Vlada "priteže" javna preduzeća: Svi planovi i računi "na sunce"

22.10.2020

07:31 >> 16:24

0

Novom uredbom Vlada dala detaljna uputstva direktorima državnih firmi kako da planiraju rad, ali i kako moraju da pravdaju sve troškove

Vlada "priteže" javna preduzeća: Svi planovi i računi "na sunce"
Foto: 24sedam/Katarina Mihajlović

Finansijska stabilnost države je postignuta, čak i u uslovima pandemije koronavirusa, i na red u reformama su došla i javna preuzeća. Direktori preduzeća u sektoru na koji su dosad redovno najveće primedbe imali u izveštajima o napretku Srbije i Međunarodni monetarni fond, Svetska banka i Evropska komisija, sada će morati mnogo ozbiljnije da obavljaju svoj posao.

Naime, Vlada je na poslednjoj sednici, 15. oktobra, donela detaljna uputstva za uprave javnih preduzeća o tome kako bi trebalo da se vode te firme, od planiranja rada i razvoja do polaganja računa o trošenju novca na službena putovanja, sponzorstva, plate

Iako su direktori bili u obavezi da “polažu račune” i ranije, jer sva javna preduzeća svoje godišnje planove rada dostavljaju na overu Vladi, a kako se ti planovi sprovode trebalo bi da kontrolišu ljudi koje je Vlada delegirala u nadzorne odbore, ako ne i u upravne odbore, sada će te obaveze biti mnogo jasnije.

Uz Uredbu o utvrđivanju elemenata godišnjeg Programa poslovanja za 2021. godinu, odnosno trogodišnjeg Programa poslovanja za period 2021 – 2023. godine, javnih preduzeća i drugih oblika organizovanja koji obavljaju delatnost od opšteg interesa, Vlada je dala smernice kako sve to treba da izgleda.

Kontrola zapošljavanja: Iz Uredbe Vlade Srbije, Printscreen: Vlada RS

Stvar ide toliko detaljno da su direktorima date tabele u „ekselu” koje njihove službe treba da popune.

Od inovacije do rizika

Preduzeća će morati da rade „sveobuhvatnu analizu poslovanja za 2020. godinu, kako bi godišnji program poslovanja za 2021. godinu, odnosno trogodišnji program poslovanja za period 2021 – 2023. godine, planirali na realnim osnovama”.

To znači, kaže se u Smernicama, da ti planovi moraju da budu merljivi, vremenski uokvireni, realni, određeni i dostižni.

Direktorima, ili v. d. direktora koji trenutno vode većinu srpskih javnih firmi, svakako neće biti lako. Moraće da dostave svoje analize tržišta, koje obavezno treba da sadrže i „analizu potencijalnog novog proizvoda/usluge“, pored redovne analize povećanja obima proizvodnje/prometa postojećeg asortimana, analizu ciljnih tržišta, analizu konkurencije, procenu tržišnog udela, plan prodaje i unapređenje marketing strategije, procena svih rizika poslovanja…

Uz planove za naredne tri godine, aktuelni direktori će morati i da prikažu na koji način je utrošena dobit po godinama sve od 2014. pa naovamo.

Šta kažu MMF, EBRD i SB

Uvođenje i poboljšanje korporativnog upravljanja u javnim preduzećima, uključujući EPS, od vitalnog su značaja za napredak ekonomije Srbije, ponovio je MMF svoje redovno zapažanje u poslednjoj reviziji sporazuma sa Srbijom. Zbog problematičnih državnih firmi i garancija koje im se daju za zaduživanje, Srbija ima povećan fiskalni rizik. A onda zbog tog većeg rizika trebalo bi da ograniči plate u javnom sektoru, savetovala je Misija MMF-a.

Slične savete redovno imaju i Svetska banka i EBRD. Kako procenjuju, uređenija javna preduzeća uštedela bi državi barem jedan odsto BDP-a, tj. oko pola milijarde dolara godišnje.

To bi, naravno, direktori trebalo da svakako imaju u svim firmama i u svim biznisima, ali ovoga puta takvi planovi idu na proveru u Vladu, koja tako preuzima i deo odgovornosti ako se oni ne pokažu realni a prođu „overu“.

A koji automobil kupujete, i zašto?

Vlada se ovom prilikom bavila i onim što inače najviše diže prašinu u vestima koje stižu o javnim preduzećima – (neopravdano visokim) platama i troškovima.

Sada će direktori detaljno obrazlagati novčana sredstva koja su planirana na pozicijama: službena putovanja, naknade po ugovoru o delu, po autorskim honorarima, po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima i naknade fizičkim licima po osnovu ostalih ugovora, kao i sredstva predviđena za stručna usavršavanja i slične namene, planirati najviše do nivoa planiranih sredstava za 2020. godinu, uz prethodno sagledavanje mogućnosti za njihovu racionalizaciju.

Naglasak je stavljen na „racionalno planiranje nabavke službenih vozila“. Ako se kupuju automobili, moraju se navesti vrsta vozila, osnovne karakteristike, procenjena vrednosti nabavke, kao i obrazloženje zbog čega je nabavka neophodna.

Direktori će detaljno obrazlagati novčana sredstva koja su planirana i za kupovinu službenih vozila; Pixabay/Jan-Marco Gessinger

Posebno je zanimljiv deo za „sredstva za posebne namene“, u koja spadaju razna sponzorstva, donacije, humanitarne aktivnosti, sportske aktivnosti, reprezentaciju, reklamu, propagandu….

I ona se moraju svesti na nivo za 2020. godinu, a možda i ispod toga, jer Smernicama se navodi da javna preduzeća koja koriste sredstva iz budžeta za finansiranje tekućeg poslovanja (zarade, materijalni troškovi i sl.), kao i javna preduzeća koja su poslovala sa gubitkom prema poslednjem objavljenom finansijskom izveštaju, ne mogu planirati sredstva za sponzorstvo i donacije.

 „Priteže” se i zapošljavanje

Na listi zahteva iz Nemanjine 11 su i informacije o upražnjenim radnim mestima, polnoj i starosnoj strukturi zaposlenih, zahtevima za novim radnim mestima i planovima u angažovanju novih ljudi. Iako je zapošljavanje ionako „pod lupom“ Vlade od 2013. godine, a od 2015. i izmena Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, nije jednostavno ni nekoga zaposliti, i u ovom delu se stvar „priteže”.

Ovaj propis se odnosi, između ostalih, na „Železnice Srbije”, „Puteve Srbije”, „Srbijagas”, „Poštu Srbije”, „Srbijašume”…, ali se ne zna da li će se primenjivati i na, recimo, „Elektroprivredu Srbije“, koja je u postupku prelaska iz statusa javnog preduzeća u akcionarsko društvo. Neće se primenjivati na Aerodrom Beograd („Nikola Tesla”), koji je dat u zakup, ni naravno na NIS, gde je država Srbija manjinski vlasnik.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi