida” kada proizvoda na ugalj nego na gas.

… osim Srbije i BiH

Za razliku od svetske slike u Srbiji ugalj i dalje dominira u energetici. Od njega dobijamo 70 odtso odsto električne energije. Da stvar bude gora, struju ne dobijamo iz kvalitetnijeg kamenog uglja već niskokaloričnog a štetnim sastojcima bogatom domaćeg lignita.

Lignit je toliko loše gorivo da elektrana mora da se gradi pored ugljenokopa, jer bi svaki duži transport “pojeo” svaki profit . Direktor Energetske zajednice (EU i zemlja Istočne Evrope), Janez Kopač, reako je svojevrmeno da “kada bi države Zapadnog Balkana sutra postale članice Evropske unije, sve termoelektrane na ugalj preko noći bi bankrotirale”.

Razlog je jednostavan, kao punopravna članica EU i Srija bi plaćala 25 evra “karbonske dozvole” po svakoj proizvedenoj toni ugljen-dioksida (CO2). A u Srbiji energetski sektor proizvede, i to prema podacima za 2014. godinu 28 miliona tona CO2 od 41 tone ukupno.

To bi značilo da samo energetski sektor bi trebalo da plaća godišnje 700 miliona evra karbonske takse.

Izgleda mnogo, ali treba uporediti sa jednim jezivim podatkom – procena je da Srbija ima zdravstvene troškove zbog korišćenja uglja između 890 miliona i 1,6 milijardi evra godišnje.

U poslednjoj deceniji Srbiji u dim i pepeo pretvori između 35 i 40 miliona tona lignita godišnje. Dok se u Evropi termoelektrane zatvaraju, u Srbiji se dodaju blokovi, kao što je u Termoelektrani Kostolac B3, a u život se vraća i projekat Kolubara B.

Istovremeno, grade se i elektrane na vetar, ali instalisanih oko 400 MW je kap u moru prema gotovo 5.200 MW koliko EPS ima u termoeelektranama.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi