Kako će se povećati minimalac: Najmanja zarada 340 evra
16.06.2022 | 10:30
Iz Ministarstva finansija objašnjavaju kako će se i koliko povećati minimalna zarada
Copyright TANJUG/ JADRANKA ILIC
Ministar finansija Siniša Mali pojasnio je kako će biti povećan minimalac u januaru sledeće godine. Iako je povećanje cene rada u nadležnosti Socijalno-ekonomskog saveta, gde je država posrednik a članovi su predstavnici sindikata i poslodavaca, u Vladi već imaju rešenje.
Ministar Mali kaže da predstoje razgovori sa poslodavcima i sindikatim i da do 15. septembra trebalo bi da bude dogovorena minimalna zarada koja će važiti od 1. januara naredne godine.
- Tu takođe govorimo o dvocifrenom povećanju minimalca, koje će opet biti iznad nivoa inflacije, mislim da povećanje neće biti ispod 13 ili 14 odsto - naglasio je Mali.
Ministar podseća da je minimalna zarada sada 300 evra, a da je cilj da ne bude ispod 340 evra naredne godine.
Mali je najavio da će dodatno biti rasterećeni poslodavci opterećenja na zarade i da ono naredne godine bude 60,2 odsto.
- Svake godine smanjujemo to optrerećenje da bismo podstakli dodatno zapošljavanje – istakao je ministar.
Nemcima od oktobra 12 evra
Povećanje minimalca izglasali su početkom meseca i u Nemačkoj. Povećanje od skoro 15 posto stupiće na snagu 1. oktobra, a vlada kaže da oko 6,2 miliona ljudi u Nemačkoj trenutno radi za manje od 12 evra po satu. Pravilo minimalne plate u Nemačkoj stupilo je na snagu tek 2015. godine, a minimalac je tada bio 8,5 evra po satu. Minimalna satnica je ove godine već povećana na 10,45 eura (primena od 1. jula)
Tako je od 1. januara ove godine neoporezivi iznos zarade uvećan na 19.300 dinara a istovremeno je smanjenja stopa doprinosa za PIO „na teret poslodavca“ za 0,5 odsto.
Tom merom se smanjilo poresko opterećenje prosečne neto zarade za oko jedan procentni poen i to smanjenje će biti nastavlejno i u 2023.
Poreske olakšice poslodavcima
Radi podsticanja zapošljavanja, uvedene su ove godine i dve nove poreske olakšice, kao i produženje perioda primene postojećih poreskih olakšica za zapošljavanje određenih kategorija lica.
Prva olakšica odnosi se na poslodavca koji zasniva radni odnos sa novim licem, koje u periodu od 1. januara 2019. godine do 28. februara 2022. godine nije bilo osiguranik kao zaposleni/preduzetnik/osnivač ili zaposlen u sopstvenom privrednom društvu. Poslodavac se oslobađa obaveze plaćanja 70 odsto obračunatog i obustavljenog poreza na zarade tog lica koja je veća od 76.500 dinara mesečno, za zaradu isplaćenu zaključno sa 31. decembrom 2024. godine.
Druga olakšica se odnosi na poslodavce – pravna lica koji u okviru svoje delatnosti na teritoriji Srbije obavljaju istraživanje i razvoj, u vidu oslobođenja od plaćanja 70 odsto obračunatog i obustavljenog poreza na zarade lica koja su neposredno angažovana na poslovima istraživanja i razvoja.
Produženje perioda primene postojećih poreskih olakšica određeno je za zapošljavanje novih lica u vidu prava na povraćaj dela plaćenog poreza po osnovu zarade novozaposlenog lica, u procentu od 65 odsto do 75 odsto, sa 31. decembra 2021. na 31. decembar 2022. godine.
Takođe, produženje važenja olakšice za poslodavce koji zasnuju radni odnos sa kvalifikovanim novozaposlenim licem, u vidu oslobođenja od obaveze plaćanja poreza po osnovu zarade tih lica, kao i preciziranje dodatnih uslova za produženje ostvarivanja prava na oslobođenje po osnovu zarade kvalifikovanog novozaposlenog lica do 2025. godine.
Poslodavac se oslobađa obaveze plaćanja poreza na zaradu u 2023. godini za 50 odsto, u 2024 godini za 40 odsto i u 2025. godini za 30 odsto.
BONUS VIDEO