Gas i nuklearke su sada "zelena energija“: Da li i Srbija od toga ima koristi?
Šta znači uz muku donesena odluka EU da gasna i nuklearna postrojenja spadaju u ekološki prihvatljivu energetiku i da li Srbija to može da iskoristi za poboljšanje svoje energetske bezbednosti
Većina u Evropskom parlamentu je ove nedelje odbila da to telo pokrene proceduru kako bi se sprečilo da se akt Evropske komisije o taksonomiji formalno uključi dobijanje energije iz gasa i nuklearnih elektrana u ekološki održive ekonomske aktivnosti.
Povodom ovog naizgled paradoksalnog poteza da se jedno fosilno gorivo kao što je gas ili nuklearno gorivo sa svim svojim problemima skadištenja „otpada“ i rizika od incidenata, proglase „ekološkim“, dugo se vodila borba između dve grupacije zemalja unutar EU.
„Presudila“ je Rusija, jer sve stvarnija pretnja da će Evropa dugoročno ostati bez ruskog gasa kao vrlo važnog energenta i za privredu i za građane, naterala je „zelene“ da prihvate i jedno i drugo, samo da energije bude.
- Gas je prihvaćen kao prelazni energent u dekarbonizaciji a nuklearna energija ionako nema emisiju štetnih gasova i CO2 , pa se tu našao situacijom iznuđeni kompromis. I „zeleni“ su uvideli da bez nuklearnih elektrana i dalje nismo na takvom nivou da možemo da od sunca i vetra nadoknadimo te energetske kapacitete i održimo energetski sistem stabilnim i da u svakom trenutku imamo dovoljne količine električne energije u Evropi. Teorijski, možete da napravite u Evropi toliko kapaciteta solara i vetra da pokriju potrebe ali bi cena te energije bila prevelika – objašnjava za 24sedam Željko Marković, lider za energetiku i resurse u konsultantskoj kući "Dilojt Srbija".
Pročitajte još:
Sada kada su gas i nuklearke „zeleni“, postavlja se pitanje da li bi Srbija mogla da to iskoristi da jeftinije i efikasnije prođe u svojoj energetskoj tranziciji i dekarbonizaciji. Mogu li se dobiti povoljni kredit, novac iz zelenih fondova, subvencije…? U evropskim raspravama kao jedan od argumenata zašto ne bi trebalo "dozvoliti" gas i nuklearke, navođeno je da bi te nove elektrane privukle veliki novac koji bi inače otišao u solar i vetrenjače.
- Krediti i finansijska podrška idu za tehnologije koje koriste obnovljive izvore energije, i tu nema "zelenih“ i "nezelenih“. Zbog toga mislim da ovakva odluka neće uticati na finansiranje solarnih sistema, energetike vetra, vodonika ili nečeg drugog. Sa ovim cenama energije svaka od ovih tehnologija je isplativa na duži rok. Za nas ova odluka ne znači sada mnogo, jer nemamo ni svog gasa ni nuklearki ali šta ćemo odlučiti da nam bude strategija isključivo je na nama – kaže Marković.
Da odluka EU direktno „nema veze“ sa Srbijom slaže se i Nenad Jovanović, savetnik za energetiku.
- Svi beže od gasa, pa ne bi trebalo i mi da idemo tim putem, bez obzira na ugovore sa Rusijom. Značilo bi nam jedino ako bi Srbija donela strategiju da se grade nuklearne elektrane. Lično mislim da je potrebno da postoje nuklearne elektrane ali ne u Srbiji. Ako nuklearna sila Francuska ima probleme i ne može da izgradi nuklearnu elektranu 15 godina, u Belgiji je francuski EDF pravio 19 godina, koliko bi tek trebalo nama. Mi smo mala zemlja i finansijski to ne možemo da izvedemo. I u Evropi je ovo doneseno samo da bi mogao da se prolongira tranzicioni period u zemljama koje imaju gasne elektrane i nuklearke. Na kraju će svi preći na obnovljive izvore – napominje Jovanović za 24sedam.
Željko Marković je drugačijeg mišljenja i on kaže da bi Srbija u energetskoj strategiji, jer evidentno je da se sada preovlađujući ugalj što pre treba zaboraviti, morala da se odluči za nuklearnu energiju.
Na gubitku istraživanje i razvoj
Nenad Jovanović smatra da je odluka EU o gasu i nuklearkama gubitak za pravi zeleni sektor u energetici.
- Strategije države su različite, šta će da subvencionišu i podržavaju u energetici, ali mislim da bi nekakva povećana izgradnja nuklearnih elektrana ne samo ugrozila postavljanje onih solarnih i na vetar nego odvukla i pare za istraživanje i razvoj novih obnovljivih tehnologija – vodonika ili nečeg što će tek doći na red a o čemu danas ništa ne znamo. A te pare za istraživanja dosad su drastično oborile cenu solara, vetroelektrana ili baterija za automobile u poslednjih 10 godina. Bez toga zelene energije ne bi ni bilo – kaže Jovanović.
- Naši termokapaciteti na ugalj su stari i za 20 ili 25 godina ćemo svakako morati da ih ugasimo. Gas je isplativ sada ali samo zbog toga što mu je vanredno visoka cena na tržištu. Cena energije generalno trenutno zavisi od onih elektrana koje mogu da vam zadovolje potražnju. Da sada ne moramo da koristimo gas, i da struje iz ostalih izvora ima dovoljno, cena bi bila na nivou 120 evra za megavatčas. Ali, pošto moramo da ga koristimo, i 19 odsto struje se tako dobije, cena je 300 ili 400 evra. Tako se setuje cena – objašnjava Marković, koji je ranije bio i direktor "EPS Snabdevanja" i "Direkcija EPS za snabdevanje".
Nuklearne elektrane su, međutim, skupe i potrebno su godine, čak decenije da se napravi sve od plana do pokretanja proizvodnje.
- Doduše sada postoje i modularne, nuklearke pa može da se odlučuje između jedne velike klasične elektrane ili ovih novih manjih, koje su sada još u razvoju i ima operativnih samo jedna ili dve u svetu. To će biti komercijalna tehnologija za desetak godina ali i nama će trebati toliko da se preorijentišemo. Treba krenuti na vreme i ako sada donesemo odluku mogli bi da za 10 godina imamo na mreži prvi kapacitet – napominje Marković.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari