Treba nam još 500 miliona evra: Zdravija životna sredina znači i 30.000 novih poslova

Povećanje sakupljanja i reciklaže stakla, baterija i sijalica za 20 odsto u narednih nekoliko godina, kao i razvoj modela cirkularne ekonomije, omogućio bi otvaranje 30.000 novih radnih mesta.

Za tako nešto je potrebno da Srbija drugačije odredi svoje prioritete pri pravljenju budžeta i umesto pola procenta, koliko se trenutno izdvaja za životnu sredinu, izdvoji minimum jedan odsto, koliko je kriterijum Evropske unije.

– To je u našem slučaju oko 500 miliona evra godišnje. Lokalne samouprave imaju u tome važnu ulogu, jer u proseku između 35-60 odsto sredstava iz nacionalnog budžeta se prebacuje njima na upravljanje, pre svega za potrebe investiranja u komunalnu infrastrukturu. Kako bi ponudili rešenje za unapređenje sistema finansiranja, NALED-ov Savez za zaštitu životne sredine trenutno sprovodi analizu o oporezivanju u ovoj oblasti. Ideja je da se princip zagađivač plaća dosledno primenjuje, kako bi se podstakla industrija da smanji zagađenje – kaže Violeta Jovanović, izvršna direktorka Nacionalne alijanse za ekonomski razvoj (NALED).

Radi razvoja cirkularne ekonomije NALED ima nekoliko „zelenih projekata“, koji su juče predstavljeni na Mikser Festivalu 2020.

Iz NALED-a kažu da se Srbija mora držati prioriteta koji su, između ostalog, navedeni i u aktuelnom Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija za 2020. Izveštaj ukazuje na potrebu da se uspostavi stabilan izvor finansiranja za zaštitu životne sredine, povećanje stope odvajanja i reciklaže i bolje upravljanje otpadnim vodama.

U Srbiji je đubre samo đubre, u svetu je novac

Koliko je važno ulagati u ovu oblast, najbolje ilustruju brojke. U Srbiji se godišnje proizvede 12 miliona tona otpada od kojih se čak 10 miliona ni na koji način ne tretira i zagađuje životnu sredinu. Ukoliko bi se, pre svega otpad od hrane, ambalaže, elektronskog i električnog otpada, primenom modela cirkularne ekonomije ponovo upotrebljavao u proizvodnji, to bi moglo da otvori i do 30.000 novih radnih mesta.

To su pokazale procene efekata uvođenja tog sistema, navedene u okviru projekta Nemačke razvojne saradnje “Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena (DKTI)” koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.

Plan je i da se u narednih nekoliko godina poveća stopa reciklaže za 20 odsto u okviru projekta „Povećanje stope reciklaže za baterije i sijalice u Republici Srbiji“. U Srbiji su se sakupljene količine ovakvog otpada kretale između 80 i 100 tona godišnje i zato je potrebno unaprediti zakonski okvir kako bi se regulisali njegovi tokovi.

Napredak je moguć i u delu prikupljanja i reciklaže staklene ambalaže, budući da svaki građanin na tržište godišnje plasira oko 51 kilogram ambalažnog otpada, a značajan procenat od toga je stakleni ambalažni otpad za koji ne postoje kapaciteti za potpunu preradu.

Kako bi se uspostavio održivi sistem, kroz projekat se donira 300.000 evra za prvih 600 kontejnera u Nišu i Somboru, koji su deo neophodne infrastrukture za pravilno upravljanje staklenim ambalažnim otpadom.

Donacija je deo regionalnog projekta „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, koji sprovode NALED, Sekopak, Apatinska pivara i GIZ u okviru DeveloPPP programa, a u saradnji sa partnerskim organizacijama iz Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi